Ђорђе Јањатовић... ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ
УВОДНА ОБЈАШЊЕЊА
Проучавање презимена у нас је све чешће тема научних истраживања.
Објављено је многр мањих радова из патронимије по разним часописима. Извршена
су и нека обимнија истраживања која су објављена у стручним часописима Оно-
мастика југославика и Ономастички прилози. Обиље података о презименима Срба
налази се у црквеним пописима, такозваним шематизмима, од којих се по обиму и
разноврсности података издвајају: Шематизам православне митрополије и архиди-
јецезе Дабро-босанске за годину 1882, Сарајево 1882, и Шематизам епархије Пакрачке,
Пакрац 1898. године.
Веома многр података о презименима Срба у свим српским земљама налази
се у радовима објавл>еним у Српском етнографском зборнику - Насеља и порекло
становништва. Почев од 1902. год. па до данас у овој едицији је објављено више од
40 радова наших познатих научника и истраживача. Интересантни су Племенски
рјечник Личко-крбавске жупаније од Радослава М. Грујића објављен у Загребу 1917.
године и Племенски рјечник Горње Крајине од Милана Радеке изашао у Загребу
1975. године.
За анализу личних имена која су најчешће у основи презимена могу се ко-
ристити Речиик личних имена код Срба од Милице Грковић, Београд 1977. год.,
Просвјетин именослов од Милана Босанца објављен у Загребу 1984, Етимологијски
рјечник хрватскога или српскога језика од Петра Скока објављен у Загребу 1971,
1972. и 1973. године, Рјечник особних имена од Мате Шимундића, Загреб 1988.
Најобимнији рад из области ономастичких истраживања до сада објављен у
Југославији представља Лексик презимена СР Хрватске Загреб 1976. године. Лексик
је урађен на основу савремене грађе из пописа становништва Хрватске из 1948. го-
дине. У њему се наводе сва презимена у Хрватској по местима у којима су забеле-
жена са навођењем броја породица и душа. Међу овим многобројним презименима
крију се и сва презимена Срба из српских крајева у Хрватској. Слични послови
започети су и у другим републикама бивше Југославије, али до сада још нису пре-
зентовани њихови резултати. Сређени подаци за подручје Војводине налазе се у
Статистичком заводу у Новом Саду, али због недостатка финансијских средстава
до сада нису објављени.
Гордана Вуковић и Љиљана Недељков објавиле су у Новом Саду 1983. године
први историјски патронимијски речник на српском језичком подручју - Речник пре-
зимена Шајкашке.
х х х
Своје истраживање о презименима Срба у Босни радио сам на оснрву Шема-
тизма митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882. који је исте го-
дине објављен у Сарајеву у издању Земаљске тискаре, а за штампу га је припремио
протопрезвитер Ђорђе Николајевић. Ја сам користио примерак из Патријаршијске
библиотеке у Београду.
То је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до сада урађен и објављен
у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Ше-
матизам обухвата готово цело подручје Босне (данашња БиХ без Семберије и Тузле
и источне и западне Херцеговине) изузев неколико парохија и села за које надле-
жни свештеници нису доставили податке. Према организацији Српске православне
цркве Семберија и околина Тузле чине Зворничко-тузланску епархију, а источна
и западна Херцеговина Захумско-херцеговачку епархију.
У том шематизму су дати многобројни подаци о животу и раду српске цркве
у Босни, као и подаци о српском народу: попис свих села, цркава, кућа, број Срба
по парохијама, подаци о рођенима, умрлим и венчаним, подаци о броју и хијерар-
хијској организацији свештенства, попис парохија са навођењем кррних имена (сла-
ва) за све парохијске родове. Односно, дат је попис свих парохија за 26
протопрезвитерата, а у оквиру сваке парохије за поједине крсне славе наведена су
племена (породице, презимена) која их прослављају.
У време пописа 1882. године Дабро-босанска митрополија је била подељена
на 26 протопрезвитерата који су обухватали 238 парохија. На њеној територији слу-
жба Божја је тада обављана у 122 цркве а служио је 261 свештеник. Територија
митрополије је имала 1805 села са 46.390 православних домова и 348.585 душа. На
основу података из шематизма реконструисао сам тадашњу поделу митрополије на
протопрезвитерате (што се може видети на приложеној карти).
Три године пре црквеног пописа, 1879. године, Аустроугарска је изврши-
ла попис становништва. Према том попису у Босни и Херцеговини је тада живело:
1.158.000 становника а од тога 496.485 Срба (42,88%), 448.613 Муслимана (38,73%) и
209.391 Хрвата (18,30%). Значи, од укупно око 496.000 Срба око 349.000 (70%) је жи-
вело у митрополији Дабро-босанској а преосталих 147.000 (30%) у епархијама Звор-
ничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
Приближно ови релативни односи између три конфесионалне заједнице у
Босни и Херцеговини одржавали су се од почетка ХУШ века па све до седамдесетих
година овог века. Такође се у овом временском раздобљу није променио ни основни
просторни распоред између Срба, муслимана и Хрвата.
Да би се за неко презиме, поред територијалног простирања, могла утврдити
и његова локација у односу на српски етнички простор, у прилогу дајем етничку
карту српско-хрватског простора централне Југославије израђену 1936. године за
потребе Крунског савета кнеза Павла.
Пред крај XIX века Српска православна црква је сачинила сличан шематизам
за Пакрачку епархију, где се такође по парохијама наводе и презимена и славе.
Међутим, овај шематизам је нешто другачије сачињен у односу на босански јер је
дат у виду азбучног пописа свих презимена, па се тако уз свако презиме дају ши-
фрирани подади за парохију и датум крсне славе.
Да бих сачинио азбучни попис презимена са навођењем крсних слава за ше-
матизам Дабро-босанске митрополије, извршио сам компјутерску обраду наведених
података. Унео сам четири основна податка: назив протопрезвитерата, назив паро-
хије, презиме и крсну славу. Приликом уношења отклонио сам неке очигледне
штампарске грешке и увео јединствене називе за поједине крсне славе за које су
парохијални свештеници употребљавали више различитих:
- уместо Св. Андреј унео сам Андреј Првозвани
- уместо Св. Аћим и Ана унео сам Јоаким и Ана
- Успеније Богородице унео сам као Велику Госпојину
- Мшровдан као Димитрије
- Рођење Св. Јована као Ивањдан
- Мратин дан и Краљ Стефан Дечански као Краљ Дечански
- Св. Враче и Св. Враче бесребренике као Кузман и Дамјан
- Св. Лазара као Лазарева субота
- Рожденије Богородице као Мала Госпојина
- Св. Киријак Отшелник као Михољдан
- Св. Параскева као Петка
- уместо Св. Петар и Павле само Петровдан
- уместо Св. Сергије и Вакх само Срђевдан
- уместо Св. Духови само Тројица
- уместо Петрове вериге или Вериге и Петар само Часне вериге
- уместо Св. Вартоломеј и Варнава користио сам само Вартолрмеј
Нигде нисам уносио Св. (свети-а) већ само име светитеља који се слави.
О КРСНОЈ СЛАВИ
Ррби имају један посебан обичај, народно-црквено славље, непознат код дру-
гих хрИшћанских народа - крсну славу или крсно име или славу.
О крсној слави писало је доста наших научника а најбољи прикази дати су
у зборнику О крсном имену, издање Просвете, Београд 1985. године.
Досадашње хипотезе о крсној слави и њеном настанку могу се свести на три
основна гледишта.
1. Врло популарно гледиште у основи полази од народног предања да је крсно
име успомена на дан кад су многобожачки преци појединих породица прешли у
хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од "крстити се", то јест прећи у хри-
шћанску веру. У време док су Срби још живели по племенима, једно по једно племе
ое крштавало, изабравши за тај чин дан којег светитеља или мученика. Слављење
овог дана је затим, с колена на колено, с оца на сина, преношено и већином се
очувало у свим српским крајевима. Овај дан се сматра духовним рођенданом поро-
дице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са ра-
зним славама нису од истог племена. Ово је важан елеменат који се мора узети у
обзир код израде племенског речника за српске крајеве или код израде родослова
породица или племена.
Ово мишљење заступа се у нашој науци почев од Вука Ст. Караџића; касније
га заступају Божидар Прокић, Андрија Јовићевић и неки други научници.
2. Међу научницима данас је много раширеније гледиште које се може назвати
анимистичким јер полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани
пагански култ - култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз
слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача, помињање
мртвих по читуљи - све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
Неки од ових научника крсну славу тумаче култом Лара и Пената - римских
кућних богова (Ћ. Трухелка, Ђ. Милићевић, В. Карић, А. Митровић...); други опет
полазе од трачко-хеленског култа хероја (Милоје Васић); Владимир Скарић тумачи
порекло славе римским мртвачким култом који су преузела братства на Јадранском
приморју и касније пренела у Рашку и рстале српске земље; Веселин Чајкановић
постанак славе анализира у оквиру своје хипотезе о старој српској религији као
религији хтоничног карактера у којој је крсна слава празник митског претка - пра-
словрнског бога, Дабога.
3. Црквено-православно гледиште заступао је врло доследно и аргументовао
Радослав Грујић а у новије време Димитрије Богдановић. Крсна слава је настала
свесном акцијом Српске светосавске цркве, а раширила се по свим српским краје-
вима током XIII, XIV и XV века њеном мисионарском делатношћу. То је био један
вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом
паганском култу већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут
(замена) за пагански култ који се изгубио у периоду словенског насељавања Бал-
канског полуострва и периоду покрштавања Словена.
Крсна слава је настала мешањем прасловенских елемената (заветовање бо-
жанству) и хришћанског обичаја заветовања Богородици или неком светитељу из
захвалности за учињену помоћ. У средњем веку, у преднемањићко доба, крсна слава
је под званичним црквеним називом "памет светом" обавл>ана само у цркви и око
ње, са крвним и бескрвним жртвама, а на заветни дан - дан светитеља у част кога
је та црква псУдигнута. У приморским крајевима употребљава се назив крсно име
јер се тамо и храмовни или заветни празник цркве назива крсним именом. У исто-
чним и јужним српским земљама користе се називи служба, слава или светац и
свечарство. У српској Војводини најчешћи назив за крсну славу је "свечари".
Почетком XIII века, у склопу своје велике реорганизације Српске цркве, Свети
Сава је извео и реформу крсне славе; забранио је свечарске гозбе са крвним жртвама
код цркве; хришћанско прослављања светитеља са бескрвним евхаристичким жртва-
ма и поменима по утврђеном црквеном обреду могло се обављати у цркви, а гозбе су
се морале обављати у кући домаћина који слави славу - свог заштитника; те гозбе и
свечарења и код куће су се морале обављати уз благосиљање свечарске трпезе. ,
Током XIII и XIV века, а понегде и касније, Српска православна црква је за
цело подручје Пећке патријаршије установила данашњу крсну славу као црквено-
народну свечаност својствену само Србима. Постојање крсне славе код католика у
приморју (Бока, Конавли, околина Дубровника и Макарске) и католика у Жумбер-
ку, као и код неких муслиманских породица, само указује на српско порекло тог
становништва. Разлог за појаву крсне славе у северној Албанији (околина Скадра),
западној Бугарској и деловима јужне Румуније је релативно дуг период у средњем
веку када су ови крајеви били под црквеном јурисдикцијом Пећке патријаршије и
њеним духовним утицајем.
Понегде је садржај крсне славе током времена са општег заветног, храмовног
празника промењен у појединачни завет домаћина или породице изабраним свети-
тељима због захвалности за отклањање разних несрећа (поплаве, робљења, епиде-
мија заразних болести људи или стоке...).
Светосавском реформом створена је из јавне црквене, опште или појединачне,
заветне институције једна приватна породична*и наследна српска свечаност која у
себи обухвата општеправославне, народне општесловенске и посебне српске еле-
менте. Она је формирана у границама Пећке патријаршије, а касније се, са мигра-
цијама нашег народа, ширила и у друге стране крајеве. Породичне крсне славе
настале су под директним утицајем црквених (храмовних) слава на подручју где је
најраније (у време прихватања славе) живело то племе.
Један од аргумената против анимистичке теорије је да су сви реквизити који
се користе при прослави крсне славе у породичном дому (свећа, хлебови - просфора
и колач, пшеница или кољиво, вино, уље и тамјан) уједно и општехришћански
црквени реквизити са свеноћног бденија које се обавља уочи храмовних празника
и са литургије која се обавља на сам дан великих празника. Занимљиво је да се
икона породичног свеца не сматра обавезним реквизитом да би се црквени обред
могао обавити те је отуда у неким крајевима свечари нису ни имали.
Главни славски обичаји у домаћинској кући, ломљење или резање колача и
благосиљање или наздрављање у славу, такође у себи садрже јасне трагове црквеног
утицаја.
Крсна слава је специфично српвко-православни верски и народни обичај. Ка-
кви су и колики утицаји старог хеленског и римског култа на крсну славу као
њихов супститут, посебно је питање и у том делу су од велике користи истражи-
вања присталица анимистичке теорије.
Што се тиче црквеног обреда, овде наводим Уобичајени обред којег свештеник
свршава при Крсном имену, како га је описао протођакон Ђорђе Николајевић у
шематизму Босне:
"У очи а и на сами празник Крсног имена, обичај је по неким крајевима да
свештеник дође кући оног домаћина који Крсно име слави; ту му се приправи кита
сувог босиљка и чист суд са изворском водом, коју он освети по уставу источне
православне цркве (у Требнику 'Посљедованије малаго освјашченија води').
Гђе има близу црква по неким мјестима обичај је да кућни домаћин (или ко
његов млађи) донесе у цркву свијећу, тамјана и зејтина као прилог цркви, и панајију
крсну донесе да му свештеник прелије, а колач преломи.
Који су далеко од цркве, свештеник у кући свршава овај обред и то овим редом:
Панајија са крсним колачем, запаљеном крсном свијећом и кадијоницом стоји
на софри или на столу, и свештеник са епитрахиљем очита: Слава тебје Боже наш,
слава тебје: Царју небесни: Трисвјатоје. Пресвјатаја тројице: Оче наш: Господи по-
милуј (трипут) па овда тропар и кондак дотичноме празнику који се слави; за овим
Господу помолимсја и молитву која се налази у службенику: Свја совершиви сло-
вом твојим Господи и повељеви земљи многоразличнаја прозјабати плоди итд. По
свршетку ове молитве свештеник прелије с црвеним вином панајију, а крсни колач
домаћин ломи са својим укућанима и од тога једу. Правилније било би, да то све-
штеник чини, као што је већином у српско-православном народу уобичајено и то
на овај начин:
Пошто свештеник прелије панајију он узме крсни колач и пресјече га у накрст
по доњој кори, а на сриједи крста поспе вином, те заједно са кућним домаћином
или старешином обрће међу рукама у наоколо трипут, пјевајући: Исаије ликуј: и
свјати мученици: по том сркну од оног вина сваки по три пута и онда преломе
колач на више, на двије једнаке половине, које обојица цјеливају па се између себе
изљубе говорећи: ва славу и чест.
На посљедку свештеник чини мали одпуст."
У неким крајевима, уколико нема свештеника, обред врши домаћин куће. У
цркву на освећење носи се барем кољиво а као прилог дају се свећа, тамјан и зејтин.
Најсиромашнији, ако другачије не могу, на дан славе запалиће свећу и помолити
се свецу - заштитнику. На дан крсне славе у кући се дочекују гости (родбина, при-
јатељи, па и сваки случајни посетилац). Прво се понуде кољивом а потом се
чашћавају.
Само чашћавање и гозбе понекад су трајали и више дана.
О НАСГАНКУ ПРЕЗИМЕНА
Презимена су у разним крајевима настајала у различито време. Најстарија
презимена настала су на подручјима где је племенска организација била јака (Црна
Гора, Херцеговина...) и у Приморју где је најраније почето са административним
евидентирањем становника. У Црној Гори срећу се презимена која потичу из 13,
14. или 15. века, док се у Србији понекад презиме изводило по оцу, деди или прадеди
све до пре око сто година када су и овде коначно формирана презимена. Вук Караџић
наводи да је у Црној Гори било важно тачно знати ко је ко да не би настала забуна
око крвне освете, да се зна ко је коме дужан крв. У Босни су бегови рају водили
под сталним презименима да се зна кметска обавеза. У аустријској Крајини су стал-
на презимена уведена ради војне евиденције.
Највећи број презимена настао је код Срба и код Хрвата у 16. и 17. веку. Код
Хрвата нека презимена се јављају још у 11. и 12. веку али се њихово службено
увођење у администрацију врши тек након Тридентског концила (трајао од 1545.
до 1563. године). Устаљивању презимена допринела је и потреба да се у феудалној
организацији друпггва пописују кметови и њихове обавезе према феудалцу.
Код Срба у Војној Тсрајини (Лика, Банија, Кордун, Славонија) презимена се
такрђе највећим делом устаљују у 16. и 17. веку. У Војводину (потиско-поморишку
крајину) у 17. и 18. веку Срби се досељавају са већ устаљсним презименима, а само
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 9
један број презимена се на овом подручју формирао (најчешће презимена по нази-
вима места - презимена аутрхтоних Срба).
Основна детерминација (обележавање) врши се по непосредном претку - оцу
или мајци. Временом од тих патронимика (матронимика) настају породична пре-
зимена. Највероватније је пут постајања презимена био овај: лично име - деминутив
- име по оцу - име више обитељи - презиме. Патронимик се изражава генитивом
или суфиксним додатком којим се означава припадност: ов, ев, ић, инић, овић, ски...
Језички презимена су настала од великог броја различитих основа: од личног
имена, надимка, према називу заната, служби, физичких особина, према географском
пореклу носиоца, од животишжих имена, од имена биљака и плодова, од етничких
имена, од назива хране и јела, од назива делова тела и од разних других основа...
О настанку презимена сам овде дао уопштене ставове а читалац се много ја-
сније и детаљније о томе може обавестити у делима наведеним под бројевима 5, 6,
7, 8, 11, 13, 15, 16 и 22 у списку литературе.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Расположиве податке о презименима Срба у Босни анализирао сам са три
аспекта.
Први и најважнији резултат представља Речник презимена Срба у Босни у
коме су, по азбучном редоследу, дата сва презимена уз навођење крсне славе коју
прослављају и парохије и протопрезвитерата где су забележена. Овај речник обу-
хвата 5590 различитих презимена код којих се јављају 72 различите славе. Из овог
речника се за свако презиме види да ли има једну или више слава и у којим паро-
хијама је забележено. На основу тих података се за поједине родове може утврдити
правац досељавања у Босну.
У речнику има случајева да се због различитог изговора, или различитог
административног евидентирања, припадници једног истог рода (племена) бележе
као два различита презимена. Да је заправо реч о саплеменицима јасно показује то
што за славу имају истог светитеља.
На пример, у презимену се јавља слово "ј" или га нема: Бајић-Баић, Брјић-Бо-
ић, Брајић-Браић, Вујић-Вуић, Гајић-Гаић, Грујић-Груић, Дујић-Дуић, Крајишник-
Краишник, Пејић-Пеић, Рајић-Раић и сл.
Понекад су саплеменици забележени као два презимена јер је дошло др замене
једног слова другим: уместо "џ" говори се "ч" (Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екме-
чија), уместо "џ" говори се "ђ" (Бојаџић-Бојађић, Инџић-Инђић, Кавеџија-Кавеђија,
Кујунџић-Кујунђић), уместо "т" говори се "д" (Вукобрат-Вукобрад), затим "е" је пре-
шло у "о" (Буразер-Буразор), "г" је прешло у "ж" (Квргић-Квржић), "о" је прешло у
"у" (Шолаја-Шулаја), или се у презимену јавља "х" или га нема (Граховац-Граовац).
У речнику је у неким случајевима видљив и сам настанак презимена јер се
наводи и његов првобитни облик: Ајдер-Ајдеровић, Богун-Богуновић, Гвозден-Гво-
зденовић, Голуб-Голубовић, Гусак-Гуска-Гускић-Гусковић, Ждрало-Ждралић -
Ждраловић, Зец-Зечевић, Јелача-Јелачић, Љепоја-Љепојевић итд.
Према елементу крсна слава сва презимена се могу разврстати у три групе:
а) презимена код којих је забележена само једна крсна слава тако да је врло
јасно да се ради о једном племену (роду). Таква су на пример презимена: Агбаба,
Агић, Барош, Белензада, Бероња, Богрсавац, Бокан, Бомештар, Боровница, Братић,
Бубањ-Бубњевић, Бујак, Вишекруна, Вјештица, Гверо, Девура, Десница, Џепина, Ђи-
лас, Илишак-Илишковић, Ињац, Јапунџа-Јапунџић, Јелисавац, Јовандић, Каракаш,
Качавенда, Кеча, Кисо, Копања, Котур, Крњаић-Крњајић, Кудра-Кудрић, Лакобрија,
Маглић, Мазалица, Матаруга, Мацура, Морача, Недимовић, Оџић, Пераћ, Перковић,
Пралица, Праштало, Прпа, Пузигаћа, Рабат, Радумило-Радумиловић, Рашљић, Репи-
ја, Рибић, Свјетлица, Семиз, Сикима-Сикимић, Сребро, Стијаковић, Стрика-Стри-
чић-Стричевић, Сузић, Танкосић, Татомир, Тегелтија-Тегелтић, Толимир,
Томковић, Трапара, Трбојевић, Трбуљин, Ћопић, Ћосовић, Ћургус-Ћургуз-Ћургу-
зовић, Убавић, Убипарип-Убипариповић, Убовић, Угрица, Фуртула, Цикота, Црно
гаћа, Црномуд, Чегар, Челић, Ченић, Чечавац, Чорокало, Чутурило, Шендер, Шер-
була, Шешлија, Шикан-Шиканић-Шикања, Шоја, Шорга, Шорда, Шпановић, Шпегар,
Штековић, Штиковац и друга.
б) презимена код којих носиоци једног презимена имају једну основну крсну
славу али у неким местима је забележена и нека друга слава, где је јасно да је у овом
другом случају реч о промени првобитне славе. До промене крсне славе долазило је
веома ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашан младожења
прихвати славу своје богате невесте, кад младожења прихвата невестину славу јер
у њеној фамилији нема мушких потомака који би је даље прослављали и сл.).
Таква су на пример презимена: Амиџић, Арежина, Балабан, Бардак, Баруџија-
Баручија, Басара, Батинић, Берић, Билбија, Бјеловук, Богун-Богуновић, Бркљач, Бу-
бало, Будимир, Бундало, Бурсаћ, Вајагић, Вејиновић-Вејин- Веиновић-Вејновић, Ве-
лимир, Врсајко-Врсајковић, Гак-Гаковић, Галић, Гаћеша, Гороња, Грубор, Гуњ--
Гуњевић, Гусак-Гуска-Гускић-Гусковић, Даљевић, Џакула, Добријевић, Дрљача, Дро-
бац, Дубајић, Ждеро, Зијевало-Зијеваловић, Иветић, Јарић, Јелача-Јелачић, Јунгић,
Кењало, Керкез, Кецман, Кокоруш, Кондић, Кочић, Крнета-Крнетић, Лајић, Латино-
вић, Љепоја-Љепојевић, Ловрен-Ловреновић, Мајкић, Марин, Миљуш, Момић, Мрђа,
Мудринић, Обућина, Ожеговић, Ољача, Опарница, Опачић, Орељ, Пађен, Панић, Пе-
ћанац, Пиваш, Прола-Пролић, Рађевић, Рађеновић, Ристовић, Родић, Роквић, Рунић-
Руњић, Сабљић, Сантрач, Семић, Совиљ, Срдић, Средојевић, Ступар, Сувајац, Суче-
вић, Тинтор, Торбица, Травар, Трамошљан-Трамошљанин-Трамошљика, Тркуља,
Трнинић-Трњинић, Трубарац, Тубин-Тубиновић, Ћеран, Ћетојевић, Ћулибрк-Ћу-
либрковић, Ћулум, Ћурчија-Ћурчић, Умићевић, Хрваћанин, Церовина-Церовић,
Црнобрња, Чабак, Чађо, Чеко-Чекић, Чергић, Чубрило-Чубриловић, Шакота, Шали-
пур, Шапоња, Шаренац, Шаренкуша, Шатара, Шево-Шевић, Шешум, Шијан, Шикман,
Шкундра-Шкундрић, Шмитран, Шобот-Шобо-Шобат-Шобота, Шолак, Шолаја-Шулаја.
в) трећа група обухвата веома учестала презимена код којих је забележено више
слава и у ком случају се ради о више различитих родова. Таква су, на пример, пре-
зимена: Аврамовић, Адамовић, Алексић, Антонић, Бабић, Бајић-Баић, Благојевић,
Богдановић, Богојевић, Божић, Бојанић, Бојић-Боић, Бркић, Васиљевић, Васић, Весе-
линовић, Видаковић, Видовић, Вујасиновић, Вујић, Вујичић, Вукашиновић, Вукић,
Вуковић, Вученбвић, Вучковић, Гаврић, Гајић-Гаић, Глигић, Глигорић, Глишић, Го-
гић, Гојковић, Граховац-Граовац, Грбић, Грујић-Груић, Давидовић, Дакић, Дамјано-
вић, Даниловић, Девић, Делић, Деспотовић, Ђаковић, Ђекић, Ђокић, Ђукановић, Ђу-
кић, Ђурђевић, Ђурић, Драгић, Драгојевић, Дукић, Ера-Ерић-Еро, Ерцег, Живановић,
Живковић, Зарић, Зец-Зечевић, Зорић, Ивановић, Илић, Јаковљевић, Јакшић, Јањић,
Јанковић, Јелић, Јеличић, Јеремић, Јерковић, Јефтић, Јовановић, Јовић, Јовичић, Јо-
кић, Калаба-Калабић, Калајџија-Калајџић, Кандић, Кантар, Каран-Карановић, Ка-
урин, Кнежевић, Ковач, Ковачевић, Ковачић, Којић, Кос, Костић, Крстић, Кузман-
Кузмановић, Лазаревић, Лазић, Лалић, Лукић, Мајсторовић, Максимовић, Малеш-Ма-
лешевић, Малић, Мандић, Маринковић, Марић, Марјановић, Марковић, Мартић, Ма-
тић, Медић, Мијатовић, Мијић, Микић, Милаковић, Милановић, Милетић, Милин-
ковић, Милиновић, Милић, Миљевић, Миловановић, Милошевић, Мирковић, Ми-
тровић, Мићић, Михаиловић, Мишић, Мишковић, Недић, Никић, Николић, Нинко-
вић, Новаковић, Обрадовић, Остојић, Павловић, Пеић-Пејић, Перић, Петковић, Пе-
тровић, Пилиповић, Поповић, Продановић, Радаковић, Радић, Радовановић, Радоњић,
Радуловић, Ракић, Ратковић, Рељић, Ристић, Савановић, Савић, Самарција-Самарцић,
Сарић, Секула-Секулић, Симић, Смиљанић, Спасојевић, Стојаковић, Стојнић, Субо-
тић, Тадић, Тешановић, Тешић, Тодић, Тодоровић, Томић, Топић, Тривуновић, Ћосић,
Угреновић, Филиповић, Цвијановић, Цвијић, Чолић, Шарац, Шарић, Шкорић, Штрбац.
Остао је и један велики број презимена за које би се тек детаљном анализом
на терену могла утврдити родовска повезаност. Од укупног броја презимена, 3158
се јавља само једанпут и сва она, јасно је, припадају првој групи.
Други аспект са којег сам анализирао расположиве податке о презименима
обухвата учесталост појединих крсних слава и њихов територијални распоред по
Дабро-босанској митрополији. У наредној табели дајем скраћени преглед учеста-
лости појединих крснкх слава.
Укупно су забележене 72 различите славе и 5.590 различитих презимена. Збир
од 22.957 представља збир појединачних бележења презимена (јављања). Ово није
податак о броју домова, већ о томе колико је пута надлежни свештеник забележио
поједино презиме са навођењем крсне славе.
Свештеници су презимењаке са истом крсном славом бележили једном, веро-
ватно по 2-3 куће, а потом за исто то презиме и исту славу понављали бележење
за следеће 2-3 куће ако су ове биле територијално удаљене од првих у оквиру исте
парохије. Ово потврђује однос пописаних домова - 46.390 и укупног броја јављања
од 22.957. На овај податак утиче и то у колико различитих парохија живе прези-
мењаци са истом славом. Ако се јављају у више парохија, број бележења (јављања)
је већи и обрнуто.
Сматрам да податак има довољан квалитет да би се користио за анализу учес-
талости и распрострањености појединих крсних слава.
Радослав Грујић у свом раду Црквени елементи Крсне славе наводи податке
о празницима које славе све парохијске и манастирске цркве у Српској патријаршији
а према шематизму од 1924. године. Упоређењем тих података о црквеним славама
са резултатима мог истраживања о породичним крсним славама, потврдио сам тезу
Радослава Грујића и Димитрија Богдановића о директној вези црквених и породи-
чних слава.
Од укупног броја храмовних празника (3839) Богородични (644) и Господњи
(548) чине 1/3, тј. 31%, а преосталих 2647 (69%) су празници разних светитеља. Пошто
ЈС крсна слава светосавском реформом уведена као замена за пагански култ, нису
за н>у узимана имена Богородице и Господа Исуса Христа јер би се то сматрало
богохуљењем. Касније су појединци, понекад мимо воље црквених власти, из ра-
злога захвалности и ове празнике узимали за крсну славу. Из овог разлога само се
0,3% (78 јављања) од свих породичних слава односи на Богородичне и Господње
празнике.
Од 18 најбројнијих храмовних празника у Српској цркви, 12 се налази и међу
најбројнијим породичним славама у Босни. Најбројније храмовне славе Св. Никола,
Св. Ђорђе, Св. Арханђели и Св. Јован уједно су и најбројније породичне славе. Ако
се има у виду да је Св. Сава врло честа слава у Херцеговини, Св. Петка и Св. Ар-
ханђели у јужној Србији и на Косову, а Св. Димитрије, Св. Атанасије и Св. Кон-
стантин Велики у источној Србији, сигурно је подударност храмовних и
породичних слава за подручје целе Српске патријаршије још већа.
Веома су интересантни подаци о територијалномраспореду појединих крсних
слава.
СВ. АВРАМИЈЕ као породична слава јавља се 38 пута, а од тога је чак 35
јављања (92%) у Власеничком и Сребреничком протопрезвитерату, тј. у источној
Босни (парохије Цикоте, Саса, Кравица, Карина и Дубравица).
СВ. АГАТОНИК је крсна слава малобројног рода Суботића на Палама и у Ва-
решу и код других презимена у Босни се не јавља.
СВ. АКСЕНТИЈЕ је крсна слава породице Шућур у Пофалићима. Презиме Шу-
ћур је интересантно јер у свим местима у којима се јавља слави различите крсне
славе (Пофалићи - Св. Аксентије, Козлица - Св. Арх. Михаил, Сарајевско Пол>е -
Видовдан, Кола - Св. Јован, Гласинац - Св. Никола, Чечева - Св. Тома и у парохији
Долац-Забрђе Св. Саву).
СВ. АЛИМПИЈЕ. Ова крсна слава се јавља на две удаљене територије. Од уку-
пног броја јављања 45% се односи на Власенички и Сребренички, а 23% на Гради-
шки и Дубички протопрезвитерат.
СВ. АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ је крсна слава само три породице: Литрењаковић у
Сарајеву, Гојковић у Градишкој и Томић у Добруњу. У свим случајевима вероватно
се ради о промени славе и узимању нове у знак захвалности светитељу за указану
помоћ.
СВ. АРХИЂ. СТЕФАН се као слава среће у свих 26 протопрезвитерата и са
1578 јављања је по рангу четврта од свих породичних слава.
СВ. АРХ. ГАВРИЛО је слава која се јавља само у две парохије: Соколово (по-
родице Гљивар, Јагодић и Секулић) и Стекеровци (породица Каурин).
СВ. АРХ. МИХАИЛ је врло честа слава, јавља се у свих 26 протопрезвитерата
и пета је по рангу од свих породичних слава.
СВ. АТАНАСИЈЕ се као слава јавља у две парохије: Сарајево (Петровићи, Стев-
ковићи) и Бањалука (Стефановићи).
СВ. ЈОАКИМ И АНА се као слава јавља у источној (55%) и средњој Босни
(45%), а у осталим деловима није забележена.
БЛАГОВЕСТИ су слава три рода: Достанић у Штрбцима, Гаћановића у При-
бинићу и Ковачевића у Шаринцима и Кокорима.
БОГОЈАВЉЕЊЕ слави 6 родова у Градини код Бањалуке, један у Пискавици,
три у Травнику и четири у Строицама.
ВАВЕДЕНИЈЕ славе само два рода: Димитријевићи у Бањалуци и Димићи у
Варцар-Вакуфу.
СВ. ВАРВАРУ слави један род у Бањалуци, три у парохији Долац-Забрђе код
Травника и шест родова у Врбљанима у Герзовачком протопрезвитерату.
СВ. ВАРТОЛОМЕЈ је слава карактеристична само за Крајину и нема је у дру-
гим деловима Босне. То је основна слава два врло бројна рода Кецмана у 16 парохија
и Тубина распрострањених у 15 парохија и нешто мањег рода Прошића (7 парохија).
Од укупно 74 јављања ова три рода чине 51%, родови Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић,
Мијатовић и Никић чине 22%, а преосталих 27% су појединачни случајеви код
неких других презимена.
СВ. ВАСИЛИЈЕ се као слава јавља у 25 од 26 протопрезвитерата, по броју
јављања рангирана је на десето место. Од укупно 340 бележења највећи део је у
северозападној Босни и Крајини (85%), у средњој 14% а у источној Босни само 1%.
ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА је слава рода Јанковића у Бањалуци, Бихаћу, Кључу,
Љубији и парохији Нови-варошица. У осталим случајевимаради се о промени славе
код појединих родова.
ВИДОВДАН је слава једног рода у Крајини: Шикања у парохијама Јошавка и
Драговићи, Шикана-ић у Орашју и Шаринцима, Шикоња у парохији Ножичка и три
презимена у Сарајеву (Јешић, Ђукић, Шућур).
СВ. ГРИГОРИЈЕ је слава која се простире једино у средњој Босни: Строице 4,
Ваган 17, Бугојно 5, Оборци 4, Волари 3, Љувша 4, Травник 10 презимена... Карак-
теристично је да се Св. Григорије прославља код више презимена у наведеним па-
рохијама али је само за род Шатара (Бугојно, Оборци, Строице) основна слава.
Изгледа да су овде поједина села у знак захвалности за помоћ у несрећи узимала
за славу овог свеца.
СВ. ДИМИТРИЈЕ се као крсна слава јавља у Крајини и средњој Босни, док су
у источној Босни забележена само три случаја.
СВ. ГЕОРГИЈЕ (ЂУРЂЕВДАН) је најчешћа, прва по рангу од свих слава у Босни
са 5349 јављања у свих 26 протопрезвитерата.
ЂУРЂИЦ (зимски Св. Георгије) се као слава среће у 18 протопрезвитерата и
са 204 бележења по рангу је деветнаеста од свих поррдичних слава За ову славу је
иначе карактеристично да се у највећем броју случајева ради о промени славе. По-
родице које с пролећа, о Ђурђевдану, због сиромаштва нису могле да угосте рођаке
и пријатеље померале су слављење на зимског Св. Георгија (Св. Ђурђиц), када је
већ убрана летина и припремљена зимница.
ЗАЧЕЋЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА славе само Драгићи у Сарајеву.
ИВАЊДАН (рођење Св. Јована Крститеља) се прославља у Маглајском прото-
презвитерату (Бољанић 22, Порјечина 7 случајева), а забележен је и један случај у
Добруњу (Вишеградски протопрезвитерат).
СВ. ИГЊАТИЈЕ је крсна слава која се среће у 20 протопрезвитерата и са 331
јављањем по рангу је једанаеста.
СВ. ИЛИЈА је као слава бележена 222 пута и по рангу је осамнаеста. Од уку-
пног броја случајева 70% је у северозападној, 30% у средњој Босни, а у источном
делу је забележено само једно јављање.
СВ. ЈЕВТИМИЈА слави род Мисаљевића у Бугојну.
СВ. ЈЕЛИСИЈА слави, вероватно из захвалности, један огранак рода Дамјано-
вића у Сарајеву.
СВ. ЈЕРЕМИЈА као слава је забележен у два случаја у Вишеградском, 6 у Са-
рајевском и у једном случају у Сребреничком протопрезвитерату. Не среће се у
северној Босни и Крајини.
СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ се као слава јавља у 26 протопрезвитерата и са 4078
јављања трећа је по рангу породична слава.
СВ. ЈОВАН БОГОСЛОВ је слава огранка рода Аврамовића у Санском Мосту и
рода Давидовића у Козарцу.
СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ је слава која се јавља једино у Крајини, а забележена
је 31 пут. То је слава рода Босанчић у паррхијама Ведовица, Градишка и Ламиначка,
Грмуша, Дубовик, Ратково, Ребровац, Рујница и Стапари. У осталим случајевима
мањи огранци већих родова прослављају овог свеца (Илић, Катић, Остојић,
Смиљанић, Марковић...) а вероватно је посреди промена славе.
СВ. ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА слави само део рода Врховац у парохији Гради-
шка и Ламиначка.
СВ. ЈОВАН МИЛОСГИВИ се као слава јавља само у западној Босни у свега 6
случајева (презимена Јанковић, Кљевац, Босанчић, Врсајковић, Вујановић и Адамо-
вић), а вероватно је код свих дошло до промене славе.
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 15
СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈЕ се као слава такође јавља само у западној Босни
То је слава рода Звонар у парохијама Бањалука, Кола, Кукуље и Пискавица и рода
Рачић у парохијама Градишка и Ламиначка, Рекавице и Јунузовци. Остали случа-
јеви се односе на поједине породице већих родова.
СВ. КЛИМЕНТА славе поједине породице: У Бањалуци Вукићи; у Сарајеву
Кебеље, Требе, Тошићи, Ђуровићи и Стефановићи; у Доњем Вакуфу Вуковићи- у
Стрмници Ере; у Новом Васићи, Томићи и Ракићи; и у Кулен-Вакуфу и Смољани
Мајсторовићи.
СВ. КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ слави само један огранак Душанића у Приби-
нићу код Тешња а који је раније славио Ђурђевдан.
СВ. КРАЉ ДЕЧАНСКИ се од укупног броја јављања слави у Крајини 42%, у
средњој Босни 16% и у источној Босни 42%. Од укупног броја јављања на Сребре-
нички протопрезвитерат се односи 34% по чему се он издваја.
КРСТОВДАН се као слава јавља у 27 случајева, а дц тога је 25 у Маглајском
протопрезвитерату (Маглај 11, Бољанић 7, Хрге 6 и Брусница 1). Зашто се на том
подручју прославља ова ретка слава, нисам успео утврдити.
СВ. КУЗМАН И ДАМЈАН се рд укупног броја јављања слави у Крајини 56%,
у средњој Босни 40%, а у источној Босни се веома ретко среће.
ЛАЗАРЕВА СУБОТА се јавља у 24 од 26 протопрезвитерата укупно 429 пута
и по рангу је осма од свих породичних слава у Босни. Среће се по целој територији
Босне, а једино се издваја Сребренички протопрезвитерат са 85 бележења (20%) у
парохијама Кравица (28), Саса (4), Сребреница (8), ЖљебаЦ (5), Сеона (4), Прибојевић
(10 јављања)...
СВ. ЛУКА је слава забележена у свих 26 протопрезвитерата укупно 546 пута
и по рангу је шеста од свих породичних слава. По већој распрострањености ове
славе издвајају се Сарајевски (90 случајева - 16%) и Власенички протопрезвитерат
(55 - 10%).
СВ. ЛУП се слави само у прњаворском протопрезвитерату где је забележен
свега 10 пута у парохијама Ножичка, Прњавор и Смртић, Виочани и Каоци.
МАЛА ГОСПОЈИНА је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за
средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева)
са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7).
СВ. МАРКО ЕВАНЂЕЛИСТ је слава која се највише распростире у Крајини
(83%), а веома ретко у средњој и источној Босни. То је породична слава за родове:
Пердув, Шипка, Десанчић, Травар, Ђерман, Љубоја, Водогаз, Решетар...
СВ. МАТЕЈ ЕВАНЂЕЛИСТ је ретка слава са укупно 20 јављања. То је породична
слава родова: Драганић (парохије Пале и Пазарић), Граовац (Бошковићи и Драго-
вићи), Мавић (Брекиња и Дубица), Билчар-Билчаревић (Крупа и Нови-варошица),
а јавља се и код мањих огранака већих родова.
СВ. МИНА, ВИКТОР И ВИКЕНТИЈЕ је такођер веома ретка слава забележена
у Крајини, у парохијама Бањалучког протопрезвитерата: Ребровац (презимена Ми-
халовић, Карапан, Кучуковић), Поповац (Лујић, Пезеровић, Бибић, Пуцар, Комјено-
вић, Ђурашиновић), Јаворани и Крмине (презиме Брус) и Рекавице (Маринковић).
Изван Бањалучког протопрезвитерата ова слава је забележена у Сарајеву (Калфи-
ћи), Шаринцима (Савићи) и у Оштрој Луци (Милишићи).
МИХОЉДАН се прославља у 25 од 26 протопрезвитерата, односно распростире
се по целој Босни, с тим што се чешће среће у Крајини. Посебно се издвајају Кључки
и Сребренички протопрезвитерат са по 15% од укупних јављања.
СВ. ПАНТЕЛИЈА је слава код које се чак 81% од укупних јављања односи на
Крајину. У рквиру Крајине, на подручју сјеверно од линије Приједрр-Бањалука,
забележено је 57% од укупног броја јављања. Среће се и у средњој, док је у источној
Босни врло ретка.
СВ. ПЕТКА се у Босни јавља свега у 20 случајева, док је у Србији, поготово
У Јужном делу, врло честа слава. Славе је у источној Босни Спасојевићи (Сребре-
ница, Власеница), у средњој Босни Милошевићи (Пазарић, Пофалићи, Осијек-Бла-
жуј) и у Крајини Димићи (Дубица, Приједор).
СВ. ПЕТАР И ПАВЛЕ (Петровдан) је слава која се значајније распростире по
Крајини (56%) и средној Босни (33%), а много мање по источној Босни. У средњој
Босни издваја се Маглајски протопрезвитерат са 13% од укупног броја јављања.
ПОКРОВ ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ прославља само огранак рода Солдата у па-
рохији Медна Долња.
СВ. ПРОКОПИЈА славе само Ружићи у Крминама.
САБОР СВ. 12 АПОСТОЛА славе само Миљановићи у парохијама Машићи и
Романовци.
СВ. САВА СРПСКИ је слава са подручјима распростирања у источној (43%) и
средњој (43%) Босни, а у Крајини је веома ретка. На Сарајевски и Власенички про-
топрезвитерат односи се 54% од укупног броја јављања. То је слава карактеристична
за нека подручја а не за презимена. Основна слава је само за родове Варага-ић и
Рашевић, а у осталим бројним случајевима се ради о појединим огравдима већих
родова који насељавају наведена подручја.
СВ. САВУ ОСВБШТЕНОГ прославља само један огранак Симића у Травнику
а који су раније славили Св. Николу.
СВ. СИМЕОН БОГОПРИМАЦ. Заову крсну славу карактеристична је изузетно
велика концентрација у средњој Босни уз ширење према Дервенти. Од укупног броја
јављања чак 87% је лоцирано уз леву обалу реке Босне од Травника па на север до
Дервенте и уз њену десну притоку Спречу. У Травничком протопрезвитерату (Зе-
ница, Травник, Имјани, Корићани) забележено је 19% од укупног јављања; у Ма-
глајском (Маглај, Возућа), који обухвата и долину Спрече (Ступари, Сочковац,
Порјечина), 17%; у Тешањском (Тешањ, Радња Долња, Јеланска, Угодновић) 29% и
у Дервентском протопрезвитерату (Дервента, Мајевац, Сочаница, Дуго Поље) 22%
од укупног броја јављања. Који је разлог овој великој концентрацији крсне славе
Св. Симеон Богопримац на јасно одређеној територији, нисам успео утврдити. Мо-
жда је томе разлог заједнички претходни завичај становништва овог краја, а можда
је на овом подручју, из данас непознатих разлога, Српска православна црква преко
храмовних и породичних слава подстицала прослављање овог свеца.
СВ. СИМЕОНА СТОЈШНИКА славе Грубари у Строицама (Герзовачки про-
топр.) а који су се раније презивали Грубор и славили Ђурђевдан.
СВ. СОФОНИЈА ПРОРОКА славе Којићи у Врбљанима у Герзовачком прото-
презвитерату.
СВ. СПИРИДОНА слави огранак Рајковића у Сарајеву.
СРЂЕВДАН је слава која се распростире у 21 протопрезвитерату, односно по
целој Босни. Северно од линије Приједор - Бањалука - Дервента забележено је 38%
од укупног броја јављања. Значајније концентрације су у Власеничком, Тешањском,
Дервентском, Дубичком, Приједорском и Крупском протопрезвитерату.
СВ. ТЕОДОР СТУДИТ је слава рода Јанош у парохијама Агићи, Двориште и
Руишка. Славе је и мали огранци родова Дошлић, Шврака, Ковачевић и Томић.
СВ. ТОМА АПОСТОЛ се као слава највише распростире северно од линије
Приједор - Бањалука - Прњавор (51% од укупног броја јављања). Не распростире се
у Дервентском протопрезвитерату, у средњој Босни је значајније присутна у Сара-
јевском протопрезвитерату, док је у источној Босни врло ретка.
СВ. ТРИ ЈЕРАРХА славе презиме Башић у Бањалуци и Милићи у Травнику.
СВ. ТРИФУН се као слава највише распростире северно од линије Приједор -
Бањалука - Прњавор - Дервента (48% од укупног броја јављања), у средњој Босни
у Тешањском протопрезвитерату (13%), а врло је ретка у источној Босни.
СВ. ТРОЈИЦУ славе Петрушићи (Бањалука), Јовановићи (Сарајево), Коловићи
(Вареш) и Пуше (Вареш).
УСЕКОВАЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА забележено је у Височком (6 беле-
жења) и Вишеградском протопрезвитерату (1). Слави га род Масаље-Масаловић и
огранци родова Манојловић, Миљковић и Јоксимовић.
СВ. ФИЛИПА славе Средановићи у парохији Гацшца и Бијаковац и Никачи,
Ђојановићи и Пилиповићи у Куленвакуфској парохији.
СВ. ХАРАЛАМПИЈА славе само Башићи у Доњој Пецки вероватно из захвал-
ности за помоћ у несрећи.
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 17
ЦВЕТИ су забележене само у Сарајевском и Власеничком протопрезвитерату.
Славе их у Сарајеву Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи; у Голићима Си-
матовићи и на Палама род Каравдића.
ЧАСНЕ ВЕРИГЕ се распростиру по средњој Босни и Крајими, а у источној
Босни су забележена само четири случаја. Од укупног броја јављања 42% је у че-
тири крајишка протопрезвитерата (Бањалучком, Прњаворском, Дубичком и Гради-
шком), а 35% у три средњебосанска (Тешашжом, Травничком и Варцарвакуфском).
Веома ретке славг: Св. Ататоник, Св. Аксентије, Св. Андреј, Св. Арх. Гаврило,
Св. Атанасије, Благовести, Богојављење, Ваведеније, Св. Варвара, Вел. Госпојина,
Видовдан, Зачеће Св. Јована, Св. Јевтимије, Св. Јелисије, Св. Јеремија, Св. Јован
Богослов^Св. Јован Златоуст, Св. Јован Лествичник, Св. Јован Милостиви, Св. Ки-
рил, Св. Климент, Св. Константин, Св. Луп, Св. Матеј, Покров пресв. Богородице,
Св. Прокопије, Сабор Св. 12 апостола, Св. Сава Освештени, Св. Симеон Столпник,
Св. Софроније, Св. Спиридон, Св. Теодор Студит, Св. Три јерарха, Св. Тројица, Усе-
ковање Св. Јована, Св. Филип, Св. Харалампије и Цвети су настале тако што су
појединац или породица променили своју првобитну славу и узели нову из захвал-
ности свецу за учињену помоћ у несрећи или отклањању могуће несреће. Нова
слава је наследством преношена на потомке, а у неким случајевима је, преко бра-
чних веза по женској линији, пренета на огранке других родова.
Нешто чешће крсне славе Св. Аврамије, Св. Јоаким и Ана, Св. Григорије, Св.
Димитрије, Ивањдан, Крстовдан, Мала Госпојина, Св. Мина, Виктор и Викентије,
Св. Петка карактеристичне су само за нека мања подручја у Босни. Разлог за овакакв
територијални распоред наведених слава није се могао утврдити. Од наведених
девет слава три су карактеристичне само за источну Босну (Св. Аврамије, Св. Јоаким
и Ана и Св. Метка), једна за целу средњу Босну (Св. Григорије), три за релативно
мали простор у средњој Босни - Маглајски протопрезвитерат (Ивањдан, Крстовдан
и Мала Госпојина), једна за Бањалучки протопрезвитерат (Св. Мина, Виктор и Ви-
кентије) и једна за шире подручје средње Босне и Крајине (Св. Димитрије).
Осам слава које се чешће јављају или су везане за већи број родова (Св. Вар-
толомеј) или су распрострањене на некој широј територији (Св. Алимпије, Св. Ва-
силије, Св. Симеон Богопримац, Св. Марко, Св. Пантелија, Св. Сава и Часне вериге).
Остале честе или веома распрострањене славе (Св. Архиђ. Стефан, Св. Арх.
Михаил, Ђурђевдан и Ђурђиц, Св. Игњатија, Св. Илија, Св. Јован, Св. Краљ Дечан-
ски, Св. Кузман и Дамјан, Лазарева субота, Св. Лука, Михољдан, Св. Никола,
Срђевдан, Св. Тома и Св. Трифун) бележене су по целој Босни.
Од укупно 5590 различитих презимена једанпут се јавља 3158 (56,5%), од 2
ДО 10 пута се јавља 2022 (36,2%), од 11 до 20 пута 223 (4%), од 21 до 50 пута 137 (2,4%),
од 51 до 100 пута 34 (0,6%) и преко 100 пута 16 презимена (0,3%).
Педесет најучесталијих презимена су:
Презиме
1. Ковачевић
2. Савић
3. Поповић
4. Јовановић
5. Петровић
6. Ђурић
7. Бабић
8. Лукић
9. Кнежевић
10. Марковић
11. Илић
12. Ђукић
13. Вуковић
14. Симић
15. Радић
16. Николић
17. Марић
18. Митровић
19. Томић
20. Божић
21. Новаковић
22. Лазић
23. Јанковић
24. Васић
25. Благојевић
26. Павловић
27. Станковић
28. Тодоровић
29^ Стојановић
30. Ристић
31. Милановић
32. Максимовић
33. Петковић
34. Милошевић
35. Јовић
36. Мандић
37. Марјановић
38. Видовић
39. Мијатовић
40. Лазаревић
41. Гаврић
42. Милић
43. Остојић
44. Панић
45. Алексић
46. Станић
47. Васиљевић
48. Секулић
49. Мићић
50. Давидовић
На педесет најбројнијих презимена односи се 4779 јављања или 20,8% од уку-
пног броја. То значи да носиоци ових презимена чине приближно 1/5 од укупног
броја Срба на истраживаној територији Босне, тј. Дабро-босанској митрополији.
Презимена Кнежевић и Мандић се највише распростиру по Крајини, много
мање по средњој Босни, док су у источној Босни веома ретка.
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 19
Презимена Ђукић, Марић и Панић се срећу по Крајини и средњој Босни, док
су у источној Босни веома ретка. /
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митровић, Лазић,
Благојевић, Ристић, Лазаревић, Гаврић и Мићић се више распростиру по источној
и средњој Босни, а мање по Крајини.
Презентирани подаци пружају могућност и за неке друге врсте анализа као
што су ономастичка истраживања основе од којих су настала побројана презимена.
Отворена је могућност да то ураде истраживачи који се баве ономастиком и лин-
гвистиком. На основу речника презимена Срба у Босни могућа је општа анализа
појединих племена (родова) потребна као припрема за детаљнија истраживаља на
терену. Овакву врсту истраживања могли би урадити појединци заинтересовани
за историју и родослов своје породице.
У истраживању порекла најстаријих српских сомборских породица досељених
пре 1800. године, којим се такођер бавим, овај речник презимена Срба у Босни ми
је користио. За неке најстарије породице утврдио сам крај (протопрезвитерат), место
(парохију) или чак село из кога су се доселили у Сомбор. На пример: Канурићи
славе Св. Јована, дошли су из Варцар-Вакуфа где и данас живе њихови саплеменици
који славе исту славу, али се презивају Канура; Каралићи слава Св. Георгија и
дошли су из околине Бањалуке; Стричевићи славе Св. Георгија и дошли су из Кра-
јине, из села Стричићи; Чонићи такође славе Св. Георгија а дошли су из Власенице.
На крају захвалност дугујем пријатељима и колегама с посла Миленку Ердељу
и Јовану Недићу који су, према мојим захтевима, поставили програмска решења за
обраду података и све врсте статистичких анализа на електронском рачунару.
OSTATAK TEKSTA PROCITAJTE U KNJIZI KOJU MOZETE NARUCITI PREKO OVOG BLOGA.
УВОДНА ОБЈАШЊЕЊА
Проучавање презимена у нас је све чешће тема научних истраживања.
Објављено је многр мањих радова из патронимије по разним часописима. Извршена
су и нека обимнија истраживања која су објављена у стручним часописима Оно-
мастика југославика и Ономастички прилози. Обиље података о презименима Срба
налази се у црквеним пописима, такозваним шематизмима, од којих се по обиму и
разноврсности података издвајају: Шематизам православне митрополије и архиди-
јецезе Дабро-босанске за годину 1882, Сарајево 1882, и Шематизам епархије Пакрачке,
Пакрац 1898. године.
Веома многр података о презименима Срба у свим српским земљама налази
се у радовима објавл>еним у Српском етнографском зборнику - Насеља и порекло
становништва. Почев од 1902. год. па до данас у овој едицији је објављено више од
40 радова наших познатих научника и истраживача. Интересантни су Племенски
рјечник Личко-крбавске жупаније од Радослава М. Грујића објављен у Загребу 1917.
године и Племенски рјечник Горње Крајине од Милана Радеке изашао у Загребу
1975. године.
За анализу личних имена која су најчешће у основи презимена могу се ко-
ристити Речиик личних имена код Срба од Милице Грковић, Београд 1977. год.,
Просвјетин именослов од Милана Босанца објављен у Загребу 1984, Етимологијски
рјечник хрватскога или српскога језика од Петра Скока објављен у Загребу 1971,
1972. и 1973. године, Рјечник особних имена од Мате Шимундића, Загреб 1988.
Најобимнији рад из области ономастичких истраживања до сада објављен у
Југославији представља Лексик презимена СР Хрватске Загреб 1976. године. Лексик
је урађен на основу савремене грађе из пописа становништва Хрватске из 1948. го-
дине. У њему се наводе сва презимена у Хрватској по местима у којима су забеле-
жена са навођењем броја породица и душа. Међу овим многобројним презименима
крију се и сва презимена Срба из српских крајева у Хрватској. Слични послови
започети су и у другим републикама бивше Југославије, али до сада још нису пре-
зентовани њихови резултати. Сређени подаци за подручје Војводине налазе се у
Статистичком заводу у Новом Саду, али због недостатка финансијских средстава
до сада нису објављени.
Гордана Вуковић и Љиљана Недељков објавиле су у Новом Саду 1983. године
први историјски патронимијски речник на српском језичком подручју - Речник пре-
зимена Шајкашке.
х х х
Своје истраживање о презименима Срба у Босни радио сам на оснрву Шема-
тизма митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882. који је исте го-
дине објављен у Сарајеву у издању Земаљске тискаре, а за штампу га је припремио
протопрезвитер Ђорђе Николајевић. Ја сам користио примерак из Патријаршијске
библиотеке у Београду.
То је најбољи и најдетаљнији шематизам који је до сада урађен и објављен
у читавој административно-територијалној управи Српске православне цркве. Ше-
матизам обухвата готово цело подручје Босне (данашња БиХ без Семберије и Тузле
и источне и западне Херцеговине) изузев неколико парохија и села за које надле-
жни свештеници нису доставили податке. Према организацији Српске православне
цркве Семберија и околина Тузле чине Зворничко-тузланску епархију, а источна
и западна Херцеговина Захумско-херцеговачку епархију.
У том шематизму су дати многобројни подаци о животу и раду српске цркве
у Босни, као и подаци о српском народу: попис свих села, цркава, кућа, број Срба
по парохијама, подаци о рођенима, умрлим и венчаним, подаци о броју и хијерар-
хијској организацији свештенства, попис парохија са навођењем кррних имена (сла-
ва) за све парохијске родове. Односно, дат је попис свих парохија за 26
протопрезвитерата, а у оквиру сваке парохије за поједине крсне славе наведена су
племена (породице, презимена) која их прослављају.
У време пописа 1882. године Дабро-босанска митрополија је била подељена
на 26 протопрезвитерата који су обухватали 238 парохија. На њеној територији слу-
жба Божја је тада обављана у 122 цркве а служио је 261 свештеник. Територија
митрополије је имала 1805 села са 46.390 православних домова и 348.585 душа. На
основу података из шематизма реконструисао сам тадашњу поделу митрополије на
протопрезвитерате (што се може видети на приложеној карти).
Три године пре црквеног пописа, 1879. године, Аустроугарска је изврши-
ла попис становништва. Према том попису у Босни и Херцеговини је тада живело:
1.158.000 становника а од тога 496.485 Срба (42,88%), 448.613 Муслимана (38,73%) и
209.391 Хрвата (18,30%). Значи, од укупно око 496.000 Срба око 349.000 (70%) је жи-
вело у митрополији Дабро-босанској а преосталих 147.000 (30%) у епархијама Звор-
ничко-тузланској и Захумско-херцеговачкој.
Приближно ови релативни односи између три конфесионалне заједнице у
Босни и Херцеговини одржавали су се од почетка ХУШ века па све до седамдесетих
година овог века. Такође се у овом временском раздобљу није променио ни основни
просторни распоред између Срба, муслимана и Хрвата.
Да би се за неко презиме, поред територијалног простирања, могла утврдити
и његова локација у односу на српски етнички простор, у прилогу дајем етничку
карту српско-хрватског простора централне Југославије израђену 1936. године за
потребе Крунског савета кнеза Павла.
Пред крај XIX века Српска православна црква је сачинила сличан шематизам
за Пакрачку епархију, где се такође по парохијама наводе и презимена и славе.
Међутим, овај шематизам је нешто другачије сачињен у односу на босански јер је
дат у виду азбучног пописа свих презимена, па се тако уз свако презиме дају ши-
фрирани подади за парохију и датум крсне славе.
Да бих сачинио азбучни попис презимена са навођењем крсних слава за ше-
матизам Дабро-босанске митрополије, извршио сам компјутерску обраду наведених
података. Унео сам четири основна податка: назив протопрезвитерата, назив паро-
хије, презиме и крсну славу. Приликом уношења отклонио сам неке очигледне
штампарске грешке и увео јединствене називе за поједине крсне славе за које су
парохијални свештеници употребљавали више различитих:
- уместо Св. Андреј унео сам Андреј Првозвани
- уместо Св. Аћим и Ана унео сам Јоаким и Ана
- Успеније Богородице унео сам као Велику Госпојину
- Мшровдан као Димитрије
- Рођење Св. Јована као Ивањдан
- Мратин дан и Краљ Стефан Дечански као Краљ Дечански
- Св. Враче и Св. Враче бесребренике као Кузман и Дамјан
- Св. Лазара као Лазарева субота
- Рожденије Богородице као Мала Госпојина
- Св. Киријак Отшелник као Михољдан
- Св. Параскева као Петка
- уместо Св. Петар и Павле само Петровдан
- уместо Св. Сергије и Вакх само Срђевдан
- уместо Св. Духови само Тројица
- уместо Петрове вериге или Вериге и Петар само Часне вериге
- уместо Св. Вартоломеј и Варнава користио сам само Вартолрмеј
Нигде нисам уносио Св. (свети-а) већ само име светитеља који се слави.
О КРСНОЈ СЛАВИ
Ррби имају један посебан обичај, народно-црквено славље, непознат код дру-
гих хрИшћанских народа - крсну славу или крсно име или славу.
О крсној слави писало је доста наших научника а најбољи прикази дати су
у зборнику О крсном имену, издање Просвете, Београд 1985. године.
Досадашње хипотезе о крсној слави и њеном настанку могу се свести на три
основна гледишта.
1. Врло популарно гледиште у основи полази од народног предања да је крсно
име успомена на дан кад су многобожачки преци појединих породица прешли у
хришћанску веру. Отуда и назив крсно име од "крстити се", то јест прећи у хри-
шћанску веру. У време док су Срби још живели по племенима, једно по једно племе
ое крштавало, изабравши за тај чин дан којег светитеља или мученика. Слављење
овог дана је затим, с колена на колено, с оца на сина, преношено и већином се
очувало у свим српским крајевима. Овај дан се сматра духовним рођенданом поро-
дице. Породице истог племена имају исту крсну славу, а исти презимењаци са ра-
зним славама нису од истог племена. Ово је важан елеменат који се мора узети у
обзир код израде племенског речника за српске крајеве или код израде родослова
породица или племена.
Ово мишљење заступа се у нашој науци почев од Вука Ст. Караџића; касније
га заступају Божидар Прокић, Андрија Јовићевић и неки други научници.
2. Међу научницима данас је много раширеније гледиште које се може назвати
анимистичким јер полази од тога да је крсна слава само један христијанизовани
пагански култ - култ мртвих, култ предака. Ово гледиште као најважније уз
слављење крсног имена наводи: кољиво, паљење свећа, сечење колача, помињање
мртвих по читуљи - све су то елементи жртвених обичаја за покојне претке.
Неки од ових научника крсну славу тумаче култом Лара и Пената - римских
кућних богова (Ћ. Трухелка, Ђ. Милићевић, В. Карић, А. Митровић...); други опет
полазе од трачко-хеленског култа хероја (Милоје Васић); Владимир Скарић тумачи
порекло славе римским мртвачким култом који су преузела братства на Јадранском
приморју и касније пренела у Рашку и рстале српске земље; Веселин Чајкановић
постанак славе анализира у оквиру своје хипотезе о старој српској религији као
религији хтоничног карактера у којој је крсна слава празник митског претка - пра-
словрнског бога, Дабога.
3. Црквено-православно гледиште заступао је врло доследно и аргументовао
Радослав Грујић а у новије време Димитрије Богдановић. Крсна слава је настала
свесном акцијом Српске светосавске цркве, а раширила се по свим српским краје-
вима током XIII, XIV и XV века њеном мисионарском делатношћу. То је био један
вид борбе против многобоштва и паганизма. Значи, не ради се о христијанизованом
паганском култу већ је то по својој суштини хришћански и православни супститут
(замена) за пагански култ који се изгубио у периоду словенског насељавања Бал-
канског полуострва и периоду покрштавања Словена.
Крсна слава је настала мешањем прасловенских елемената (заветовање бо-
жанству) и хришћанског обичаја заветовања Богородици или неком светитељу из
захвалности за учињену помоћ. У средњем веку, у преднемањићко доба, крсна слава
је под званичним црквеним називом "памет светом" обавл>ана само у цркви и око
ње, са крвним и бескрвним жртвама, а на заветни дан - дан светитеља у част кога
је та црква псУдигнута. У приморским крајевима употребљава се назив крсно име
јер се тамо и храмовни или заветни празник цркве назива крсним именом. У исто-
чним и јужним српским земљама користе се називи служба, слава или светац и
свечарство. У српској Војводини најчешћи назив за крсну славу је "свечари".
Почетком XIII века, у склопу своје велике реорганизације Српске цркве, Свети
Сава је извео и реформу крсне славе; забранио је свечарске гозбе са крвним жртвама
код цркве; хришћанско прослављања светитеља са бескрвним евхаристичким жртва-
ма и поменима по утврђеном црквеном обреду могло се обављати у цркви, а гозбе су
се морале обављати у кући домаћина који слави славу - свог заштитника; те гозбе и
свечарења и код куће су се морале обављати уз благосиљање свечарске трпезе. ,
Током XIII и XIV века, а понегде и касније, Српска православна црква је за
цело подручје Пећке патријаршије установила данашњу крсну славу као црквено-
народну свечаност својствену само Србима. Постојање крсне славе код католика у
приморју (Бока, Конавли, околина Дубровника и Макарске) и католика у Жумбер-
ку, као и код неких муслиманских породица, само указује на српско порекло тог
становништва. Разлог за појаву крсне славе у северној Албанији (околина Скадра),
западној Бугарској и деловима јужне Румуније је релативно дуг период у средњем
веку када су ови крајеви били под црквеном јурисдикцијом Пећке патријаршије и
њеним духовним утицајем.
Понегде је садржај крсне славе током времена са општег заветног, храмовног
празника промењен у појединачни завет домаћина или породице изабраним свети-
тељима због захвалности за отклањање разних несрећа (поплаве, робљења, епиде-
мија заразних болести људи или стоке...).
Светосавском реформом створена је из јавне црквене, опште или појединачне,
заветне институције једна приватна породична*и наследна српска свечаност која у
себи обухвата општеправославне, народне општесловенске и посебне српске еле-
менте. Она је формирана у границама Пећке патријаршије, а касније се, са мигра-
цијама нашег народа, ширила и у друге стране крајеве. Породичне крсне славе
настале су под директним утицајем црквених (храмовних) слава на подручју где је
најраније (у време прихватања славе) живело то племе.
Један од аргумената против анимистичке теорије је да су сви реквизити који
се користе при прослави крсне славе у породичном дому (свећа, хлебови - просфора
и колач, пшеница или кољиво, вино, уље и тамјан) уједно и општехришћански
црквени реквизити са свеноћног бденија које се обавља уочи храмовних празника
и са литургије која се обавља на сам дан великих празника. Занимљиво је да се
икона породичног свеца не сматра обавезним реквизитом да би се црквени обред
могао обавити те је отуда у неким крајевима свечари нису ни имали.
Главни славски обичаји у домаћинској кући, ломљење или резање колача и
благосиљање или наздрављање у славу, такође у себи садрже јасне трагове црквеног
утицаја.
Крсна слава је специфично српвко-православни верски и народни обичај. Ка-
кви су и колики утицаји старог хеленског и римског култа на крсну славу као
њихов супститут, посебно је питање и у том делу су од велике користи истражи-
вања присталица анимистичке теорије.
Што се тиче црквеног обреда, овде наводим Уобичајени обред којег свештеник
свршава при Крсном имену, како га је описао протођакон Ђорђе Николајевић у
шематизму Босне:
"У очи а и на сами празник Крсног имена, обичај је по неким крајевима да
свештеник дође кући оног домаћина који Крсно име слави; ту му се приправи кита
сувог босиљка и чист суд са изворском водом, коју он освети по уставу источне
православне цркве (у Требнику 'Посљедованије малаго освјашченија води').
Гђе има близу црква по неким мјестима обичај је да кућни домаћин (или ко
његов млађи) донесе у цркву свијећу, тамјана и зејтина као прилог цркви, и панајију
крсну донесе да му свештеник прелије, а колач преломи.
Који су далеко од цркве, свештеник у кући свршава овај обред и то овим редом:
Панајија са крсним колачем, запаљеном крсном свијећом и кадијоницом стоји
на софри или на столу, и свештеник са епитрахиљем очита: Слава тебје Боже наш,
слава тебје: Царју небесни: Трисвјатоје. Пресвјатаја тројице: Оче наш: Господи по-
милуј (трипут) па овда тропар и кондак дотичноме празнику који се слави; за овим
Господу помолимсја и молитву која се налази у службенику: Свја совершиви сло-
вом твојим Господи и повељеви земљи многоразличнаја прозјабати плоди итд. По
свршетку ове молитве свештеник прелије с црвеним вином панајију, а крсни колач
домаћин ломи са својим укућанима и од тога једу. Правилније било би, да то све-
штеник чини, као што је већином у српско-православном народу уобичајено и то
на овај начин:
Пошто свештеник прелије панајију он узме крсни колач и пресјече га у накрст
по доњој кори, а на сриједи крста поспе вином, те заједно са кућним домаћином
или старешином обрће међу рукама у наоколо трипут, пјевајући: Исаије ликуј: и
свјати мученици: по том сркну од оног вина сваки по три пута и онда преломе
колач на више, на двије једнаке половине, које обојица цјеливају па се између себе
изљубе говорећи: ва славу и чест.
На посљедку свештеник чини мали одпуст."
У неким крајевима, уколико нема свештеника, обред врши домаћин куће. У
цркву на освећење носи се барем кољиво а као прилог дају се свећа, тамјан и зејтин.
Најсиромашнији, ако другачије не могу, на дан славе запалиће свећу и помолити
се свецу - заштитнику. На дан крсне славе у кући се дочекују гости (родбина, при-
јатељи, па и сваки случајни посетилац). Прво се понуде кољивом а потом се
чашћавају.
Само чашћавање и гозбе понекад су трајали и више дана.
О НАСГАНКУ ПРЕЗИМЕНА
Презимена су у разним крајевима настајала у различито време. Најстарија
презимена настала су на подручјима где је племенска организација била јака (Црна
Гора, Херцеговина...) и у Приморју где је најраније почето са административним
евидентирањем становника. У Црној Гори срећу се презимена која потичу из 13,
14. или 15. века, док се у Србији понекад презиме изводило по оцу, деди или прадеди
све до пре око сто година када су и овде коначно формирана презимена. Вук Караџић
наводи да је у Црној Гори било важно тачно знати ко је ко да не би настала забуна
око крвне освете, да се зна ко је коме дужан крв. У Босни су бегови рају водили
под сталним презименима да се зна кметска обавеза. У аустријској Крајини су стал-
на презимена уведена ради војне евиденције.
Највећи број презимена настао је код Срба и код Хрвата у 16. и 17. веку. Код
Хрвата нека презимена се јављају још у 11. и 12. веку али се њихово службено
увођење у администрацију врши тек након Тридентског концила (трајао од 1545.
до 1563. године). Устаљивању презимена допринела је и потреба да се у феудалној
организацији друпггва пописују кметови и њихове обавезе према феудалцу.
Код Срба у Војној Тсрајини (Лика, Банија, Кордун, Славонија) презимена се
такрђе највећим делом устаљују у 16. и 17. веку. У Војводину (потиско-поморишку
крајину) у 17. и 18. веку Срби се досељавају са већ устаљсним презименима, а само
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 9
један број презимена се на овом подручју формирао (најчешће презимена по нази-
вима места - презимена аутрхтоних Срба).
Основна детерминација (обележавање) врши се по непосредном претку - оцу
или мајци. Временом од тих патронимика (матронимика) настају породична пре-
зимена. Највероватније је пут постајања презимена био овај: лично име - деминутив
- име по оцу - име више обитељи - презиме. Патронимик се изражава генитивом
или суфиксним додатком којим се означава припадност: ов, ев, ић, инић, овић, ски...
Језички презимена су настала од великог броја различитих основа: од личног
имена, надимка, према називу заната, служби, физичких особина, према географском
пореклу носиоца, од животишжих имена, од имена биљака и плодова, од етничких
имена, од назива хране и јела, од назива делова тела и од разних других основа...
О настанку презимена сам овде дао уопштене ставове а читалац се много ја-
сније и детаљније о томе може обавестити у делима наведеним под бројевима 5, 6,
7, 8, 11, 13, 15, 16 и 22 у списку литературе.
РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА
Расположиве податке о презименима Срба у Босни анализирао сам са три
аспекта.
Први и најважнији резултат представља Речник презимена Срба у Босни у
коме су, по азбучном редоследу, дата сва презимена уз навођење крсне славе коју
прослављају и парохије и протопрезвитерата где су забележена. Овај речник обу-
хвата 5590 различитих презимена код којих се јављају 72 различите славе. Из овог
речника се за свако презиме види да ли има једну или више слава и у којим паро-
хијама је забележено. На основу тих података се за поједине родове може утврдити
правац досељавања у Босну.
У речнику има случајева да се због различитог изговора, или различитог
административног евидентирања, припадници једног истог рода (племена) бележе
као два различита презимена. Да је заправо реч о саплеменицима јасно показује то
што за славу имају истог светитеља.
На пример, у презимену се јавља слово "ј" или га нема: Бајић-Баић, Брјић-Бо-
ић, Брајић-Браић, Вујић-Вуић, Гајић-Гаић, Грујић-Груић, Дујић-Дуић, Крајишник-
Краишник, Пејић-Пеић, Рајић-Раић и сл.
Понекад су саплеменици забележени као два презимена јер је дошло др замене
једног слова другим: уместо "џ" говори се "ч" (Баруџија-Баручија, Екмеџија-Екме-
чија), уместо "џ" говори се "ђ" (Бојаџић-Бојађић, Инџић-Инђић, Кавеџија-Кавеђија,
Кујунџић-Кујунђић), уместо "т" говори се "д" (Вукобрат-Вукобрад), затим "е" је пре-
шло у "о" (Буразер-Буразор), "г" је прешло у "ж" (Квргић-Квржић), "о" је прешло у
"у" (Шолаја-Шулаја), или се у презимену јавља "х" или га нема (Граховац-Граовац).
У речнику је у неким случајевима видљив и сам настанак презимена јер се
наводи и његов првобитни облик: Ајдер-Ајдеровић, Богун-Богуновић, Гвозден-Гво-
зденовић, Голуб-Голубовић, Гусак-Гуска-Гускић-Гусковић, Ждрало-Ждралић -
Ждраловић, Зец-Зечевић, Јелача-Јелачић, Љепоја-Љепојевић итд.
Према елементу крсна слава сва презимена се могу разврстати у три групе:
а) презимена код којих је забележена само једна крсна слава тако да је врло
јасно да се ради о једном племену (роду). Таква су на пример презимена: Агбаба,
Агић, Барош, Белензада, Бероња, Богрсавац, Бокан, Бомештар, Боровница, Братић,
Бубањ-Бубњевић, Бујак, Вишекруна, Вјештица, Гверо, Девура, Десница, Џепина, Ђи-
лас, Илишак-Илишковић, Ињац, Јапунџа-Јапунџић, Јелисавац, Јовандић, Каракаш,
Качавенда, Кеча, Кисо, Копања, Котур, Крњаић-Крњајић, Кудра-Кудрић, Лакобрија,
Маглић, Мазалица, Матаруга, Мацура, Морача, Недимовић, Оџић, Пераћ, Перковић,
Пралица, Праштало, Прпа, Пузигаћа, Рабат, Радумило-Радумиловић, Рашљић, Репи-
ја, Рибић, Свјетлица, Семиз, Сикима-Сикимић, Сребро, Стијаковић, Стрика-Стри-
чић-Стричевић, Сузић, Танкосић, Татомир, Тегелтија-Тегелтић, Толимир,
Томковић, Трапара, Трбојевић, Трбуљин, Ћопић, Ћосовић, Ћургус-Ћургуз-Ћургу-
зовић, Убавић, Убипарип-Убипариповић, Убовић, Угрица, Фуртула, Цикота, Црно
гаћа, Црномуд, Чегар, Челић, Ченић, Чечавац, Чорокало, Чутурило, Шендер, Шер-
була, Шешлија, Шикан-Шиканић-Шикања, Шоја, Шорга, Шорда, Шпановић, Шпегар,
Штековић, Штиковац и друга.
б) презимена код којих носиоци једног презимена имају једну основну крсну
славу али у неким местима је забележена и нека друга слава, где је јасно да је у овом
другом случају реч о промени првобитне славе. До промене крсне славе долазило је
веома ретко и то су најчешће појединачни случајеви (кад сиромашан младожења
прихвати славу своје богате невесте, кад младожења прихвата невестину славу јер
у њеној фамилији нема мушких потомака који би је даље прослављали и сл.).
Таква су на пример презимена: Амиџић, Арежина, Балабан, Бардак, Баруџија-
Баручија, Басара, Батинић, Берић, Билбија, Бјеловук, Богун-Богуновић, Бркљач, Бу-
бало, Будимир, Бундало, Бурсаћ, Вајагић, Вејиновић-Вејин- Веиновић-Вејновић, Ве-
лимир, Врсајко-Врсајковић, Гак-Гаковић, Галић, Гаћеша, Гороња, Грубор, Гуњ--
Гуњевић, Гусак-Гуска-Гускић-Гусковић, Даљевић, Џакула, Добријевић, Дрљача, Дро-
бац, Дубајић, Ждеро, Зијевало-Зијеваловић, Иветић, Јарић, Јелача-Јелачић, Јунгић,
Кењало, Керкез, Кецман, Кокоруш, Кондић, Кочић, Крнета-Крнетић, Лајић, Латино-
вић, Љепоја-Љепојевић, Ловрен-Ловреновић, Мајкић, Марин, Миљуш, Момић, Мрђа,
Мудринић, Обућина, Ожеговић, Ољача, Опарница, Опачић, Орељ, Пађен, Панић, Пе-
ћанац, Пиваш, Прола-Пролић, Рађевић, Рађеновић, Ристовић, Родић, Роквић, Рунић-
Руњић, Сабљић, Сантрач, Семић, Совиљ, Срдић, Средојевић, Ступар, Сувајац, Суче-
вић, Тинтор, Торбица, Травар, Трамошљан-Трамошљанин-Трамошљика, Тркуља,
Трнинић-Трњинић, Трубарац, Тубин-Тубиновић, Ћеран, Ћетојевић, Ћулибрк-Ћу-
либрковић, Ћулум, Ћурчија-Ћурчић, Умићевић, Хрваћанин, Церовина-Церовић,
Црнобрња, Чабак, Чађо, Чеко-Чекић, Чергић, Чубрило-Чубриловић, Шакота, Шали-
пур, Шапоња, Шаренац, Шаренкуша, Шатара, Шево-Шевић, Шешум, Шијан, Шикман,
Шкундра-Шкундрић, Шмитран, Шобот-Шобо-Шобат-Шобота, Шолак, Шолаја-Шулаја.
в) трећа група обухвата веома учестала презимена код којих је забележено више
слава и у ком случају се ради о више различитих родова. Таква су, на пример, пре-
зимена: Аврамовић, Адамовић, Алексић, Антонић, Бабић, Бајић-Баић, Благојевић,
Богдановић, Богојевић, Божић, Бојанић, Бојић-Боић, Бркић, Васиљевић, Васић, Весе-
линовић, Видаковић, Видовић, Вујасиновић, Вујић, Вујичић, Вукашиновић, Вукић,
Вуковић, Вученбвић, Вучковић, Гаврић, Гајић-Гаић, Глигић, Глигорић, Глишић, Го-
гић, Гојковић, Граховац-Граовац, Грбић, Грујић-Груић, Давидовић, Дакић, Дамјано-
вић, Даниловић, Девић, Делић, Деспотовић, Ђаковић, Ђекић, Ђокић, Ђукановић, Ђу-
кић, Ђурђевић, Ђурић, Драгић, Драгојевић, Дукић, Ера-Ерић-Еро, Ерцег, Живановић,
Живковић, Зарић, Зец-Зечевић, Зорић, Ивановић, Илић, Јаковљевић, Јакшић, Јањић,
Јанковић, Јелић, Јеличић, Јеремић, Јерковић, Јефтић, Јовановић, Јовић, Јовичић, Јо-
кић, Калаба-Калабић, Калајџија-Калајџић, Кандић, Кантар, Каран-Карановић, Ка-
урин, Кнежевић, Ковач, Ковачевић, Ковачић, Којић, Кос, Костић, Крстић, Кузман-
Кузмановић, Лазаревић, Лазић, Лалић, Лукић, Мајсторовић, Максимовић, Малеш-Ма-
лешевић, Малић, Мандић, Маринковић, Марић, Марјановић, Марковић, Мартић, Ма-
тић, Медић, Мијатовић, Мијић, Микић, Милаковић, Милановић, Милетић, Милин-
ковић, Милиновић, Милић, Миљевић, Миловановић, Милошевић, Мирковић, Ми-
тровић, Мићић, Михаиловић, Мишић, Мишковић, Недић, Никић, Николић, Нинко-
вић, Новаковић, Обрадовић, Остојић, Павловић, Пеић-Пејић, Перић, Петковић, Пе-
тровић, Пилиповић, Поповић, Продановић, Радаковић, Радић, Радовановић, Радоњић,
Радуловић, Ракић, Ратковић, Рељић, Ристић, Савановић, Савић, Самарција-Самарцић,
Сарић, Секула-Секулић, Симић, Смиљанић, Спасојевић, Стојаковић, Стојнић, Субо-
тић, Тадић, Тешановић, Тешић, Тодић, Тодоровић, Томић, Топић, Тривуновић, Ћосић,
Угреновић, Филиповић, Цвијановић, Цвијић, Чолић, Шарац, Шарић, Шкорић, Штрбац.
Остао је и један велики број презимена за које би се тек детаљном анализом
на терену могла утврдити родовска повезаност. Од укупног броја презимена, 3158
се јавља само једанпут и сва она, јасно је, припадају првој групи.
Други аспект са којег сам анализирао расположиве податке о презименима
обухвата учесталост појединих крсних слава и њихов територијални распоред по
Дабро-босанској митрополији. У наредној табели дајем скраћени преглед учеста-
лости појединих крснкх слава.
Укупно су забележене 72 различите славе и 5.590 различитих презимена. Збир
од 22.957 представља збир појединачних бележења презимена (јављања). Ово није
податак о броју домова, већ о томе колико је пута надлежни свештеник забележио
поједино презиме са навођењем крсне славе.
Свештеници су презимењаке са истом крсном славом бележили једном, веро-
ватно по 2-3 куће, а потом за исто то презиме и исту славу понављали бележење
за следеће 2-3 куће ако су ове биле територијално удаљене од првих у оквиру исте
парохије. Ово потврђује однос пописаних домова - 46.390 и укупног броја јављања
од 22.957. На овај податак утиче и то у колико различитих парохија живе прези-
мењаци са истом славом. Ако се јављају у више парохија, број бележења (јављања)
је већи и обрнуто.
Сматрам да податак има довољан квалитет да би се користио за анализу учес-
талости и распрострањености појединих крсних слава.
Радослав Грујић у свом раду Црквени елементи Крсне славе наводи податке
о празницима које славе све парохијске и манастирске цркве у Српској патријаршији
а према шематизму од 1924. године. Упоређењем тих података о црквеним славама
са резултатима мог истраживања о породичним крсним славама, потврдио сам тезу
Радослава Грујића и Димитрија Богдановића о директној вези црквених и породи-
чних слава.
Од укупног броја храмовних празника (3839) Богородични (644) и Господњи
(548) чине 1/3, тј. 31%, а преосталих 2647 (69%) су празници разних светитеља. Пошто
ЈС крсна слава светосавском реформом уведена као замена за пагански култ, нису
за н>у узимана имена Богородице и Господа Исуса Христа јер би се то сматрало
богохуљењем. Касније су појединци, понекад мимо воље црквених власти, из ра-
злога захвалности и ове празнике узимали за крсну славу. Из овог разлога само се
0,3% (78 јављања) од свих породичних слава односи на Богородичне и Господње
празнике.
Од 18 најбројнијих храмовних празника у Српској цркви, 12 се налази и међу
најбројнијим породичним славама у Босни. Најбројније храмовне славе Св. Никола,
Св. Ђорђе, Св. Арханђели и Св. Јован уједно су и најбројније породичне славе. Ако
се има у виду да је Св. Сава врло честа слава у Херцеговини, Св. Петка и Св. Ар-
ханђели у јужној Србији и на Косову, а Св. Димитрије, Св. Атанасије и Св. Кон-
стантин Велики у источној Србији, сигурно је подударност храмовних и
породичних слава за подручје целе Српске патријаршије још већа.
Веома су интересантни подаци о територијалномраспореду појединих крсних
слава.
СВ. АВРАМИЈЕ као породична слава јавља се 38 пута, а од тога је чак 35
јављања (92%) у Власеничком и Сребреничком протопрезвитерату, тј. у источној
Босни (парохије Цикоте, Саса, Кравица, Карина и Дубравица).
СВ. АГАТОНИК је крсна слава малобројног рода Суботића на Палама и у Ва-
решу и код других презимена у Босни се не јавља.
СВ. АКСЕНТИЈЕ је крсна слава породице Шућур у Пофалићима. Презиме Шу-
ћур је интересантно јер у свим местима у којима се јавља слави различите крсне
славе (Пофалићи - Св. Аксентије, Козлица - Св. Арх. Михаил, Сарајевско Пол>е -
Видовдан, Кола - Св. Јован, Гласинац - Св. Никола, Чечева - Св. Тома и у парохији
Долац-Забрђе Св. Саву).
СВ. АЛИМПИЈЕ. Ова крсна слава се јавља на две удаљене територије. Од уку-
пног броја јављања 45% се односи на Власенички и Сребренички, а 23% на Гради-
шки и Дубички протопрезвитерат.
СВ. АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ је крсна слава само три породице: Литрењаковић у
Сарајеву, Гојковић у Градишкој и Томић у Добруњу. У свим случајевима вероватно
се ради о промени славе и узимању нове у знак захвалности светитељу за указану
помоћ.
СВ. АРХИЂ. СТЕФАН се као слава среће у свих 26 протопрезвитерата и са
1578 јављања је по рангу четврта од свих породичних слава.
СВ. АРХ. ГАВРИЛО је слава која се јавља само у две парохије: Соколово (по-
родице Гљивар, Јагодић и Секулић) и Стекеровци (породица Каурин).
СВ. АРХ. МИХАИЛ је врло честа слава, јавља се у свих 26 протопрезвитерата
и пета је по рангу од свих породичних слава.
СВ. АТАНАСИЈЕ се као слава јавља у две парохије: Сарајево (Петровићи, Стев-
ковићи) и Бањалука (Стефановићи).
СВ. ЈОАКИМ И АНА се као слава јавља у источној (55%) и средњој Босни
(45%), а у осталим деловима није забележена.
БЛАГОВЕСТИ су слава три рода: Достанић у Штрбцима, Гаћановића у При-
бинићу и Ковачевића у Шаринцима и Кокорима.
БОГОЈАВЉЕЊЕ слави 6 родова у Градини код Бањалуке, један у Пискавици,
три у Травнику и четири у Строицама.
ВАВЕДЕНИЈЕ славе само два рода: Димитријевићи у Бањалуци и Димићи у
Варцар-Вакуфу.
СВ. ВАРВАРУ слави један род у Бањалуци, три у парохији Долац-Забрђе код
Травника и шест родова у Врбљанима у Герзовачком протопрезвитерату.
СВ. ВАРТОЛОМЕЈ је слава карактеристична само за Крајину и нема је у дру-
гим деловима Босне. То је основна слава два врло бројна рода Кецмана у 16 парохија
и Тубина распрострањених у 15 парохија и нешто мањег рода Прошића (7 парохија).
Од укупно 74 јављања ова три рода чине 51%, родови Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић,
Мијатовић и Никић чине 22%, а преосталих 27% су појединачни случајеви код
неких других презимена.
СВ. ВАСИЛИЈЕ се као слава јавља у 25 од 26 протопрезвитерата, по броју
јављања рангирана је на десето место. Од укупно 340 бележења највећи део је у
северозападној Босни и Крајини (85%), у средњој 14% а у источној Босни само 1%.
ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА је слава рода Јанковића у Бањалуци, Бихаћу, Кључу,
Љубији и парохији Нови-варошица. У осталим случајевимаради се о промени славе
код појединих родова.
ВИДОВДАН је слава једног рода у Крајини: Шикања у парохијама Јошавка и
Драговићи, Шикана-ић у Орашју и Шаринцима, Шикоња у парохији Ножичка и три
презимена у Сарајеву (Јешић, Ђукић, Шућур).
СВ. ГРИГОРИЈЕ је слава која се простире једино у средњој Босни: Строице 4,
Ваган 17, Бугојно 5, Оборци 4, Волари 3, Љувша 4, Травник 10 презимена... Карак-
теристично је да се Св. Григорије прославља код више презимена у наведеним па-
рохијама али је само за род Шатара (Бугојно, Оборци, Строице) основна слава.
Изгледа да су овде поједина села у знак захвалности за помоћ у несрећи узимала
за славу овог свеца.
СВ. ДИМИТРИЈЕ се као крсна слава јавља у Крајини и средњој Босни, док су
у источној Босни забележена само три случаја.
СВ. ГЕОРГИЈЕ (ЂУРЂЕВДАН) је најчешћа, прва по рангу од свих слава у Босни
са 5349 јављања у свих 26 протопрезвитерата.
ЂУРЂИЦ (зимски Св. Георгије) се као слава среће у 18 протопрезвитерата и
са 204 бележења по рангу је деветнаеста од свих поррдичних слава За ову славу је
иначе карактеристично да се у највећем броју случајева ради о промени славе. По-
родице које с пролећа, о Ђурђевдану, због сиромаштва нису могле да угосте рођаке
и пријатеље померале су слављење на зимског Св. Георгија (Св. Ђурђиц), када је
већ убрана летина и припремљена зимница.
ЗАЧЕЋЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА славе само Драгићи у Сарајеву.
ИВАЊДАН (рођење Св. Јована Крститеља) се прославља у Маглајском прото-
презвитерату (Бољанић 22, Порјечина 7 случајева), а забележен је и један случај у
Добруњу (Вишеградски протопрезвитерат).
СВ. ИГЊАТИЈЕ је крсна слава која се среће у 20 протопрезвитерата и са 331
јављањем по рангу је једанаеста.
СВ. ИЛИЈА је као слава бележена 222 пута и по рангу је осамнаеста. Од уку-
пног броја случајева 70% је у северозападној, 30% у средњој Босни, а у источном
делу је забележено само једно јављање.
СВ. ЈЕВТИМИЈА слави род Мисаљевића у Бугојну.
СВ. ЈЕЛИСИЈА слави, вероватно из захвалности, један огранак рода Дамјано-
вића у Сарајеву.
СВ. ЈЕРЕМИЈА као слава је забележен у два случаја у Вишеградском, 6 у Са-
рајевском и у једном случају у Сребреничком протопрезвитерату. Не среће се у
северној Босни и Крајини.
СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ се као слава јавља у 26 протопрезвитерата и са 4078
јављања трећа је по рангу породична слава.
СВ. ЈОВАН БОГОСЛОВ је слава огранка рода Аврамовића у Санском Мосту и
рода Давидовића у Козарцу.
СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ је слава која се јавља једино у Крајини, а забележена
је 31 пут. То је слава рода Босанчић у паррхијама Ведовица, Градишка и Ламиначка,
Грмуша, Дубовик, Ратково, Ребровац, Рујница и Стапари. У осталим случајевима
мањи огранци већих родова прослављају овог свеца (Илић, Катић, Остојић,
Смиљанић, Марковић...) а вероватно је посреди промена славе.
СВ. ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА слави само део рода Врховац у парохији Гради-
шка и Ламиначка.
СВ. ЈОВАН МИЛОСГИВИ се као слава јавља само у западној Босни у свега 6
случајева (презимена Јанковић, Кљевац, Босанчић, Врсајковић, Вујановић и Адамо-
вић), а вероватно је код свих дошло до промене славе.
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 15
СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈЕ се као слава такође јавља само у западној Босни
То је слава рода Звонар у парохијама Бањалука, Кола, Кукуље и Пискавица и рода
Рачић у парохијама Градишка и Ламиначка, Рекавице и Јунузовци. Остали случа-
јеви се односе на поједине породице већих родова.
СВ. КЛИМЕНТА славе поједине породице: У Бањалуци Вукићи; у Сарајеву
Кебеље, Требе, Тошићи, Ђуровићи и Стефановићи; у Доњем Вакуфу Вуковићи- у
Стрмници Ере; у Новом Васићи, Томићи и Ракићи; и у Кулен-Вакуфу и Смољани
Мајсторовићи.
СВ. КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ слави само један огранак Душанића у Приби-
нићу код Тешња а који је раније славио Ђурђевдан.
СВ. КРАЉ ДЕЧАНСКИ се од укупног броја јављања слави у Крајини 42%, у
средњој Босни 16% и у источној Босни 42%. Од укупног броја јављања на Сребре-
нички протопрезвитерат се односи 34% по чему се он издваја.
КРСТОВДАН се као слава јавља у 27 случајева, а дц тога је 25 у Маглајском
протопрезвитерату (Маглај 11, Бољанић 7, Хрге 6 и Брусница 1). Зашто се на том
подручју прославља ова ретка слава, нисам успео утврдити.
СВ. КУЗМАН И ДАМЈАН се рд укупног броја јављања слави у Крајини 56%,
у средњој Босни 40%, а у источној Босни се веома ретко среће.
ЛАЗАРЕВА СУБОТА се јавља у 24 од 26 протопрезвитерата укупно 429 пута
и по рангу је осма од свих породичних слава у Босни. Среће се по целој територији
Босне, а једино се издваја Сребренички протопрезвитерат са 85 бележења (20%) у
парохијама Кравица (28), Саса (4), Сребреница (8), ЖљебаЦ (5), Сеона (4), Прибојевић
(10 јављања)...
СВ. ЛУКА је слава забележена у свих 26 протопрезвитерата укупно 546 пута
и по рангу је шеста од свих породичних слава. По већој распрострањености ове
славе издвајају се Сарајевски (90 случајева - 16%) и Власенички протопрезвитерат
(55 - 10%).
СВ. ЛУП се слави само у прњаворском протопрезвитерату где је забележен
свега 10 пута у парохијама Ножичка, Прњавор и Смртић, Виочани и Каоци.
МАЛА ГОСПОЈИНА је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за
средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева)
са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7).
СВ. МАРКО ЕВАНЂЕЛИСТ је слава која се највише распростире у Крајини
(83%), а веома ретко у средњој и источној Босни. То је породична слава за родове:
Пердув, Шипка, Десанчић, Травар, Ђерман, Љубоја, Водогаз, Решетар...
СВ. МАТЕЈ ЕВАНЂЕЛИСТ је ретка слава са укупно 20 јављања. То је породична
слава родова: Драганић (парохије Пале и Пазарић), Граовац (Бошковићи и Драго-
вићи), Мавић (Брекиња и Дубица), Билчар-Билчаревић (Крупа и Нови-варошица),
а јавља се и код мањих огранака већих родова.
СВ. МИНА, ВИКТОР И ВИКЕНТИЈЕ је такођер веома ретка слава забележена
у Крајини, у парохијама Бањалучког протопрезвитерата: Ребровац (презимена Ми-
халовић, Карапан, Кучуковић), Поповац (Лујић, Пезеровић, Бибић, Пуцар, Комјено-
вић, Ђурашиновић), Јаворани и Крмине (презиме Брус) и Рекавице (Маринковић).
Изван Бањалучког протопрезвитерата ова слава је забележена у Сарајеву (Калфи-
ћи), Шаринцима (Савићи) и у Оштрој Луци (Милишићи).
МИХОЉДАН се прославља у 25 од 26 протопрезвитерата, односно распростире
се по целој Босни, с тим што се чешће среће у Крајини. Посебно се издвајају Кључки
и Сребренички протопрезвитерат са по 15% од укупних јављања.
СВ. ПАНТЕЛИЈА је слава код које се чак 81% од укупних јављања односи на
Крајину. У рквиру Крајине, на подручју сјеверно од линије Приједрр-Бањалука,
забележено је 57% од укупног броја јављања. Среће се и у средњој, док је у источној
Босни врло ретка.
СВ. ПЕТКА се у Босни јавља свега у 20 случајева, док је у Србији, поготово
У Јужном делу, врло честа слава. Славе је у источној Босни Спасојевићи (Сребре-
ница, Власеница), у средњој Босни Милошевићи (Пазарић, Пофалићи, Осијек-Бла-
жуј) и у Крајини Димићи (Дубица, Приједор).
СВ. ПЕТАР И ПАВЛЕ (Петровдан) је слава која се значајније распростире по
Крајини (56%) и средној Босни (33%), а много мање по источној Босни. У средњој
Босни издваја се Маглајски протопрезвитерат са 13% од укупног броја јављања.
ПОКРОВ ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ прославља само огранак рода Солдата у па-
рохији Медна Долња.
СВ. ПРОКОПИЈА славе само Ружићи у Крминама.
САБОР СВ. 12 АПОСТОЛА славе само Миљановићи у парохијама Машићи и
Романовци.
СВ. САВА СРПСКИ је слава са подручјима распростирања у источној (43%) и
средњој (43%) Босни, а у Крајини је веома ретка. На Сарајевски и Власенички про-
топрезвитерат односи се 54% од укупног броја јављања. То је слава карактеристична
за нека подручја а не за презимена. Основна слава је само за родове Варага-ић и
Рашевић, а у осталим бројним случајевима се ради о појединим огравдима већих
родова који насељавају наведена подручја.
СВ. САВУ ОСВБШТЕНОГ прославља само један огранак Симића у Травнику
а који су раније славили Св. Николу.
СВ. СИМЕОН БОГОПРИМАЦ. Заову крсну славу карактеристична је изузетно
велика концентрација у средњој Босни уз ширење према Дервенти. Од укупног броја
јављања чак 87% је лоцирано уз леву обалу реке Босне од Травника па на север до
Дервенте и уз њену десну притоку Спречу. У Травничком протопрезвитерату (Зе-
ница, Травник, Имјани, Корићани) забележено је 19% од укупног јављања; у Ма-
глајском (Маглај, Возућа), који обухвата и долину Спрече (Ступари, Сочковац,
Порјечина), 17%; у Тешањском (Тешањ, Радња Долња, Јеланска, Угодновић) 29% и
у Дервентском протопрезвитерату (Дервента, Мајевац, Сочаница, Дуго Поље) 22%
од укупног броја јављања. Који је разлог овој великој концентрацији крсне славе
Св. Симеон Богопримац на јасно одређеној територији, нисам успео утврдити. Мо-
жда је томе разлог заједнички претходни завичај становништва овог краја, а можда
је на овом подручју, из данас непознатих разлога, Српска православна црква преко
храмовних и породичних слава подстицала прослављање овог свеца.
СВ. СИМЕОНА СТОЈШНИКА славе Грубари у Строицама (Герзовачки про-
топр.) а који су се раније презивали Грубор и славили Ђурђевдан.
СВ. СОФОНИЈА ПРОРОКА славе Којићи у Врбљанима у Герзовачком прото-
презвитерату.
СВ. СПИРИДОНА слави огранак Рајковића у Сарајеву.
СРЂЕВДАН је слава која се распростире у 21 протопрезвитерату, односно по
целој Босни. Северно од линије Приједор - Бањалука - Дервента забележено је 38%
од укупног броја јављања. Значајније концентрације су у Власеничком, Тешањском,
Дервентском, Дубичком, Приједорском и Крупском протопрезвитерату.
СВ. ТЕОДОР СТУДИТ је слава рода Јанош у парохијама Агићи, Двориште и
Руишка. Славе је и мали огранци родова Дошлић, Шврака, Ковачевић и Томић.
СВ. ТОМА АПОСТОЛ се као слава највише распростире северно од линије
Приједор - Бањалука - Прњавор (51% од укупног броја јављања). Не распростире се
у Дервентском протопрезвитерату, у средњој Босни је значајније присутна у Сара-
јевском протопрезвитерату, док је у источној Босни врло ретка.
СВ. ТРИ ЈЕРАРХА славе презиме Башић у Бањалуци и Милићи у Травнику.
СВ. ТРИФУН се као слава највише распростире северно од линије Приједор -
Бањалука - Прњавор - Дервента (48% од укупног броја јављања), у средњој Босни
у Тешањском протопрезвитерату (13%), а врло је ретка у источној Босни.
СВ. ТРОЈИЦУ славе Петрушићи (Бањалука), Јовановићи (Сарајево), Коловићи
(Вареш) и Пуше (Вареш).
УСЕКОВАЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА забележено је у Височком (6 беле-
жења) и Вишеградском протопрезвитерату (1). Слави га род Масаље-Масаловић и
огранци родова Манојловић, Миљковић и Јоксимовић.
СВ. ФИЛИПА славе Средановићи у парохији Гацшца и Бијаковац и Никачи,
Ђојановићи и Пилиповићи у Куленвакуфској парохији.
СВ. ХАРАЛАМПИЈА славе само Башићи у Доњој Пецки вероватно из захвал-
ности за помоћ у несрећи.
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 17
ЦВЕТИ су забележене само у Сарајевском и Власеничком протопрезвитерату.
Славе их у Сарајеву Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи; у Голићима Си-
матовићи и на Палама род Каравдића.
ЧАСНЕ ВЕРИГЕ се распростиру по средњој Босни и Крајими, а у источној
Босни су забележена само четири случаја. Од укупног броја јављања 42% је у че-
тири крајишка протопрезвитерата (Бањалучком, Прњаворском, Дубичком и Гради-
шком), а 35% у три средњебосанска (Тешашжом, Травничком и Варцарвакуфском).
Веома ретке славг: Св. Ататоник, Св. Аксентије, Св. Андреј, Св. Арх. Гаврило,
Св. Атанасије, Благовести, Богојављење, Ваведеније, Св. Варвара, Вел. Госпојина,
Видовдан, Зачеће Св. Јована, Св. Јевтимије, Св. Јелисије, Св. Јеремија, Св. Јован
Богослов^Св. Јован Златоуст, Св. Јован Лествичник, Св. Јован Милостиви, Св. Ки-
рил, Св. Климент, Св. Константин, Св. Луп, Св. Матеј, Покров пресв. Богородице,
Св. Прокопије, Сабор Св. 12 апостола, Св. Сава Освештени, Св. Симеон Столпник,
Св. Софроније, Св. Спиридон, Св. Теодор Студит, Св. Три јерарха, Св. Тројица, Усе-
ковање Св. Јована, Св. Филип, Св. Харалампије и Цвети су настале тако што су
појединац или породица променили своју првобитну славу и узели нову из захвал-
ности свецу за учињену помоћ у несрећи или отклањању могуће несреће. Нова
слава је наследством преношена на потомке, а у неким случајевима је, преко бра-
чних веза по женској линији, пренета на огранке других родова.
Нешто чешће крсне славе Св. Аврамије, Св. Јоаким и Ана, Св. Григорије, Св.
Димитрије, Ивањдан, Крстовдан, Мала Госпојина, Св. Мина, Виктор и Викентије,
Св. Петка карактеристичне су само за нека мања подручја у Босни. Разлог за овакакв
територијални распоред наведених слава није се могао утврдити. Од наведених
девет слава три су карактеристичне само за источну Босну (Св. Аврамије, Св. Јоаким
и Ана и Св. Метка), једна за целу средњу Босну (Св. Григорије), три за релативно
мали простор у средњој Босни - Маглајски протопрезвитерат (Ивањдан, Крстовдан
и Мала Госпојина), једна за Бањалучки протопрезвитерат (Св. Мина, Виктор и Ви-
кентије) и једна за шире подручје средње Босне и Крајине (Св. Димитрије).
Осам слава које се чешће јављају или су везане за већи број родова (Св. Вар-
толомеј) или су распрострањене на некој широј територији (Св. Алимпије, Св. Ва-
силије, Св. Симеон Богопримац, Св. Марко, Св. Пантелија, Св. Сава и Часне вериге).
Остале честе или веома распрострањене славе (Св. Архиђ. Стефан, Св. Арх.
Михаил, Ђурђевдан и Ђурђиц, Св. Игњатија, Св. Илија, Св. Јован, Св. Краљ Дечан-
ски, Св. Кузман и Дамјан, Лазарева субота, Св. Лука, Михољдан, Св. Никола,
Срђевдан, Св. Тома и Св. Трифун) бележене су по целој Босни.
Од укупно 5590 различитих презимена једанпут се јавља 3158 (56,5%), од 2
ДО 10 пута се јавља 2022 (36,2%), од 11 до 20 пута 223 (4%), од 21 до 50 пута 137 (2,4%),
од 51 до 100 пута 34 (0,6%) и преко 100 пута 16 презимена (0,3%).
Педесет најучесталијих презимена су:
Презиме
1. Ковачевић
2. Савић
3. Поповић
4. Јовановић
5. Петровић
6. Ђурић
7. Бабић
8. Лукић
9. Кнежевић
10. Марковић
11. Илић
12. Ђукић
13. Вуковић
14. Симић
15. Радић
16. Николић
17. Марић
18. Митровић
19. Томић
20. Божић
21. Новаковић
22. Лазић
23. Јанковић
24. Васић
25. Благојевић
26. Павловић
27. Станковић
28. Тодоровић
29^ Стојановић
30. Ристић
31. Милановић
32. Максимовић
33. Петковић
34. Милошевић
35. Јовић
36. Мандић
37. Марјановић
38. Видовић
39. Мијатовић
40. Лазаревић
41. Гаврић
42. Милић
43. Остојић
44. Панић
45. Алексић
46. Станић
47. Васиљевић
48. Секулић
49. Мићић
50. Давидовић
На педесет најбројнијих презимена односи се 4779 јављања или 20,8% од уку-
пног броја. То значи да носиоци ових презимена чине приближно 1/5 од укупног
броја Срба на истраживаној територији Босне, тј. Дабро-босанској митрополији.
Презимена Кнежевић и Мандић се највише распростиру по Крајини, много
мање по средњој Босни, док су у источној Босни веома ретка.
Ђорђе Јањатовић ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ • 19
Презимена Ђукић, Марић и Панић се срећу по Крајини и средњој Босни, док
су у источној Босни веома ретка. /
Презимена Јовановић, Марковић, Илић, Симић, Николић, Митровић, Лазић,
Благојевић, Ристић, Лазаревић, Гаврић и Мићић се више распростиру по источној
и средњој Босни, а мање по Крајини.
Презентирани подаци пружају могућност и за неке друге врсте анализа као
што су ономастичка истраживања основе од којих су настала побројана презимена.
Отворена је могућност да то ураде истраживачи који се баве ономастиком и лин-
гвистиком. На основу речника презимена Срба у Босни могућа је општа анализа
појединих племена (родова) потребна као припрема за детаљнија истраживаља на
терену. Овакву врсту истраживања могли би урадити појединци заинтересовани
за историју и родослов своје породице.
У истраживању порекла најстаријих српских сомборских породица досељених
пре 1800. године, којим се такођер бавим, овај речник презимена Срба у Босни ми
је користио. За неке најстарије породице утврдио сам крај (протопрезвитерат), место
(парохију) или чак село из кога су се доселили у Сомбор. На пример: Канурићи
славе Св. Јована, дошли су из Варцар-Вакуфа где и данас живе њихови саплеменици
који славе исту славу, али се презивају Канура; Каралићи слава Св. Георгија и
дошли су из околине Бањалуке; Стричевићи славе Св. Георгија и дошли су из Кра-
јине, из села Стричићи; Чонићи такође славе Св. Георгија а дошли су из Власенице.
На крају захвалност дугујем пријатељима и колегама с посла Миленку Ердељу
и Јовану Недићу који су, према мојим захтевима, поставили програмска решења за
обраду података и све врсте статистичких анализа на електронском рачунару.
OSTATAK TEKSTA PROCITAJTE U KNJIZI KOJU MOZETE NARUCITI PREKO OVOG BLOGA.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.