понедељак, 14. мај 2012.

FRANKOFONA PREZIMENA U VOJVODINI


Dr Milorad Arsenijević
ŠERER, alzaško prezime, od naziva zanimanja (nem. Schere, "makaze"), Scherer, "strigač". Jednom, u Novom Sadu.
ŠIKET, francusko prezime, Chiquet, od nadimka chiquet, a on od chique, koje, između ostalog (duvan za žvakanje itd) može da znači "gomilica", "lopta", "kugla" —> "nizak", "debeo čovek", "debeljko". Oblik je glasovno lepo očuvan, uz vaspostavljanje, u izgovoru, finalnoga -t koje se u franc. ne čuje. Grafija je i ovde bila jača. Zabeležili smo ga jednom, u Novom Sadu.
ŠIL, još jedno francusko prezime, Jules ili Gille, alzaško-lorenski Gill, po principu ime-prezime. Oba imenska oblika su morala dati naše prezime, jer se kod oba, inicijalna slova J i G čitaju kao /3/; vokal /u/ je razrešen kao /i/, a poslednji glas koji se čuje /l/, opstao je bez promene. Slova pisana iza l/ll, u franc. se ne čitaju. Kako je nastalo inicijalno /S/? Moralo je nastati po dolasku nosilaca ovoga prezimena u nemačko okruženje; nepostojeći glas /3/ za nemačko uho, morao se prilagoditi najbližem postojećem /S/ pisano sch. Tako je bilo, na primer, sa nadimcima u Šarlevilu, Solturu; Schanglott, Schanlui, Schaschang, za Jean-Calude, Jean-Louis, Jean-Jean /108/.
Naveli smo da je irelevantno, za današnji oblik, koji je izvor imena za ovo prezime. Ipak, potrebno je reći da je Jules, franc. krsno ime i prezime, nastavljač latinskoga Julius, svetačkog imena; počev od Renesanse ponovo je u modi zahvaljujući okretanju Antici - grčkim i rimskim uzorima - i imenu Julija Cezara/109/. Drugi, pak, izvor bilo bi ime i prezime Gille, u Alzasu i Loreni, Gill, od latinskog imena Egidius, takođe svetačkog imena. Ovo prezime, jednom, u Subotici.
ŠILI, mađarski sufiskovana varijanta prethodnog, ili nastavljač franc. July ili Gilly, istoga porekla kao malopeđašnje. Tri puta, po jednom u Novom Sadu, Vrbasu i Subotici.
ŠIMON, prezime nastalo prema imenu krsnom i prezimenu Simon, što je bilo ime apostola i mučenika iz I veka, zvanom Zélotês (i kod nas u crkv. izrazuzilot). Kako Doza /110/ navodi, moguće je ukrštanje i sa imenom germanskog porekla Sigmund (sig "pobeda" i mund "zaštita"); gutural /g/ se u blizini /i/ istopio u još jedno /i/; Sigmund Siimond Simon. Inače, pezime postoji i u Italiji Simone, Simoni, u Venetu Simonft, uz panitalijansko Simonetti, Simonato, itd. Inicijalno /s/ je u našem prezimenu mađarizovano /S/. Ovo prezime u Vojvodini jednom, u Novom Sadu.
ŠKARDAJ, italijansko prezime, Scardaio, od naziva zanata, zanatlije "grebenar". U korenu je vrsta čička, ital. cardo (Carduus acanthoides), kojim je, verovatno, u prvo vreme grebana, češljana vuna. Glagol "ljuštiti", "skidati koru kestenu" (koji ima bodlje) jeste scardare, dok je ital. "grebenati" scardassare, te je kod naziva za delaoca došlo do stezanja. Inicijalno /s/ nije moralo ovde biti zamenjeno sa /S/; to se dešava već u matici (kao i gore - spaghetti - špageti). Jednom, u Pančevu.
ŠKABO je italijansko prezime, Scavo, od imena porekla, oronima Scavo, na Siciliji. De Feliče /111/ registruje još i izvedene forme Scavardo i Scavuzzi. Kao i u prethodnom prezimenu, zamena /s/ —> /S/ mogla je biti izvršena još u zavičaju. Jednom, ovo prezime, u Novom Sadu.
ŠPACAPAN, italijansko prezime, od dva moguća izvora. Nemajući izvornu grafiju, pretpostavljamo da se radi: ili o prezimenu nastalom od naziva zanata spazzapanno > Spazzapanno, pre u fem. spazzapanna, "čistilac, perač odela" (glag. spazzare, "čistiti", panno, "čoja", "sukno", "odeća", "haljine"); izvor bi mogao biti i nadimak, što je verovatnije, za čoveka koji bi za trpezom "počistio" sav hleb, sve jelo, "izjelica"; glag. spazzare, "(o)čistiti", čak i fig. i pane "hleb" Spazzapane. Ovaj drugi je realniji, opet, imajući u vidu ekonomski milje u kojem su se kolonisti nalazili; prvi je previše urban.
Bilo koga da jeste izvora, oblik je apokopiran, verovatno još u matici, kao i već viđeno Mackanić. Prezime Špacapan, koje De Feliče ne repertoriše, jednom, u Pančevu.
ŠPANJA, ŠPANJOL, dva su prezimena ibersko-italijansko-mađarske produkcije. Horonim i etnonim. Prvi oblik jeste naziv zemlje Španije, ali na italijanskom, Spagna ili španskom jeziku (uz aferezu inicijalnog E), España. Sam taj naziv potiče od Rimljana koji tako nazvaše Iberijsko poluostrvo. Pod carom Avgustom, Hispanija, je bila podeljena na Citeriornu (ovostranu) i Ulteriornu (onostranu) Hispaniju: prva je obuhvatala Taragonsku oblast, a druga Betiku (lat. Baetica), ban. Andaluzija, i Luzitaniju, dan. Portugalija.
Inicijalno /S/ u našem prvom prezimenu moglo se razviti iz /s/ još u Italji, ali je moglo i ovde nastati pod mađarskim uticajem. Drugi, pak, oblik, Španjol, može biti ili mađarski pridev spanyol "španski", ili imenica Spanyol "Španac", mada može biti isto to, ali iz italijanskog izvora, uz apokopu: spagnolo, spahnuolo, Spagnolo, sa istim značenjem. Prezime Španja u Vojvodini /112/ dva puta, po jednom u Novom Sadu i Banatskom Despotovcu, a Španjol, takođe, dva puta, po jednom u Novom Sadu i Somboru.
ŠUART, prezime francuskog porekla, Suard, od germanskog imena Sug-hard (sug- koren "tamnoga značenja" /113/ i hard, "čvrst", "jak"). Oblik ima zamenu inicijalnog /s/ —> /S/, verovatno mađarski uticaj, i obezvučenje pisanog, ali u franc. ne izgovaranog finalnog -d. Jednom, u Vrbasu.
TALIJAN je prezime od imena porekla, aferezno okrnjen oblik ital. italiano (Italijan, italijanski). Čist oblik sa inicijalnim I- kao prezime nismo nikada čuli, ni De Feliče ga ne registruje /114/. Ipak, sreće se ranije već pomenuto prezime Taliani. Prezime Talijan je moglo nastati i na našem terenu, kao detoponim: u severnom Banatu je Talijan-majur /115/. Tri puta smo zabeležili ovaj oblik: po jednom u Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu.
TANCABELIĆ je prezime italijanske provenijencije, od nadimka. Sastoji se od glagola danzare (danas češće ballare) "igrati" i prideva (kao pril.) bello "lep(o)". Očigledno nadimak za nekoga dobroga (ili, ironično - lošeg) igrača, a može se raditi i o delokutivu: "igraj lepa! / lepi! // lepo!". Moguće je, takođe, da se radi i o vlasniku prostora za igranke, kako to kaže Doza /116/ kod objašnjenja francuskog prezimena na istu temu: Danse, Danset, Dansin. Inače, inicijalno D- je desonorizovano, verovatno u ovdašnjem okruženju: nem. tanzen, mađ. táncol. Prezime ima srpsku sufiksaciju -ić. Jednom, u Pančevu.
TAŠ, TAŠI, francusko prezime, Tache, od nadimka. Na franc. reč tache može značiti "mrlja", "fleka", "pega", "oznaka". Drugo naše prezime ima dodat mađarski patron. sufiks. Nosioci ovih prezimena znaju za svoje romansko poreklo. Taš i Taši, po jednom, u Zrenjaninu.
TILI, još jedno francusko prezime, Tilly, prema toponimu na reci Mezi (Meuse) u Loreni. Jednom, u Subotici.
TOBIJAŠ, takođe francusko prezime, Tobias, od imena istoga oblika, Tobias (srpski Tovija), polatinjene forme hebr. "dobar gospodar" /117/, biblijske ličnosti čuvene po tome što je ozdravio oca od slepila. Mađarsko finalno /S/ za /s/. Ovo prezime, po jednom u Adi i Bečeju.
TOMA, TOMAS, TOMAŠ, prezimena su od imena sveca, Thomas, jednoga od dvanaest apostola. Prvo bi jamačno imalo biti francusko, Thomas, gde se u izgovoru ne čuje finalno -s. Drugo i treće, pak, takođe mogu biti francuski, ali uz pobedu grafije nad izgovorom (neko drugi je to -s pročitao, ne nosilac prezimena), ili španski Tomás, ili, najzad, italijansko Tomasi (najčešće u Gornjem Poadižju, upravo u Bolcanu - Bolzano /Bozen), ali apokopirano. Treće ima mađarsku zamenu /s/ —> /S/, ali nije mađarsko /118/ (mađ. je Tamás). Ova su prezimena u Vojvodini raspoređeno ovako: Toma, Pančevo 1; Tomas, Novi Sad 5, Odžaci 1, Pančevo 1 i Tomaš, Pančevo 1.
TONDOLO, italijansko prezime, Tondolo, od nadimka. Ital. tondo "okrugao", "obao", "debeo", uz deminutivnu sufiksaciju -io = "debeljuca", "debeljko". Oblik je očuvan i grafijski i fonetski. Jednom, u Novom Sadu.
URS, francusko prezime, Ours, od nadimka. Na franc. je ours "medved", ali ne mora se raditi o poređenju sa medvedom - moguće je (kao kod Pongo) da se radi o putujućem zabavljaču, vlasniku medveda, "mečkaru". Takođe, u Francuskoj i u Italiji, kaže se za usamljenog čoveka, ali koji sâm to želi, da je "medved" ili "vuk" ours / loup; orso / lupo. Prezime Urs, dva puta, u Pančevu.
UZON, francusko prezime, Husson, od ličnog imena Hue, od herm. Hugo (<hûg, "pamet"). Oblik je pretrpeo glasovne promene: /y/ —> /u/, a ne /i/, ozvučenje intervokalskog /s/ —> /z/ i denazalizaciju /Õ/ —> /on/ ( kako nema dodatoga -g, isključeno je nemačko okruženje). Ovo prezime tri puta, jednom u Subotici i dva puta u Pančevu.
VABRIK, franc. prezime, Fabrique, od naziva zanata, tačnije, mesta gde se aktivnost obavlja. Lat. fabrica jeste "kovačnica" i ova se reč razvila u franc. forge (forgeron, "kovač"); fábrica > fáur(i)ca > faur'ca> faurga> forge. Pored ove narodne reči, preuzet je, ili zadržan, paralelni latinizam, fabrique, kao "radionica", "kovačnica", a nastankom industrije i u značenju "fabrika". Inicijalno /f/ zamenjeno je sa /v/: okruženje koje, izvorno, nema taj glas u svome jeziku (samo u tuđicama) zamenilo ga je najbližim glasom /119/. Ostali deo reči je nepromenjen, uz, naravno, seobu akcenta. Jednom u Pančevu.
VADERNA, prezime je koje može poticati iz dva izvora. Prvi bi bio toponim u Istri, Baderna, između Poreča i Pazina /120/, a drugi, italijanska i španska reč iz oblasti pomorstva, baderna, "debelo, opleteno, jako uže" (španski izgovor je sa /v/ (v de corazón, v de vaca). Ukoliko je ovaj drugi, onda se, izgleda, radi o nadimku-poređenju "čovek koji je jak kao..." ili pak, o nazivu zanatlije koji je takvu užad proizvodio. Opet, kod prvog izvora, čudan bi bio prelaz /b/ —> /v/ i doseljavanje iz Istre u Vojvodinu (ako se ne radi o nekim kasnijim, ne masovnim, migracijama). Prezime Vaderna, jednom, u Novom Sadu.
VALENT, italijanska verzija šp. prezimena Valient, što v.
VALENTIN, prezime od krsnog imena, prema svecu mučeniku iz III veka koji se zvao Valentinus "Zdravko". Može biti francusko, Valentin, uz nadjačavanje grafije nad izgovorom ili italijansko Valentini, Valentino, uz apokopu, koja ne mora biti naša tvorevina, ili špansko Valentín, bez ikakve modifikacije. Ovo prezime u Novom Sadu, dva puta.
VALIENT, špansko prezime, Valiente, prema nadimku, šp. valiente, "snažan", "jak", odvažan". Ima ga i u Italiji: Valente. Prezime Valient, u Somboru, jednom, a Valent, u Odžacima, takođe, jednom.
VALI, francusko ili italijansko prezime; Valy, prema toponimu u Loreni, na reci Mezi (Meuse). Moguće je i ukrštanje sa italijanskim prezimenom Valli (od valle, "dolina"). Zabeležili smo ga jednom, u Sremskoj Mitrovici.
VAVAN, francusko prezime, Vavin, od nekadašnjeg germanskog imena u čijem je korenu wav, "talas". Ime se, kako kaže Doza /121/, javlja na istoku Francuske, a dalo je i toponim Vavincourt, na reci Mezi. Kod našeg oblika, nazal na kraju razređen je kao -an. Seoba akcenta. U Vojvodini tri puta, po jednom u Novom Sadu, Rumi i Zrenjaninu.
VELEZ bi imalo biti špansko prezime, Belez, od naziva zanimanja, šp. belez (-ez ovde nije patronimički sufiks, već sastavni deo reči) je "ćup", "vrč" —> "proizvođač ćupova", "grnčar". Inicijalno B- se čuje kao /v/, a finalna seta je samo prepisana. Ovo prezime smo registrovali čietiri puta u Senti i dva puta u Subotici.
VERGAŠ je prezime italijanske provenijencije, nast. od nadimka. Zajednička imenica verga na italijanskom znači "štap", "motka"; verovatno je to poruga mršavom čoveku. Naš oblik je apokopiran od, pretpostavljamo, augment. forme *Vergasso, Vergassi. De Feliče /122/ navodi samo Vergani i Vergiati. Jednom smo ovo prezime zapisali u Somboru.
VERNOT, francusko prezime, Vernot, prema imenu (galskog porekla) drveta "jova" (Alnus glutinosa). Posed ili zaselak je bio poznat po ovome drvetu, a otud i prezime stanovnicima /123/. Naš oblik je deminutiv od osnovne reči verne koja je i sma dala prezime Verne i brojne derivate. U Novom Sadu, jednom.
VERZOTI, italijansko prezime, Verzotti, takođe prema fitonimu, ali se ovde radi o povrću: verza i dem. verzotto je na ital. "kelj" (Brassica oleracea sabauda) te se može raditi o proizvođaču, prodavcu tog povrća, ili, pak, o nadimku - nečija je glava ličila na kelj. Upor. na ovom mestu i brojne nadimke i igre rečima u ital. jeziku sa kupusom. Oblik prezimena je lepo očuvan, sem prelaza /ds/ —> /z/. Jednom, u Novom Sadu.
VIATORIS, italijansko prezime, Viatoris, od naziva zanimanja ili nadimka. Reč viatore je "putnik" od via "put" i sufiksa -tore (lat. -tor) za agensa. Finalno -s nije italijanski množinski morfem - to je -i. Pa ipak, pod uticajem mode, dodavan je na prezime, po uzoru na lat. ablativ množine, ovaj sufiks -s, da označi kolektivitet: de Ferraris. Ista pojava i u Francuskoj, opet uvezena moda iz Italije (na pr. Gélis, gde tome -s nikako tu nije mesto). Oblik prezimena Viatorisgrafijski i fonetski potpuno očuvan. Jednom, u Novom Sadu.
VILA, VILETI, italijanska prezimena, Villa, Villetti, od naziva porekla. "Vila" je još u latinskom imala značenje "izdvojeno stanište", obično van grada, seoski dvorac, malo dobro (=salaš), a postepeno, i zaselak, selo. Jedino u franc. jeziku funkcioniše danas za "grad" - ville, dok španski i italijanski jezik koriste nastavljače lat. civitas: ciudad, città, a jedino u složenicama imaju villa - Villareal, Villa Vicentina. Držimo da su i naša dva prezimena oblika iz Villa, toponima, dakle, a ne da je prezime sa značenjem "stanovnik grada". Drugi oblik ima sufiks -etti, panitalijanski, deminutivne koloracije. Prezime Vila je ovako raspoređeno: Novi Sad 2, Novi Bečej 1, Pančevo 2 i Vršac 1, a Vileti smo samo jednom registrovali, u Novom Sadu.
VOLAR, francusko prezime, Vollard, od nadimka za nestalnu, prevrtljivu, lakomislenu i luckastu osobu. Moguće je i ukrštanje sa ital. odnosno, napolitanskim vollaro, sličnog značenja. Po jednom, u Novom Sadu i Subotici.
VOLPE, italijansko prezime, Volpe, od nadimka. It. volpe, "lisica", jeste nadimak za lukava, prepredena čoveka. Jednom smo ovo prezime zabeležili u Inđiji.
ZAKARIJA, prezime od biblijskog imena Zaccarias (u nas Zaharije i Zarija). Sveti Zaharije, prema Jevanđelju po Luki, I, jevrejski sveštenik, na čudan je način postao otac Jovana Krstitelja, uprkos poodmaklom dobu i neplodnosti žene mu Jelisavete /124/. Ovo prezime je rašireno u Venetu i Furlaniji, ali ga ima i u pravoslavnom svetu (naše ime Zaharije, i prezime - stegnuto - Zarić, kod Rumuna Zaharie, Zaharescu, kod Rusa, kao ime Zahar, Zaharii, Zaharija, kao prezime i/ili otčestvo, Zaharovič, Zaharovna, Zaharievič, itd). Prezime koje navodimo u odrednici jeste italijanska verzija toga imena (izg. /tsa/ u matici). Jednom, u Subotici.
ZAKO, italijansko prezime, Zaco, hipokoristik od krsnog imena Giacomo. Ovo je mletačka varijanta, kao i Gianni —> Zanni, sa apokopom poslednjeg sloga. Dva puta smo ga zabeležili u Pančevu.
ZAMBELI, još jedno mletačko prezime, Zambelli, sastavljeno od ličnog imena Gianni (hipokoristik od Giovanni), u Benetu Zanni, i prideva bello, "lep" (kao i viđeno Žan-). Prvi deo složenice je apokopiran, a dental n se morao prilagoditi sledećem glasu, bilabijalu b, te prešao u bilabijal m. Finalno -i je ital. patronimički sufiks. Jednom, u Kupusini kod Sombora.
ZAMBO, takođe prezime iz Beneta, Zambon, kao gore, s tim što je u drugom delu sintagme pridev bon (za ital. buono). De Feliče /126/ repertoriše i Zambon i Zamboni. Kod nas tri puta, po jednom u Doroslovu, Svilojevu i Subotici.
ZANIN, italijansko prezime, Zanin, mletačke produkcije. Radi se o hipokoristiku Zanino (i ovaj oblik kao prezime), panitalijansko Giannino od Gianni, što je i samo hipokoristik od Giovanni, "Jovan". U Subotici ovo prezime, jednom.
ŽAK, ŽAKI, francuska prezimena, Jacques, Jacquy, od imena krsnoga (v. napred, sv. Jakobi). Osnovno ime Jacques dalo je puno derivata - Jacquy jeste jedan od njih; spomenimo Jacquet, Jacquot, Jacquotet, njegove hopokoristike Cotet, Cotin, Jacquelin i fem. Jacqueline itd. U Novom Sadu, jednom Žak, aŽaki, jednom u Subotici.
ŽAKANOV, ŽAKONOV, mletačka prezimena, Zacano, Zacone, od naziva profesije ili nadimka. U Veneciji se za mladog sveštenika - đakona - umesto panital. diacono, upotrebljava (preko faze đ, njegova meka varijanta, tzv. g fiorentina /za itl. legero firent. /3/: /le3ero/ glasovna forma /3akan/. Isto se čuje u Dalmaciji /127/ i tamo je prezime. Oba prezimena su sufiksovana domaćim nastavcima -ov, -ev. Po jednom, oba u Bečeju.
ŽELER, alzaško-lorensko prezime, Geller, od nadimka. Nemački glagol gellen "odzvanjati, oriti se, pištati", u alzaškom je suzio semantičko polje, te znači "pucati od smeha"; odatle je izvedena imenica Geller "smejač" /128/ (nemački samo Lacher, Lachlustige). Kako je inicijalno G- ispred e, ono se ima čitati i čita se kao /3/. Želer, jednom u Novom Sadu.
Želi, Žili, francuska prezimena, Gély, Gelly / Gilly, July, varijanta imena i prezimena Gille i Jules koja su već navedena.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.

Постави коментар