KELTI U ISTOCNOM SREMU

                                     




Pre dolaska Kelta,stanovnistvo u Sremu mozemo pouzdano opredeliti na tri plemena.To su Breuci zapadno od Sremske Mitrovice,Sirmiensi na mestu Mitrovice i Amantini koji naseljavaju zajedno sa Sirmiensima istu teritoriju i samostalno se pruzaju sve do Dunava.
Njihovo poreklo je verovatno autohtono-panonsko sa nekim tragovima ilirskog pripadnistva,ali sami Rimljani ih ipak svrstavaju u Ilire.
Vrhunac njihove kulture je grad Sirmium koji ce kasnije izrasti u jednu od rimskih carskih prestonica (zvanicno1.marta 293.godine,ali i ranije je nezvanicno zauzimao taj polozaj) ,a Plinije ga navodi kao CIVITAS AMANTINORUM ET SIRMIENSIUM.
I teritorija indjijske opstine je pripadala Amantinima sve dok ih dolazak Skordiska nije potisnuo zapadnije,do Rume,jer su Kelti Skordisci odlucili da svoju prestonu i upravnu oblast smeste na obalu Dunava od Krcedina do Novih Banovaca.Amantnska i Breucka plemenska zajednica i njihovo rodovsko uredjenje bilo je veoma jako,tako da su opstajali skoro kroz celu praistoriju pa sve do 1. veka nase ere.moguce je da se svest o pripadnosti ova dva plemena odrzala jos nekoliko vekova,ali o tome sem licnih imena zapisanih na zrtvenicima i spomenicima nemamo drugih pisanih podataka.Jedino pouzdano znamo da su se ,pre dolaska Rimljana i u pocetku njihove vladavine,odrzali uporedo sa veoma nadmocnijim Keltima,i da su imali izuzetnu snagu sto svedoci njihov ustanak protiv Rimljana 6.godine nase ere,kada su bili u prilici da napadom ugroze i samu italiju sto nije poslo ni mnogo medijski eksponiranijim i poznatijim vojskovodjama starog veka kao sto su Marko Antonije,Kleopatra,Sekst Pompej,Mitridat,Antioh i drugi.O tom ustanku vise podataka u posebnom poglavlju ove knjige.
Amantini,Sirmijensi i Breuci imali su kontakt jos sa antickom grckom kulturom i to najvise preko trgovine i poljoprivrede,a nasli su svoje mesto i u grckoj mitologiji.

Prisustvu Grka u Sremu,misleci na trgovce,doprinose i mnogobrojni nalazi novca makedonskih vladara (Filipa II i Aleksandra velikog i drugih) i grckih gradova,narocito Apolonije i Dirahiona na ,bukvalno,svakom antickom i keltskom lokalitetu u nasoj opstini.
U vreme Aleksandra Makedonskog ,Sremom je vladao tribalski kralj SERMO ,koji je ostavio svoj trag u imenu grada Sirmijuma i istoimenog plemena,kao i citave oblasti.Sermo se ,Aleksandru,pokorio u 4. veku pre nase ere na obali Save i Dunava prilikom kratkotrajnog rata i mirovnih pregovora u prvom Aleksandrovom pohodu koji je prethodio njegovom osvajanju skoro celog tadasnjeg poznatog sveta.

Prvi pravi kontakt stanovnika istocnog Srema sa antickom kulturom moze se datovati u n5-4.vek pre nase ere dolaskom Kelta,jer su tadasnji Sremci ucestvovali u njihovim pljackaskim pohodima na prorocista u Delfima i Dodoni,kao i na mnogobrojne grcke gradove.
Kelti nisu u klasicnom smislu osvojili i porobili sremske starosedeoce,vec su im nametnuli jednu razvijeniju kulturu uz ocuvanje njihovog nacionalnog identiteta i plemenskih organizacija.Amantini i Breuci su svoju nacionalnu svest i upravu  odrzali cak i dosta vremena posle rimskog osvajanja.

Keltska kolonizacija podunavlja pocela je krajem 5. pa sve do 3. veka pre nase ere,oni su oblasti zauzimali postepeno razvijajuci svoju sopstvenu kulturu u njima,a zatim ih asimilovali ostavljajuci u zaledjima uvek svoje sunarodnike i dopustajuci jednom delu starosedelaca da upraznjavaju svoje tradicionalne obicaje.
Prodor u Srem i na Balkan bio je prvenstveno delo istocnih Kelta i to njihove najelitnije vojnicke kaste,izvrsen dolinom Dunava i Drave .Postepeno pomeranje keltskog pritiska na juznu Panoniju i Balkan,dokaz su tih temeljnih priprema i vrlo vesto smisljene organizacije.Posle osvajanja odredjene teritorije,ona ocevidno sluzi kao odskocna daska za dalje osvajanje.Tako se keltske snage ,najzad, udruzuju da iz svog novog sredista u istocnom Sremu,krenu na pohod protiv Grcke i Makedonije.


Istorijski dogadjaji vezani za veliku keltsku invaziju na Makedoniju i Grcku cesto su raspravljani i do samih pojedinosti.
Na Hemusu se 310.godine pre nase ere dogodila bitka u kojoj je Aleksandar Makedonski porazio Kelte Skordiske,ali je taj dogadjaj vise licio samo na odmeravanje snaga nego na pravu bitku.
Masovne keltske vojne snage udruzene sa Panoncima,Tribalima i Dardancima krecu u invaziju na Grcku pocetkom 3.veka pre nase ere.
Pod komandom svog mitskog i slavnog vodje Brenosa 279.godine pre nase ere,Kelti skordisci upadaju u Grcku i pljackaju niz gradova,a po nekim istoricarima i prorociste u Delfima (prvi put).Ubrzo posle pljacke behu porazeni i povlace se u svoju prestonu oblast na teritoriji indjijske opstine,zajedno sa svim opljackanim blagom koje su uspeli da sacuvaju uprkos dozivljenom porazu.

Tokom 3. i 2. veka stare ere Skordisci zive u relativno mirnim odnosima sa helenistickim svetom.Ratnicki duh i agresivnost varvara,koji su se cesto iscrpljivali u medjusobnim sukobima,makedonski vladari i grcki gradovi znali su dobro da iskoriste za svoje ciljeve.
Po cenu srebra i zlata na Balkanu se regrutujuodredi,pa i citave vojske najamnika medju kojima su Kelti imali znacajno mesto.U antickim izvorima nema nikakvih vesti o sukobima i pljackaskim pohodima nalik na one koji ce tek uslediti.

Znacajne promene nastaju padom makedonske kraljevine pod rimsku vlast 168.godine pre nase ere i formiranjem rimske provincije dvadeset godina kasnije.Reakcija Kelta na ove dogadjaje usledice veoma brzo i zahvaljujuci odlucnosti i surovosti bice zabelezena u delima antickih pisaca.

Pljacka bogatih pokrajina i gradova bila je osnovni motiv koji je rukovodio Kelte da od cetrdesetih godina 2.veka pa  skoro do kraja 1. veka stare ere preduzimaju pohode na Grcku i Makedoniju.


Sredinom 2. veka pre nase ere,Skordisci su najveca sila u istocnoj Evropi i glavni pokretac pohoda koji ce prinuditi Rimljane da im suprotsave konzularne regularne trupe umesto najamnickih jedinica.
Prvi sukob koji beleze izvori dogodio se 141.godine stare ere i od tada ce uslediti niz silovitih upada u kojima Skordisci zajedno sa balkanskim varvarima po Makedoniji seju pustos i smrt.

O visokom stepenu keltske politicke organizacije svedoci podatak da od sredine 2. veka pre nase ere kontinuirano kuju novac,cija je kovnica bila na lokalitetu VIS kod danasnjeg Krcedina,u njihovom glavnom gradu.
Osim glavnog grada i utvrdjenja njihovu prestonicu cinilo je niz naselja i utvrdjenja,gusto naseljenih, koja su se pruzala od danasnjeg Krcedina sve do Novih Banovaca.Tako da se taj pojas smatrao njihovom prestonom i upravnom oblascu sto svedoci i bogatstvo nalaza i lokaliteta na tom prostoru.

A u prilog tome najbolje nam svedoci da su bas na teritoriji danasnje opstine Indjija,Rimljani,posle pokoravanja Kelta,osnovali njihovu samoupravu poznatu pod imenom CIVITAS SCORDISCORUM, a Slankamen je poznat po tome sto su na njegovoj Gradini (izuzimajuci skoro devastirani lokalitet VIS) otkriveni jedini ,za sada,ostaci kelzskog kamenog utvrdjenja u istocnoj Evropi, uopste.

O znacaju naseg prostora za istoriju Kelta svedoci i to sto se drzava Skordiska pruzala od Alpa na zapadu,Budimpeste na severu do Skoplja na jugu i do pojasa od dunavske delte do Bosfora na istoku.

Cak je i cuveni deo nekadasnjeg Konstantinopolja GALATA dobila ime po njihovom latinskom nazivu,a i sada je pod istim imenom poznata kao kvart u danasnjem Istambulu.


Moc Kelta Skordiska nije uizdrmala ni provala germanskog plemena Kimbra,koje se spustilo niz Dunav i 114.godine pre nase ere doslo do keltske zemlje.Izvori ne pominju kakav je ishod ovog dodira,ali ako je do sukoba i doslo,nije bio na stetu Skordiska.Kimbri su vrlo brzo nastavili put skrenuvsi na zapad i vec 113. godine pre nase ere tesko porazili Rimljane kod Noreje.

Keltski upadi u Makedoniju nastavljaju se sa promenljivim uspehom sve do podkraj 2.veka stare ere.Tada su Skordisci prvi put ozbiljnije porazeni od rimskih legija koje je predvodio Marko Municije Ruf. Izvori kazu da su u napadu koji je izazvao rimsku intervenciju  ucestvovali i keltski neposredni susedi Dacani i Tribali.
Izgleda da je ovaj poraz za izvesno vreme umirio Skordiske jer o njima u narednom periodu nema direktnog pomena,ali to moze biti i zbog nedostatka  sacuvanih savremenih izvora,jer se napadi trackih plemena i Dardanaca na Makedoniju i Grcku nastavljaju.
U jednom pohodu varvari prodiru do sredisnje Grcke i pljackaju cuveno prorociste u Dodoni.
Sledeci nalet Skordiska,Meda i Dardanaca,bio je sudbonosan za svetiliste u Delfima,a kako ce se pokazati,i za same Skordiske.

Sredim osme decenije 1.veka pre nase ere,smatra se  84.godine,Skordiscima i njihovim saveznicima uspelo je da se probiju do nadaleko cuvenih Delfa (verovatno vec drugi put),opljackaju i spale svetiliste.Zanimljivo je napomenuti da su pokipili svo blago,srusili hram,ali da nisu ni takli cuveni kamen OMPHALOS smatran za pupak sveta,koji i danas stoji na istom mestu.Vecinu blaga su preneli u svoj glavni grad na lokalitetu Vis kod Krcedina,a manji deo su razdelili saveznicima.
Ovaj dogadjaj izazvao je odlucnu reakciju rimljana.Cuveni vojskovodja,potomak unistitelja Kartagine i pobednika nad Hanibalom, Kornelije Scipion Azijagen  pokrenuo je ,84.godine pre nase ere, sve raspolozive rimske snage protiv Skordiska.

Scipion je prosao kroz danasnju Grcku,Makedoniju I Srbiju I direktno napao Skordiske na njihovoj glavnoj teritoriji u istocnom Sremu.Bitka se vodila na prostoru danasnje indjijske opstine I bila je katastrofalna po Kelte.Scipion ih je potpuno porazio,ali delfsko blago nije uspeo da pronadje,kao ni drugi osvajaci posle njega.
Anticki izvori kazu da ih je skoro unistio I prinudio da se povuku na dunavska ostrva i levu obalu reke.
Pomenuta bitka ima za nas poseban znacaj jer je to prvi put da su Rimljani stupili na ove prostore.
Ovaj poraz slomio je moc Skordiska I oni vise nece povratiti dominantno mesto koje su do tada imali u jugoistocnoj Evropi.
Ali,ni posledice Scipionovog pohoda nisu bile onako katastrofalne kako ih nam izvori prikazuju,jer arheoloski podaci nedvosmisleno svedoce da Skordisci I dalje naseljavaju istocni Srem,kuju novac I saradjuju sa susedima.
Akcija Scipiona Azijagena bila je vise akt odmazde I pokusaj povratka opljackanog blaga,kao I kazna za sve one nedace koje su im Skordisci nanosili u prethodnom periodu.Za Rimljane je to bio znacajan korak napred u postepenom osvajanju Balkana,a posledice po Skordiske bile su ,pre svega,politicke I vojne prirode.

Opadanju politickog znacaja Skordiska doprinela je I pojava nove sile u Podunavlju.Teziste moci prenelo se na kraljevinu Dacana pod kraljem Boirebistom, koji je ujedinio Dako-getska plemena I sezdesetih godina 1.veka stare ere,stvorio mocnu drzavu.Prema antickim izvorima,Boirebista je slobodno prelazio preko Dunava,pustosio Trakiju sve do Ilirije i Makedonije.Na severozapadu se sukobio sa keltskim plemenima Boja i Tauriska koje je porazio i odbacio dalje od velike okuke Dunava kod danasnje Budimpeste.Podaci iz izvora koji se mogu odnositi na Skordiske su kontradiktorni,ali je sasvim sigurno da oni nisu doziveli sudbinu svojih sunarodnika,Anticki geograf i istoricar Strabon,koji je glavni izvor za ove dogadjaje,kaze da je Boirebista pokorio Kelte koji zive izmesani sa Ilirima i Tracanima (a to bi morali biti Skordisci),a nesto dalje pominje Skordiske kao ravnopravne saveznike Dacana.


I zaista,oni su dugo susedi,delili su neke zajednicke interese,a verovatno su se dve populacije i mesale.O dackoj komponenti u materijalnoj kulturi Skordiska svedoci i keramika,otkrivena na vise lokaliteta u istocnom Sremu.Posledice dacke ekspanzije mogle su da budu eventualno privremeno priznavanje vlasti i izvesni teritorijalni ustupci.

44.godine pre nase ere,bas u vreme ubistva Gaja Julija Cezara,ubijen je i dacki kralj Boirebista i njegova se kraljevina raspala,a Rimljanima ce ostati da problem Dacana,velike sile koja je tek izrastala,resavaju nekih 150 godina kasnije u vreme cara Trajana.

Ali,vec 35.godine pre nase ere Oktavijan Avgust zauzima Segestiku (Sisak) i tovara put za Srem.Njegove trupe 33.godine pre nase ere dolaze do usca Save u Dunav.Rimske operacije za osvajanje Srema nastavlja najbogatiji Rimljanin i direktni krivac,ali i ugusitelj, Spartakovog ustanka - Marko Kras 29. i 28.godine pre nase ere, i,konacno Tiberije zazuzima istocni Srem 10. godine takodje stare ere.

U medjuvremenu,16.godine pre nase ere,Skordisci, jos jednom,
U savezu sa Denteletima,uspevaju da poslednji put opustose Makedoniju.

Sa Tiberijevim osvajanjima Skordisci prestaju da igraju ulogu u nastupajucim dogadjajima.Tek tada ce se pokazati da na teritorijama koje su oni drzali zive panonska autohtona plemena,koja ce se oruzjem suprotstaviti rimljanima u pokusaju da sacuvaju svoju nezavisnost.

Poslednji spomen Skordiska vezan je za istocni Srem,tacnije Slankamen,gde je pronadjen nadgrobni spomenik iz II veka nase    ere (skoro dva veka od pokoravanja Kelta).
Na spomeniku se pominje plemesnki poglavica i upravitelj keltske drzave u sastavu rimskog carstva  TITUS FLAVIUS PROCULUS  sa titulom  PRINCEPS PRAEFECTUS SCORDISCORUM,kao vrhovni covek pomenute keltske
samouprave poznatije pod imenom CIVITAS SCORDISCORUM.


To je nadgrobni natpis sa tekstom:

T.FLAVIUS PROCULUS
PRINCEPS PRAEFECTUS SCORDISCORUM ANNORUM
XXXXI
HIC SITUS EST T.FLAVIUS DULCIUS
PATER FILIO SUO PIENTISSIMO
FECIT

(A.Mocsy,Historia 6,1957.488 sq.id.br.72 (AE 1958,73;=I 280)).

Zanimljivo je dodati da su anticki istoricari zabelezili imena keltskih vodja koji su ih doveli na teritoriju danasnje indjijske opstine i u Podunavlje uopste,to su bili SIGOVES  i  PRAUS, kao i osvajac Delfa pod imenom BRENNUS.

Svi oni su ,uz mnoge neimenovane poglavice,sahranjeni u nekima od tumula na teritoriji indjijske opstine i cekaju da otkrice njihovih grobnih darova zadivi arheoloski svet,kao sto su mnoga otkrica sa ovih prostora to vec i ucinila.







Izvor: Radovan Kovacevic,ARHEOLOGIJA I ISTORIJA OPSTINE INDJIJA,Indjija 2011.