KELTSKI NOVAC U ISTOCNOM SREMU

Jedna od najvaznijih pojava koja prati ucvrscivanje keltske politicke i ekonomske vlasti jeste upotreba i kovanje sopstvenog zlatnog,srebrnog i bronzanog novca.




U vreme kada su se Kelti Skordisci naselili u Podunavlju najpopularnija moneta na ovim prostorima bila je srebrna tetradrahma Filipa II Makedonskog.Na aversu je imala predstavu bradate glave zevsa (mozda i Filipa),a na reversu konjanika sa natpisom  ФIЛIППОY.


Posthumne emisije Filipove tetradrahme kovane su do pocetka 3.veka stare ere,a prve imitacije ,verovatno, su se pojavile na prelazu izmedju 4. u 3. vek pre nase ere.To su verna podrazavanja,koja sa vise ili manje uspeha oponasaju original,i nastala su na teritorijama severno od Makedonije,prvenstveno u Podunavlju.


Kovanje ovog novca mogli su zapoceti Tracani,ali su im se ubrzo pridruzile i ostale populacije koje su naseljavale ove krajeve.Filipova tetradrahma bila je prva siroko prihvacena moneta i verovatno je u svesti balkanskih varvara dugo predstavljala osnovni pojam za novac.Iako ce se imitirati i neki drugi tipovi novca (Aleksandra Velikog,peonskog kralja Audoleonta itd.) motiv bradate glave sa lovorovim vencem na aversu i konjanikom ili konjem na reversu,i pored raznih transformacija,ostace do kraja odlika varvarskog kovanja.


Skordisci su se brzo ukljucili u voaj proces i prekinuli sa „ropskim podrazavanjem“ originalnog novca,dajuci sopstvenom novcu sasvim autentican izraz,tako da su nastali posebni,u nauci prihvaceni,tipovi kao sto su SREMSKI TIP,  TIP KRCEDIN I  i  KRCEDIN II  i to je jedan od doprinosa nauci koji je nastao na teritoriji nase opstine.


                                                      
To su emisije srebrnog novca kovane u njihovoj prestonici smestenoj na lokalitetu VIS kod Krcedina,veoma dobrog kvaliteta i cesto zavidnog umetnickog izraza.


O nalazima novca 3. i 2. veka stare ere imamo dosta podataka.Pojedinacni nalazi su veoma cesti,ali u vecini slucajeva nezvanicni jer su plen pljaclkasa i svercera starim novcem,a vecina primeraka u muzejima potice iz rasturenih ostava.Ocigledno je ,na osnovu dobre ocuvanosti,da novac nije bio cesto u opticaju,vec se ,po svemu sudeci,nalazio u rukama lokalne keltske aristokratije.


Ne racunajuci opljackane ostave od cak nekoliko hiljada komada koje su pronadjene u poslednjih 10-15 godina i prodate stranim kolekcionarima,kao osnovu izucavanja keltskog novca uzimamo dve ostave iz Krcedina.Jedna je pronadjena na potesu Planina i sadrzavala je 72 komada,a druga na potesu Vec i sastojala se od 881 komada,i u njima  se, uz keltske imitacije ,nalazio i novac Aleksandra velikog,Filipa II,Lizimaha,Antigona,Kasandra i denari rimske republike.


Ostave iz Krcedina predstavljale su znacajnu imovinu,koja je stecena najverovatnije vojnickim uslugama jer pojava keltskog novca u njima svedoci da nikako nisu mogle biti rezultat neke pljacke,vec samo nagrade.
Tako je i lokalni i strani srebrni novac uglavnom cirkulisao unutar viseg sloja i prevashodno sluzio za zadovoljavanje politickih ciljeva i drustvenih obaveza.


Od kraja 3. i pocetka 2. veka stare ere,kovanje je sve intenzivnije i pocinju da se javljaju neke karakteristike koje vode formiranju jednog jedinstvenog keltskog tipa novca.
Ova pojava se odvijala zajedno sa formiranjem prave politicke uprave keltske zajednice i rezultirala je pojavom SREMSKOG TIPA novca.
Negde od sredine 2. veka stare ere u istocnom Sremu pocinje kontinuirano kovanje novca koji je veoma specifican pa ga mozemo nazvati pravom monetom Skordiska, a ne pukom imitacijom makedonskih i grckih kovanica. 




Sa postepenim  opadanjem tezine,kvarenjem legure srebra i prelaskom na bronzu,kovanje ovog novca potrajace sve do sredine I veka stare ere.Ali uprkos  slabljenju kvaliteta srebrnog novca,Kelti ,ko zna na koji nacin, ,paralelno sa bronzanom i iskvarenom srebrnom,uvode zlatnu monetu,male tezine,ali ipak i na taj nacin daju do znanja da njihova moc jos uvek traje.


Novac Skordiska nalazimo na celokupnoj teritoriji kojom su vladali,ali ipak sa najvecom koncentracijom na teritoriji sadasnje opstine Indjija.


Pored SREMSKOG TIPA ,na ovom prostoru pojavice se jos dve vrste keltskog novca ISTOCNOSLAVONSKI TIP (iako se najvise nalazi i kovan je u istocnom Sremu ,prvi put je pronadjen u Slavoniji ,pa je tako i dobio ime)  i TIP KRCEDIN (podeljen u dve varijante).


Poslednji pokusaj Skordiska da iskazu svoju moc i zadrze sopstvenu monetu pada u kraj 1.veka pre nase ere kada iz svojih istocnosremskih kovnica izbacuju velike kolicine takozvanih MINIMA .srebrnih i zlatnih novcica pojednostavljene predstave i veoma male tezine.


Samostalno kovanje Skordiska obuhvata period njihove najvece politicke moci (2. vek star ere),a rapidno opadanje kvaliteta njihovog novca ,poklapa se sa vremenom slabljenja i poraza koje im zadaju Rimljani.


Novac Skordiska postepeno potiskuju srebrne drahme grckih gradova  Apolonije  (sada Valona) i  Dirahiona  (Drac),pronadjen skoro na svakom keltskom lokalitetu u opstini Indjija.Mada se sporadicno javljaju i ranije ,od pocetka 1.veka stare ere,ove drahme ce preplaviti veliki deo Balkana,Podunavlje i cak Karpatski basen,i potiskujuci lokalna kovanja postace cak neka vrsta medjunarodne monete.Puteve kojima drahme stizu na teritoriju indjijske opstine pratimo na osnovu mnogobrojnih nalaza.


Jedan put je vodio od jadranske obale,dolinama Neretve i Bosne do Save,a drugi sa juga ,dolinom Morave.Koncentracija ovih drahmi oko Save i Dunava nije i kraj njihovog puta,cemu svedoce i mnogobrojni nalazi iz danasnje Rumunije.


Od sredine 1. veka stare ere drahme Apolonije i Dirahiona postepeno ce zameniti rimski republikanski denari,cija pojava prethodi rimskim operacijama za osvajanje Srema.


Rimski republikanski denari su ,najverovatnije, jedno vreme i kovani na ovom prostoru ,cemu svedoci i nalaz kalupa za kovanje novca, sa reversom legionarskog denara Marka Antonija, nedaleko od Sremske Mitrovice.


Denari Marka Antonija su nalazeni i u stotinama primeraka u istocnom Sremu,cak je i jedan par vekova stariji rimski novcic pronadjen na lokalitetu Vodice kod Novih Karlovaca sa aversnim prikazom dvostruke Janusove glave i konjskim cetvoropregom (Quadriga) na reversu.


Slican novcic ali u bronzi pronadjen je i u Krcevinama kod Indjije ,takodje sa Janusom na aversu,ali sa pramcem rimskog broda ,trireme,na reversu.


Zanimljivo je pomenuti da su balkanski varvari ,napustajuci lokalno kovanje novca,i tokom 1. veka pre nase ere nastavili sa praksom imitiranja monete koja je tada bila najvise u opticaju.Kao sto su nekada preuzeli Filipovu tetradrahmu,sada su to sporadicna kovanja po ugledu na pomenute drahme Apolonije i Dirahiona ili rimske republikanske denare.


Nalazi novca ,uglavnom,se mogu dovesti u vezu sa tadasnjim naseljima.Mnogobrojne drahme i denari koje nalazimo na teritoriji indjijske opstine,posledica su sve gusce mreze naselja i sve intenzivnijih odnosa,u kojima je novac igrao znacajnu ulogu.Kao oblast sa najvecom koncentracijom varvarskog novca,drahmi i denara,opet se izdvaja istocni Srem,kao najvitalniji deo teritorije Skordiska tokom svih perioda njihove vladavine.









Izvor: Radovan Kovacevic,ARHEOLOGIJA I ISTORIJA OPSTINE INDJIJA,Indjija 2011.