IME LOZU KRASI

Zoran NIKOLIĆ, 4. decembar 2005

POTPUNO je izvesno da oni koji nose prezime Sanader, Mesić ili Starčević imaju srpsko poreklo. Iako su ovo imenaaktuelnih ili bivših hrvatskih lidera, etnolozi Radomir Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, koji se već decenijama bave pore*klom i prezimenima srpskih porodica tvrde kako ova prezimena potiču sa teritorija nastanjenih srpskim življem.
Tako preci Ante Starčevića, rodonačelnika hrvatske ideje, potiču iz okoline planine Stari Vlah u okolini Užica, dok su Mesići zabeleženi u manastiru Mesić, u okolini Vršca. Ovaj manastir osnovao je arhiepiskop Arsenije, naslednik Svetog Save na tronu ashiepiskopa Srpske pravoslavne crkve.Cak je Ante podneo zahtev knezu Mihailu da mu nadje neko namestenje u Srbiji govoreci da mu je nacionalnost :"Dovoljno je reci da sam Licanin."...sramota ga je bilo da kaze da je Hrvat...sta se kasnije sa njegovim umom desilo,to nikome nije jasno...zasto ljudi smatraju da je otac domovine onaj koji se bar jednom zastideo da kaze da je Hrvat?   sramota!hrvatska. ali srpska radost :) sve dodje na svoje i noviji ,a kamoli stariji spisi,Ante je to prevideo.
Sanaderi su zabeleženi kao parohijani pravoslavnog manastira Lepavina u zapadnoj Slavoniji napravljenog još 1555. godine.

LOŠI ZIDARI
- KRIVOKUĆE
JEDAN od lidera BiH Ejup Ganić vodi poreklo iz familije Milića iz Kuča. Milići, opet, vode poreklo od jedne grane Mrnjavčevića, koji su se posle bitke na Koso*vu sklonili u ovaj kraj.
Na prezimena srpskog porekla Rakići su nailazili u oblastima od južne Albanije i severne Grčke, duž celog hrvatskog primorja i ostrva, pa do Austrije, Mađarske i čak, Rusije.
- U Burgenlandu u Austriji postoje dve etničke grupe "Štoji" i "Vlaji" - kažu Raki*ći. - I jedni i drugi su pokatoličeni Srbi. Poznato je da su Hrvati oduvek ime "Vlah" koristili kao ponižavajuće ime za Srbe. Dugo su čak i u zvaničnim popisi*ma imali tu odrednicu. Naravno, u Krajini je čak 80 odsto stanovništva bilo srp*skog porekla.
Tako u knjizi "Srpske porodice i prezimena" Rakići na veoma interesantan način idu tragom porekla pojedinih porodica. Iako im se gospođa Sonja Biserko nije lič*no obratila, istraživali su poreklo njenog prezimena i našli ga u selu Kninsko Po*lje, u dokumentima iz doba Prvog svetskog rata. Tamo, pored dvadesetak srp*skih domaćisntava "živi i šest domaćinstava porodice Biserko, koji slave Vračev dan". Rakići beleže da se oni tu naseljavaju na poziv Turaka još 1522. godine, kad i Raškovići, čiji su potomci Jovan Rašković i njegova kćer Sanda Rašković Ivić. pa neka neko kaže da se istorija ne ponavlja.
Kako su srpske porodice dobijale neobična prezimena vidi se na primeru prezi*mena Varićak. Iako je ono veoma zastupljeno u današnjoj Hrvatskoj, Varićaci su se prvo prezivali Marijanović i bili su poreklom iz okoline Kragujevca, ali su to*kom velike seobe 1690. godine krenuli preko Save. Austrijske vlasti su ih zausta*vile i naselile na Kordun, u okolini Korenice. Inače, sama reč "varićak" se odnosi na meru za žito, i sreće se među mlinarima. U to vreme onaj koji nešto zabrlja nije uradio "ono" u čabar, već u varićak. Sve ove porodice slave istu slavu - Sve*tog Đorđa.
- Dva brata su se posvetila građevinskom zanatu, treći je ostao mlinar, a četvrti je verovatno bio graničar - kažu Rakići. - Tako su i njihovi naslednici poneli neo*bična prezimena. Pošto je prvi bio dobar građevinar prozvali su ih Stokuće, što im je ostalo i porodično nasleđe. Drugi se baš nije "proslavio" pa je postao Krivo*kuća, treći je nastavio porodični zanat i ostao je Varićak, a četvrti je sačuvao prezime Marjanović.

OKOLO ISTAMBULA
TEČNI SRPSKI
MEĐU bezbroj interesantnih primera, Rakići navode i da je veliki ruski pisac Vladimir Vojinovič poreklom Srbin, ali čak i veliki grof Rajevski, koji je inspirisao La*va Tolstoja za lik Vronskog u "Ani Karenjinoj".
- Glavnokomandujući ruske vojske bio je izvesni Nikolaj Aleksejevič Miljutin, čije prezime je sigurno srpskog porekla - kaže Rakić. - Upravo on je poslao Rajev*skog u Srbiju 1868. godine, kako bi utvrdio šta je Srbiji potrebno u slučaju rata. Da li je slučajnost da su upravo njih dvojica bila zadužena za ovaj posao, osim ako nisu imali i zajedničko poreklo?
Kalo veoma interesantno mesto do kojeg su naši preci stigli Rakići izdvajaju ju*žnu Italiju, u okolini Barija. Kako objašnjavaju, tamo je srpski živalj bio naseljen posle pada despota Stefana Lazarevića.
- Tamo je krajem 19. veka profesor Risto Kovačić, inače član Srpskog učenog društva nalazio ikone Svetog Save, ali i drugih srpskih svetaca u kućama - kažu Rakići. - Iako su bili već vekovima pokatoličeni, naši preci su čuvali svoje zaštit*nike iz nekog prethodnog, zaboravljenog života.
Na granici sa mitom je i priča o Galipoljskim Srbima. Naime, oni su nasilno bili naseljeni u okolinu Istambula, na Galipolje, i tu su uspeli da očuvaju stari govor punih 300 godina. Posle Prvog svetskog rata tražili su repatrijaciju, pa im je udo*voljeno tako što su vraćeni u Grčku, a potom u mesto Pehčevo, uz granicu Bu*garske i Makedonije. Tek su pobugareni tokom Drugog svetskog rata, a jedan od naših najpoznatijih lingvista Pavle Ivić doktorirao je analizirajući njihov neobi*čan govor.
- Ne poričemo ničije nacionalno opredeljenje i podrazumeva se da svako ima pra*vo izbora kojoj naciji pripada - zaključuju Rakići. - Međutim, poreklo je samo jed*no i to je Božiji izbor. To se ne menja.

UKRAJINA
IMENA nekih oblasti i država i danas jasno govore kakvo im je bilo prvobitno po*reklo. Tako Rakići napominju da je nastanak imena Ukrajine isti kao i naše Kraji*ne. Najzad, kako tvrde, i nastanak ruskog nacionalnog bića vezan je za grad Ki*jev.
CRNOGORCI
ETNOLOZI razlikuju Staru Crnu Goru do 1878. godine i Berlinskog kongresa od ove, danas postojeće. Do tada je postojalo samo njeno uže jezgro, koje su sači*njavale četiri nahije sa sedištem u Cetinju i sedam "Brda" (velikih plemena). Tek od tada Crnoj Gori počinje da pripada istočna Hercegovina koja obuhvata Drob*njake, sa sedištem u Žabljaku, Pivu, Banjane i Nikšićki kraj. Do tada su žitelji ovih krajeva bili Srbi, a ne Crnogorci, doduše uz velike simpatije i ljubav prema njima.
RISTA
U STARIM srpskim krajevima retko i teško se izgovaralo slovo "h", pa se u ne*kim zakletvama nailazi na reči "tako mi Rista", što se, naravno, odnosi na Sina Božijeg. Tako da nosioci ovog imena, odnosno prezimena koje iz njega izvire znaju da u stvari nose ime po Isusu Hristu.

__________________