PREDRIMSKO STANOVNISTVO SREMA U DELIMA ANTICKIH PISACA

      








Podunavlje je za anticki svet predstavljalo granicu izmedju poznatog i nepoznatog.Zabelezeni podaci antickih pisaca prikupljeni su preko drugih ili trecih lica,koja su krajeve oko Podunavlja i istocni Srem posetili licno,ili su preko prepricavanja saznali o pojedinim dogadjajima i ljudima koji su ovde ziveli.


Interesovanje antickih pisaca za Podunavlje znatno se povecava krajem 4. veka stare ere,kada se i makedonska vlast pod Aleksandrom siri i na plemena srednjeg Balkana.
Iz tog perioda potice i prva sigurna vest o Keltima u istocnom Sremu koji salju svoje poslanstvo Aleksandru 335.godine pre nase ere,da sa njim sklope prijateljstvo.


Anticki pisac Justin ( IUSTINUS ) kaze nam o tome (redigovan tekst zbog datovanja):


„Kelti koji nastanjuju Podunavlje bili su deo onih tri stotine hiljada Kelta koji su krajem 5.veka stare ere napustili svoju domovinu i presli preko Alpa.Jedan ogranak tih Kelta spustio se u Italiju i 387.godine stare ere spalio i opljackao grad Rim.Ostali ,cineci pokolj u zemljama kroz koje su prolazili,prodrese do ilirske obale i nastanise se u Panoniji.Bese to surovo,smelo i ratoborno pleme,prvi ljudi koji su posle Herkula savladali prevoje Alpa i njihove neizdrzive mrazeve.Posto su pokorili Panonce,oni su tamo tokom mnogih godina ratovali sa susedima.“


Ekspanzivna moc Skordiska toliko raste u prvoj polovini 2.veka stare ere,da su oni jedini narod u Podunavlju koji istorijski izvori u to vreme poznaju.
Zabelezeni su brojni podaci razlicite sadrzine od strane Justina,Flora,Pausanija,Posejdonija,Amijana Marcelina i drugih pisaca.




Narocito su bili brojni pljackaski pohodi prema Grckoj,ispunjeni strahovitim zverstvima,sto je ostavilo dugotrajne traume u svesti i pamcenju njenih stanovnika.
Prema tome,bilo je sasvim razumljivo sto je glavna paznja pisaca toga vremena bila usmerena na Skordiske,dok su Panonci ostali u drugom planu,sto je i bila velika greska kako ce se pokazati prve decenije nove ere.
Tek kada se raspala zajednica Skordiska,cije je maticno podrucje oblast izmedju Krcedina i Slankamena,krajem 1. veka pre nase ere,koja je u ocima stranaca delovala monolitno,ispostavilo se da je ona bila,u stvari,visenacionalna sa vecinom starosedelackog panonskog stanovnistva.
Tada prvi put saznajemo za njihova imena i nacin zivota.


Grcki pisci upoznali su Panonce tek sredinom 2. veka stare ere.
Tako Apijan jasno kaze da su „ Panonci ulili strah Italicima“. Isti pisac belezi  da su Rimljani pre Oktavijanovog ilirskog rata dva puta upadali na teritoriju Segestike (Siscia,Sisak).Jedan od njih je napad na Sisciju 119. godine stare ere,a prvi je bio ranije,najverovatnije 156.godine ,takodje,stare ere.
Posto Polibije govori o nekom panonskom ratu,a kod Livija  ne nalazimo nista o tome,ovaj sukob se odigrao,prema Fanuli Papazoglu, izmedju 167-146.godine pre nase ere.Apijan,sa druge strane ,pominje pohod nekog Kornelija (isto ime kao i pobedilac Kelta,Kornelije Scipion Azijagen,a njegov licni slem sa ugraviranim imenom, pronadjen je u koritu reke Kupe kod Siska) na Panonce,u kome su Rimljani pretrpeli takav neuspeh da su se posle toga rimske vojskovodje dugo kolebale kada je trebalo preduzeti neku akciju protiv ovog naroda.
Veoma je moguce da je to bas Kornelije Scipion,jer zapovednicki ratni slem se ne gubi bas olako,osim u nekom porazavajucem boju,tako da mozemo zakljuciti da je Scipion pobedio Kelte ,ali i doziveo poraz od Panonaca,ili je to bila druga bitka,odnosno osveta Panonaca i Kelta zajedno.


Govoreci o najezdi Kimbra, Posejdonije je  naveo tri naroda u Podunavlju : Boje,Skordiske i Tauriske.Mada je rec o panonskoj zemlji,oni se ne pominju,kao ni kod Livija.

Prilikom pohoda Marka Municija Rufa,nije doslo do vecih problema za Skordiske,tek je Kornelije Scipion Azijagen uspeo da ih porazi u sredistu njihove drzave (istocni Srem) i protera na drugu obalu Dunava i dunavska ostrva.

Skordisci su se brzo oporavili,ali njihova vojna i politicka moc nije vise bila tako opasna.


Podatak o Bojima,Skordiscima i Tauriscima,koji nam saopstava Posejdonije,odnosi se na vreme makedonskog kralja Filipa V ,i tada je poznavanje Podunavlja bilo veoma slabo,moguce je da se za Panonce nije ni znalo.I docnije se vidi, kod Strabona, da je predstava o putu koji je iz Tergeste i doline Save vodio na Dunav bila sasvim pogresna.
Njena duzina iznosila je,po njemu, oko 200 kilometara,prema stvarnih 600 kilometara.Da ni samom Strabonu nisu bila jasna odstojanja na ovom putu,vidi se po tome sto navodi da se u blizini Segestike (Sisak) nalaze tvrdjave Siscia (takodje Sisak) i Sirmium (Sremska Mitrovica),ocigledno da je Strabon sve pobrkao, i topografiju i toponime.
Strabon kaze da su Panonci ziveli izmedju Skordiska i Boja i smatra ih Ilirima,sto je u njegovo vreme bilo sasvim normalno.On,pak,izricito tvrdi da su se Panonci prostirali na severu i istoku sve do Dunava.


Prema Apijanu, „Grci smatraju Ilirima sve one narode koji zive sa one strane Makedonije i Trakije,od Haonaca i Tesprota (na jugu) do reke Istra (dunav) na severu (sto je u stvari grcka propaganda,jer se Kelti oko Dunava nikako ne mogu svrstati u Ilire).To je naime duzina ove zemlje,a u sirinu ona se pruza od Makedonaca (koje su Grci takodje smatrali varvarima) i Tracana brdjana (isto tako varvari) do Peonaca (i oni su za njih varvari),Jonskog mora i podnozja Alpa“ Peonija i ovdfe,naravno,znaci Panonija,gde Apijan kaze da su Rimljani ubrajali Panonce,ali Grcka i Rimska klasifikicaija naroda sto se vidi i u primeru Kelta ,ni malo nije pouzdana,ni tacna.


Ova pojava prenosenja imena Ilira na neilirske narode,objasnjena je od strane Z.Marica na sledeci nacin:


Stari Grci su,naime,poznavali Ilire koji su govorili njima nepoznatim jezikom.Upoznajuci tokom vremena njihove susede,koji su govorili jezikom donekle slicnim ilirskom,nazivali su i njih Ilirima.Kako ni Rimljani nisu uocavali ove razlike,to su prilikom prodiranja i osvajanja preuzeli ime –Iliri- i prenosili ga na sve narode toga podrucja..Tako se desilo da su Ilirima nazivani i pripadnici takvih grupa koje sa Ilirima nisu imali nista zajednicko.


Ovoj pojavi cudio se i sam Apijan,ne mogavsi to nikako da objasni.
On pise: „ Toliko o ovima koje su Heleni smatrali Ilirima; Rimljani razlikuju kako ove,tako i Peone i Rete,Noricane,evropske Mize i sva druga plemena koja su ovima susedna,a zive na obali Istra (Dunava) i njih razlikuju od Helena,nazivajuci ih njihovim vlastitim imenima,ali sve zajedni racunaju u Ilire.Kako su dosli do takvog misljenja,ja nisam mogao otkriti; oni to rade i danas,buduci da oni sami carinu od ovih plemena od izvora Istra do Crnog mora daju zajedno pod zakup i nazivaju je ilirskom carinom.“
Ime Ilira bilo je,kao sto se vidi,uglavnom geografskog karaktera,i nije bilo u vezi sa osvajanjem pomenutih podrucja sa rimske strane,ali se prosirilo preko celog Balkana,pa i na Panoniju protoistorijske epohe.


Mada su podaci o Panoncima veoma oskudni i retko kada mozemo da budemo sigurni da se radi o Sremu,ipak ,zahvaljujuci njima otrgnuti su od zaborava pojedini znacajni elementi.


Tako,recimo,Apijan kaze da Panonci ne zive u gradovima,vec po poljima i selima u rodovskim zajednicama,odnosno,u rasturenim grupama i takvo stanje bez organizovane centralne vlasti naziva anarhijom.


Ovaj nacin stanovanja opisan je i kod Germana.


Tacit kaze da Germani nisu imali gradove i da ,cak, nisu trpeli da im domovi budu jedan blizu drugog.




Tacit pise:  „Ziveli su odvojeno i udaljeni jedni od drugih,vec prema tome kako se kome dopalo mesto pored izvora,na otvorenom polju ili uz sumu.Oni nemaju selo sa zgradama koje su povezane i dodiruju se.Kao gradjevinski materijal sluze im drvo i zemlja.Kopaju i podzemne jame (u Sremu odrzane cak do 19.veka ),pokrivajuci ih raznim materijalom,koja im sluze kao sklonista od zime i neprijatelja i za smestaj letine.“


O njihovim obicajima,verovanjima i jeziku skoro da i nema pomena u istorijskim izvorima,izuzeb jednog zanimljivog podatka,koji o Panoncima daje Dion Kasije. A to moze da predstavlja znacajnu etnografsku crtu i sastavni deo njihovog mentaliteta i zivota.
Zapisao je da Panonci  „Zive najoskudnije na svetu,jeri njihovo ime dolazi od reci PANNA ,sto znaci pocepana krpa,i velike su ubojice koje ne cene ni svoj ni tudji zivot,jer im on i ne pruza mnogo.“
 Koliko Kasije u opisu gresi,videli smo tokom ustanka dva Batona ili je njegovo pisanje proizvod bas tog straha koji su rimski vojnici imali od Panonaca.
Govoreci o njihovom pokoravanju 13-12.godine stare ere,pre Batonovog ustanka,Dion Kasije kaze : „Njih je pokorio Tiberije, zauzevsi mnogo zemalja i nanevsi mnogo zla ljudima;u tome su mu od velike koristi,kao saveznici,bili Skordisci,koji su susedi Panonaca i naoruzani na isti nacin.“


Rimsko osvajanje i administrativno preuredjenje,koje je ono sa sobom donelo,imali su za posledicu,sa jedne strane ,raspad dotadasnje zajednice Skordiska  na manje jedinice,sa druge,oslobodjenje ilirskih starosedelaca i njihovo organizovanje u posebne plemenske i kvazimunicipalne CIVITATES (vrsta autonomije).Tako se moze objasniti da se pod rimskom okupacijom pojavljuju, na teritoriji na kojoj su se do tada pominjali samo Skordisci, sledeci narodi: ANDIZETES na donjem toku Drave,CORNACATES kod danasnjeg Sotina (Cornacum),AMANTINI u okolini Mitrovice i Rume i TRICORNENSES (Sopot,Ritopek).


                                              
Dok su Kornakati (u prevodu-rogati) i Trikornensi (u prevodu –trorogi)  bili delovi Skordiska (zanimljivo je da im je najcesci keltski ukras na slemu-rog,sastavni deo plemenskog imena),Andizeti i Amantini bili su panonska plemena,zabelezena jos u predrimsko doba.I.Degmedzic detaljno obradjuje izvore o plemenu Amantina.Najveci broj podataka odnosi se na njihovu prvobitnu domovinu koja se nalazila u Epiru u Grckoj.Paralelnu pojavu Amantinskog imena na severu ,autor objasnjava migracijom koja se odigrala dolinom Neretve ka severu i koja potvrdjuje da su epirski i sremski Amantini jedan te isti narod.
To se desilo 58.godine pre nase ere,kada su plemena Boja i Tauriska dozivela na Tisi katastrofalan poraz od dackog kralja Boirebiste,sto ih je prisililo da se povuku u Galiju.
Na taj nacin sva je zemlja,narocito u Panoniji,uz Dunav,prepustena susedima za stocnu pasu (Strabonovi podaci), sa izuzetkom nekoliko manjih enklava,a glavni njihovi naslednici su Amantini.
Amantini se prvi put u Sremu pominju za vreme Oktavijanovih ratova i prvih pohoda u Panoniju,kada je na znakove pobune ,Oktavijan Avgust,zatrazio 700 amantinskih decaka za taoce.
Apijan ovaj dogadjaj pominje uzgredno,ali na natpisu iz Putinaca (nekada u porti tamosnje katolicke crkve),pominje se jedan od decaka,koji se prilikom transporta za Rim utopio u recici HEMONI (danasnji potok Recica kod donjih Petrovaca),te mu otac iz mesta Basijane (Donji Petrovci) podize spomenik na kojem se vidi plemenska pripadnost Amantinima.
o prepisa spomenika:


...CEMAES LICCAVI
FILIVS AMANTINVS
HOB SES AMNORVM DECE
M GENTE VNDIVS
CENTVRIA SECVN
DA IN FLVMEN PER
IT HEMONA POSV
ERE LICCAVS PATE
R LORIQVS ET LICAIOS COGNATI


Natpis je registrovan u Corpus Inscriptionum Latinarum-CIL 3224.(Mocsy,br.230/1)




Posle ugusenja Batonovog ustanka,granice rimskog poseda u Panoniji oznacene su imenom Amantina,da se vidi dokle su Rimljani stigli na istok.Tako ih Rufije Festo locira izmedju Save i Drave,dok ih Plinije stariji pominje ,izmedju mnogih drugih panonskih plemena, i jos ih navodi u istom tekstu u politickoj zajednici sa Sirmijensima u Sirmijumu (CIVITAS SIRMIENSIUM ET AMANTINORUM).Iz prvog dela Plinijeve vesti cini se da su Amantini pretezno smesteni uz Dunav,dok se iz drugog dela vidi da su i na Savi,gde pominje i recna ostrva od kojih je najvece pod imenom METUBARBIS (mnogi istrazivaci ovo ostrvo smestaju na Dunav i smatraju Krcedinskom adom,tako da mozemo donekle prihvatiti da je ovo prvo zabelezeno ime te ade). Plinije jos u juznom Sremu navodi pleme COLAPIANI.
Klaudije Ptolomej stavlja Amantine visoko uz Dunav,dok su Jordanovi podaci po kojima Amantini zive izmedju Save i Drave netacno preneti podaci prilikom prepisivanja izvestaja Rufija Festa.Jedini direktan podatak o prisajedinjenju Skordiska rimskoj drzavi sacuvan je kod Veleja Paterkula. Dajuci kratak pregled teritorijalnog razvitka rimske drzave od punskih ratova do svoga vremena,Velej Paterkul kaze: „Tiberije Cezar iznudio je Ilirima i Dalmatima konacno priznavanje pokornosti,kao sto je njegov otac iznudio Hispancima.Reciju ,pak, i Vindelike,Norike,Panoniju i Skordiske prikljucio je kao nove provincije nasem carstvu.Kao sto je ove oruzjem,tako je Kapadokiju ugledom svojim prisilio na placanje dazbina rimskom narodu.“
Opste prihvaceno glediste da su Panonci ilirskog porekla,koje je stvoreno jos u antici,naslo je svoje pristalice kod nekih nasih naucnika u 20.veku,bar kada se radi o pojedinim plemenima.Tako,recimo,N.Vulic,M.Garasanin i F.Papazoglu smatraju da Amantini i Breuci pripadaju ilirskim plemenima,dok je B.Jankulov u tome veoma jasan.Etnicka slika ,uoci dolaska Kelta u ove krajeve,prema ovom autoru,izgleda ovako: na donjoj Tisi i donjem Dunavu su SIGINI, a severno od ovih AGATIRSI sa fragmentima SKITA,dok su u Baranji,Backoj i brdovitom Sremu.nesumnjivo,ziveli Iliri.


Postoje i lingvisticki rezultati koji su potpuno u skladu sa pisanim antickim izvotima o ilirskom karakteru Panonaca,bar kada su u pitanju neka od ovih plemena.
Arheoloska gradja koja je sakupljena o starijem gvozdenom dobu u Sremu (Bosutska grupa) ,i koja je relevantna za resabanje ovog problema,ne ide u prilog gledistu ni lingvista ,ni antickih istoricara.
Pre svega,keramiscki materijal ne pokazuje nikakvu slicnost sa ilirskim podrucjem,vec pripada sasvim drugom kulturnom krugu,koji karakterise Dako-Mizijska  komponenta.


Srem predstavlja granicu granicno pšodrucje gde se suceljavaju tri kulturna i etnicka kompleksa koja se medjusobno razlikuju: prvi je centralnobalkanski ciji cu nosioci Iliri,zatim srednjoevropsko-alpski (Urnenfelder kultura) i na kraju podunavsko-karpatski,kome pripada Srem.Zato ne treba da predstavlja iznenadjenje sto su u takvom etnografskom mozaiku,kakav je postojao ovde pre dolaska Rimljana,stvorena razlicita shvatanja u pogledu etnickog karaktera njegovih stanovnika.









Izvor: Radovan Kovacevic,ARHEOLOGIJA I ISTORIJA OPSTINE INDJIJA,Indjija 2011.