O DESEMANTIZACIJI NEKIH NAŠIH PREZIMENA

Velimir Mihajlović


(Prilog srpskohrvatskom patronimijskom rečniku)

U ovom kratkom članku, na temelju nekoliko savremenih i istorijskih patronima, biće reči i desemantizaciji, to jest, o namernom preinačavanju pojedinih prezimena na području srpskohrvatskog jezika.
Počinjem od najstarijeg primera. Poznati srpski kosovski junak, Miloš Obilić u vreme svog čuvenog podviga, pa i znatno kasnije, prezivao se Kobilić. O ovom obliku je dosta pisano, /1/ ali, držeći se teme, konstatujmo jednostavno da je Kobilić, bez obzira što se tvrdi da je prvobitni oblik bio Kopilić, /2/ desemantiziran u Obilić da bi se izbegla asocijacija na reč kobila. Za razliku od drugih primera važno je ovde istaći da novodobijena forma ne podseća ni na kakvu poznatu reč.
Savremeno prezime Derikuska zabeleženo je u Dubrovniku u Hrvatskoj /3/ i verovatno je znatno starije od potvrde koju nalazimo u ovom priručniku. Međutim, bez obzira, dakle, na hronologiju ovog podatka, zadržimo se na činjenici da je prezime Derikučka primećeno u Popovom Polju u Hercegovini. /4/ Polazeći od toga da je ovo prezime, da tako kažem, degnomizirano, to jest, da njegov sadržaj ne podseća ni na kakav šaljivi motiv u vezi sa njegovim nastankom, /5/ obratimo za trenutak pažnju na slične oblike u našem patronimijskom sistemu. Pre svega, ovo dubrovačko i hercegovačko prezime ne predstavlja nikakav izuzetak u ogromnom zbiru naših zabeleženih patronima. Prema građi koju imamo u svojoj kartoteci i za glagolske osnove deri-nalazimo sledeće imenice: vo (Derivol - "put koji je vodio preko Kolara u Smederevo"), /6/ guska (Deriguska - patronim u Timoku), /7/ jarac (Derijarac- mikrotoponim u Srbiji), /8/ konj (Derikonja - patronim u Bosni, /9/ Srbiji, Slavoniji i Crnoj Gori), /10/ klada (Deriklada - i Derikladić - patronimi u Bačkoj /11/ i Sremu), /12/ kobila (Derikobila - patronim u Hercegovini), /13/ krava (Derikrava - patronim u Lici, /14/ i na Kosovu /15/ i u Sremu) /16/kuća (Derikuća - patronim u Bačkoj /17/ i Hrvatskoj), /18/ magare (Derimagare - potok u Timoku u Srbiji). /19/ Prema tome, prezime koje je ovde predmet analize nije usamljeno, a po svom postanku moglo bi biti vezano i za Deriguska. Međutim, ipak će biti tačnije da je prvobitni oblik ovog dubrovačkog patronima bio vezan za kučku, jer je poznato da je hercegovačko zaleđe odigralo veliku ulogu u istoriji Dubrovnika. Zatim, postoje još dve činjenice koje idu u prilog ovom tvrđenju. Prva se odnosi na poznati srpski srednjovekovni toponim Psoder(ci), koji, iako ga neki izvode od grčih reči u značenju mokro mesto, livada, luka i brežuljak, ipak upućuje (ako je uopšte grčkog porekla!) na poznati šaljivi motiv pečenja psa umesto jagnjeta. /21/ Postojanje istog ili sličnog prezimena nadimka u drugim neslovenskim jezicima daje još veću težinu tvrdnji da su ovde u pitanju internacionalni šaljivi motivi. Tako, na primer, istovetni motiv konstatujemo u rumunskom patronimu BELICIINE, /22/ dok je francusko PELLOE /23/ semantički potpuno identično našem obliku Deriguska.Slični primeri postoje u mnogim jezicima, pa čak i u genetski potpuno različitim. /24/ Prema tome, dubrovačko Derikuska je namerno preinačeno od prvobitnog oblika Derikučka.
Zlokolica je prezime koje se danas sreće u Hrvatskoj samo u Zagrebu. /25/ Sudeći po frekvenciji ovog oblika u Vojvodini, koji pratimo od XVIII veka, /26/ ishodiše ovog prezimena treba tražiti u ovoj oblasti. Iako je, na izgled, semantika oblika jasna (zao + kola), ipak sasvim drukčiju sliku dobijamo ako ovo prezime stavimo uporedo sa oblikom Zlokovica koje je evidentirano na istom terenu. Očito je da sadržaj ovakvog prezimena (tj. nadimka) jednom kovaču, ne samo što nije davao dovoljnu reputaciju o njegovom zanatu, već ga je i negativno ocenjivao. Tim pre je jasna namerna promena u Zlokolica, koja jednim suglasnikom desemantizira ovu neprijatnu asocijaciju, a ujedno ne povređuje tradicionalni oblik. Krajem XVII veka zabeležen je u Boki Kotorskoj (u Bijeli) izvesni Boško Zlokov po pretku "kovaču koji je loše kovao". Poređenje istorijskog prezimena Zlokijević (od zlo oko) sa Zlokovićimau Smederevu iz 1435. godine sa Zlokovićima u okolini Šibenika iz istog vremena, kako to čini Šerović, /27/ podleže kritici, jer bi se prvo moglo objasniti samo od pridev zlo + antroponim Okoje, /28/ a ne zlo + kov-. Uzgred rečeno, treba naglasiti da se pridev zao sreo dosta često i u toponimiji i da obično označava zemlju lošu za obrađivanje, nepristupačne predele, /29/ itd. U vezi sa istim pridevom navodim i savremeno prezime Zlokas /30/ koje je, isto tako, desemantizovano od Zlokos(ac). Najzad, pomenimo i sinonim Ladnokov, /31/ koji, u duhu internacionalne poslovice "gvožđe se kuje dok je vruće", na duhovit i metaforički način kvalilfikuje lošeg kovača.
Platuškin je savremeno prezime u selu Đurđevu u Bačkoj. Međutim, u XVIII veku ovo prezime je glasilo Plašištukin, da bi u XIX veku bilo preinačeno u današnji oblik. /32/ Odbacujući moguću nepravu haplologiju, teško je reći zašto je ovo prezime desemantizovano, jer je izgubljena njegova šaljiva potka, ali nije isključeno da će se takav motiv kasnije pronaći. Postoji, recimo do sada nezabeleženo poruganije za stanovnike sela Mihaljevaca u Sremu koje susedi zovu "Štučari", jer su "hvatali štuke, topili od njih mast, te s njom podmazivali svoja kola". /33/ Prema tome, nije isključena mogućnost da će se možda ući u trag anegdoti koja je poslužila kao osnovica za ovaj dvosložni nadimak u Bačkoj.
U selu Neradinu u Sremu postoji i danas porodica sa prezimenom Bizumić. Današnji potomci, kao i susedi i rođaci, ne znaju ništa o etimologiji ovog oblika. Međutim, ako se pregledaju matične knjige ovog mesta, brzo će se uočiti da se ova starinačka porodica prezivala Bezumić i ovaj slučaj je vrlo jasan: neki daleki predak ove porodice promenio je svoje prezime koje je i njega, pa i sve ostale, asociralo na složenicu Bez + um + ić.
Zorabdić je savremeno prezime u Hercegovini. Prvobitno je glasilo Ćorabdić, /34/ a izmenjeno je zbog turskog prideva ćor(av).
Prezime Kušpilić je, sudeći prema "Leksiku prezimena Hrvatske", autohtono u Drnišu. Pristup ka etimološkoj analizi ovog oblika je jedino moguć ako se uporedi sa prezimenom Kuspilić u Zagrebu (prema istom izvoru). Ovaj oblik nije teško razabrati, jer je očito postao na osnovu poslovice "kus petao - piledoveka", koja isto tako uvredljivo deluje kao i Zlokovica.
Patronim Čavarkapa nalazimo danas u Hercegovini. /35/ Njega je, isto tako, moguće razumeti samo preko oblika Čabarkapa, koje svojim unutrašnjim sadržajem asocira na čoveka sa velikom glavom. /36/ U daljoj vezi ovde pristaje i poznata narodna priča o čoveku koji je na Bogojavljenje pogrešno izgovorio: "Daj mi, bože, glavu k'o mericu". Sve u svemu, navedeni patronim namerno je izmenjen iz istih razloga kao i prethodni primeri.
Pažljivim čitanjem "Leksika prezimena Hrvatske" kao i drugih izvora u kojima postoji veliki broj naših istorijskih ili savremenih prezimena, može se lako doći do sličnih rezulata. Postoji još jedna mogućnost da se dođe do ovih podataka. Upravo zbog ovakvih prezimena veliki broj građana ih zvanično menja o čemu postoje uredne dokumentacije u matičnim uredima. Ovakve, dakle, direkte intervencije izvršene su bez ikakve desemantizacije, već je prezime koje se nosiocu nije dopalo, promenjeno po sili zakona u drugo koje je sam molilac predložio. Primera radi navodim jedan skorašnji slučaj: izvesni građanin po prezimenu Budalić nedavno je zvaničnim rešenjem dobio dozvoli da se od sada preziva Nikolić. Ovakvih intervencija bilo je u prošlosti mnogo, pa nije isključeno a će taj proces još dugo trajati.
Desemantizacija o kojoj je ovde reč stoji u bliskoj vezi sa pojavom narodne etimologije, samo s tom razlikom što se u prvoj situaciji radi o namernom preinačavanju prezimena u cilju otklanjanja negativnog prizvuka, a u drugom o nizu pojava u vezi sa problemom prihvatanja stranih pozajmica, o uključivanju njihovom u naš deklinacioni sistem, o stvaranju odgovarajućih legendi i sl. U svakom slučaju, desemantizacija prezimena u odnosu na narodnu etimologiju predstavlja posebnu kategiriju u našoj savremenoj i istorijskoj patronimici, te zato ovaj kratki članak treba shvatiti, ne samo kao prvi pokušaj ovakve analize, već i kao podsticaj za druge radove ovakve vrste.