USTANAK DVA BATONA

                          




Ustanak koji danas nije toliko poznat,u anticko vreme vazio je za poznatiji i vazniji od toliko "eksploatisanog" Spartakovog ustanka.


Prvi put posle Hanibalovog pohoda,sam grad Rim se uplasio za svoj opstanak.
Ustanak su podigli Iliri i Panonci,i to trojica zapovednika:poglavica sremskih Breuka Baton,  njegov imenjak iz plemena Desidijata i Panonac Pines.


Ustanici su za kratko vreme okupili vojsku od preko 100.000 ratnika sa glavnim stabom u Sremu,pobili sve rimske vojnike u pogranicnim garnizonima i oslobodili citav Ilirik.Nesto malo prezivelih Rimljana sa strahom je pricalo o Panoncima,jer su ovi za zastrasivanje neprijatelja primenjivali surova pogubljenja-rimske vojnike su pekli na raznju.Zbog toga se,dugo,nijedna legija nije usudila da udje u Srem.


Ustanak je poceo 6.godine nove ere,i do tada svemocni Skordisci u istocnom Sremu presli su na rimsku stranu,a keltski vazali Panonci su krenuli putem rata i dotadasnju visevekovnu miroljubivost zamenili ognjem i macem.


Sremski Baton odmah je opseo Sirmijum u kojem se naslo nesto rimskih vojnih odreda,najvecim delom pomocnih.
Sirmijumski legionari su protiv ustanickih odreda,organizovali uspesnu odbranu.
Oko grada su planula rimska imanja i pobijeni su svi novi posednici i trgovci.Velika vojska ustanika je cula da iz Mezije stize pojacanje opsednutom Sirmijumu,i posle kraceg marsa,ulogorila se na polju kod danasnjeg sela Nikinci.


Iz Mezije su krenula cetvorica rimskih velikih vojskovodja,medju kojima se isticao cuveni Aulo Cecina Sever,a u njegovoj pratnji su bili Mesala Korvin,Marko Plautije Silvan i Junije Bles.U zestokoj borbi na Nikinackom polju ,pobedu su odneli rimljani i tim cinom smanjili pritisak na opsednuti Sirmijum.




Medjutim,ni to nije pomoglo,jer je breucki Baton dobio veliko pojacanje od Desidijata i opsada grada je nastavljena.


Rimljani su u pomoc pozvali trackog kralja Remetalka (Rhoemetalcus) ,koji je poveo nekoliko hiljada konjanika i izvrsio veliki pritisak na panonce.


Cecina Sever je poslao svoje poverenike u glavni stab panonskog Batona koji se nalazio kod,i danas ocuvane,zemljane kapije Fruske gore,pored danasnjeg sela Lezimira.
Baton je u tajnosti prihvatio rimske uslove i izvrsio izdaju,zajedno sa pouzdanim vojnicima presao na rimsku stranu,a ostale je predao Rimljanima na milost.
Milosti,ipak,nije bilo i mnogobrojni panosnki ratnici su razapeti na krstove duz puta od Sirmijuma ka gradu Bononija Malata (danas Banostor).
To je bio strahovit udarac za ustanike koji su,shvatajuci da je kraj blizu,imali samo jos jedan cilj-da kazne izdajnika i surovo su ga kaznili zbog sramocenja plemena Breuka I Amantina, koja su,zbog njegovog cina,izgubila poverenje celokupnog ilirsko-panonskog naroda.
Vojskovodja Pines je zavrsio na krstu,u vec pomenutoj rimskoj osveti i njegovo telo su Panonci skinuli i spalili na lomaci u blizini lezimirske zemljane kapije.


Drugi Baton iz plemena Desidijata,posto je iozgubio panonsku vojsku,poceo je da polako gubi rat.
Uskoro je uhvacen i predat vojskovodji Tiberiju,potonjem caru,kojeg je uplaseni Oktavijan Avgust poslao sa elitnim rimskim legijama da ugusi ustanak.
Kad je izveden pred Tiberija,9.godine nase ere,Baton je zadrzao ponos i,upitan od strane Rimljanina zasto su se digli na ustanak,odgovorio je:"Zato sto vi svojim stadima ne saljete pastire,vec vukove..."


Ubrzo posle toga odveden je u Rim,gde je ukrasio Tiberijev trijumf,zajedno sa jos nekim ilirskim poglavicama.


Posle trijumfa,prognan je u Ravenu,gde je umro pod nerazjasnjenim okolnostima.
Po nekim piscima,Tiberije ga je pustio da zivi u Raveni,poklonivsi mu veliko imanje,a po drugima,umoren je gladju u rimskoj Mamertinskoj tamnici.


Posle ovog ustanka,Iliri su podlegli romanizaciji za koju se mislilo da je potpuno otudjila narod,ali pojava ilirskih imperatora je dokazala da svest porobljenih naroda nije bila unistena,vec se tajno i tiho razvijala kod mnogih ilirsko-panonskih plemena.











Izvor: Radovan Kovacevic,ARHEOLOGIJA I ISTORIJA OPSTINE INDJIJA,Indjija 2011.