STANOVNISTVO BANATA U 17.VEKU,UKLJUCUJUCI I POPIS-KATASTIG IZ 1699. GODINE

О Банату и становништву Баната у 17 веку

Из прошлости нашег народа под Турцима најмање нам је познато стање нашег народа у 17 веку а нарочито нам је мало познато стање нашег народа у Банату. Није ово случајно. Поред неких, важних узрока један од узрока је и сам положај Баната. За проучавање турског доба ми смо у првом реду, бар за сада, упућени на путописце. Како Банат лежи претежно поред Тисе, a поред Дунава, од вајкада светског пута првог реда, пружале су се непрегледне мочваре, то је учинило, да код путописаца, који су путовали Дунавом, не налазимо ни најмањих бележака о Банату и његовом становништву; сасвим противно од Бачке, Срема и Србије за које имамо бележака и описа у доста знатној мери.

Банат као целина није био сретан ни у другој врсти споменика наиме у издањима турских споменика, које је издала мађарска академија. Ту се налази само материјал о српским насељима у Горњем Банату, с обе стране Мориша, и за оне Србе који су становали још северније;^[1] за Јужни Банат готово немамо ништа. За читав тај дуги низ година, од неколико векова, ми имамо само неколико бележака о неким местима и ништа више. И најновије публикације из турских архива нису донеле никакав нарочит материјал за познавање прилика у Банату уопште па ни за Јужни Банат.^[2]

[1]

Velics, Magyarországi török kincstári defterek I (1886), II (1890).

[2]

Karácson J, Thallóczy L., Krcsmárik J., Szekfü Gy., Török-magyar oklevéltár (1533-1789). 1914

За наша истраживања о културним и друштвеним приликама у Банату средином 17 века ми немамо објављених извора веће вредности. Поред нешто безначајних бележака у политичким и ратним актима ми смо у главном упућени на два извора. На један рукопис пећске патријаршије, који овом приликом чини основу нашег истраживања, и путопис Евлије Челебије. За нас је од далеко веће важности рукопис пећске патријаршије писан за време патријарха Максима (1656-1673, † 1680), претходника патријарха Арсенија III Црнојевића, за којега је везана Велика сеоба. Наслов овога списа јесте „Свети катастиг монастира светие и великие цркве патриархие пекске“. Реч катастиг, значи попис, списак, инвентар. Спис је за оне који се баве прошлошћу нашег народа под Турцима, а нарочито у Банату, од особите вредности. То је једна бележница у облику књиге а y коју је бележено шта је ко дао (насеља, појединци) по обавези, по дужности или по доброј вољи пећској патријаршији. Бележење је вршено на сасвим примитиван начин. Иако је пећска патријаршија већ поново живела неких стотину година из овога се списа не види да су за ову сврху постојале неке уређене књиге, у које се заводило оно што је примано. Да ли је за сваку област вођена посебна књига и да ли је бележење вршено увек на овај начин, није нам познато, јер је ово једини примерак списа ове врсте из пећске патријаршије. Као све књиге ове врсте ни ова не даје података о многим моментима. У овој се бележници говори само о томе, где су отседали (место, домаћин) ови, који су у име патријархово вршили примања, затим из којих су им места долазили људи, да приложе за молитву, подушје и др., како се зову ти људи (обично само име, ређе презиме), каткада, по случају, шта су, а редовно је забележено шта дају. За насеље је забележено да ли је варош, паланка или село. Као што се види момената, за које овај спис пружа грађу, ипак је врло мало. Ипак, у нечем, овај је спис сасвим изузетне вредности. По нашем мишљењу овај ће спис за историску географију Баната остати увек извор првога реда. Што је још важније на основу овога списа може се сасвим сигурно да утврди оно, што се до сада само наслућивало, наиме, да је у то доба био Банат искључиво српски и православан, у колико није био муслимански. Овај спис, поред тога, потврђује да је највећи део данашњих српских насеља у Банату већ у то доба постојао и да је етничка граница српскога народа текла више на Исток од данашње границе наше државе у том крају.

Други извор јесте опис Баната од Евлије Челебије, једног од највећих путописаца светског гласа. По својој научној и литерарној вредности ова се два извора врло разликују. Док је катастиг обична службена књига, бележница, о примањима и сасвим далеко од неких претензија, било научних било књижевних, дотле је дело Евлије Челебије једно од најлепших и најбољих своје врсте у географској путописној литератури, нарочито у источњачкој. Њега само треба знати читати. Рођен и васпитан на Истоку у земљи мистике и чуда за њега је описивање пута далеко више књижеван него научан посао. Њему очевидно није стало до тога да својој публици што верније прикаже земље и народе него да ју задиви. Он жели да буде интересантан и тада када су, и прилике, и димензије, и квалитети сасвим обични, осредњи. Све треба да је изузетно, енормно, за чуђење или за дивљење. Стога се не треба чудити када он напише за Авалу или за Вршачки брег да се „до неба диже“ или када околицу Ирига описује, да је тако богата ружама као да је околица Шираса. Ипак, и поред тога свога начина писања Евлија је каткада драгоцен извор за студију појединих наших крајева и места. Он је мало реалан, али бива и то да је он — као што ћемо видети — сасвим добро обавештен, и да је оно, што он пише, сасвим тачно. Као што се види ми имамо два извора сасвим различита: један штур али богат ситницама и други који готово не познаје детаљ него само оно што је веће важности, интересантно или егзотично. Они се ипак, чини нам се, сретно допуњују. Дакако да је то сасвим далеко од онога што би ми желели да имамо када пишемо о теми, коју смо поставили. Ипак при стању ствари, које смо изложили, ми смо задовољни да данас и толико знамо о једном нама заиста непознатом добу.

У наслову катастига има једна ствар која би нас можда могла бунити. Ту се каже како су патријархови пуномоћници, који су кренули на овај посао, кренули на пут „на Влашку“. Име „влашки“ овде означава само људе сточаре и — ништа више; са језичким, или боље да кажемо, са етничким моментом, у овом случају ово име, нема никакве везе. Друго је питање, које нас интересује овом приликом, какву целину треба да приказује ово име, да ли управну и турску, или црквену и етничку, наиме српску и православну. Мислимо да у овом случају обухваћено српско становништво у крају источно од Тисе. Тај крај зван је и доцније Влашка. Ово је име остало и доцније у пословици „обишао и Влашку и Бачку“ т. ј. Банат и Бачку. Да ли источна граница ове области значи и етничку границу масе нашега народа у то доба, не можемо одговорити; свакако да се и источно од ове границе налазило нашег народа иако, можда, не у великом броју као компактна маса.

Ови, који су вршили примања за рачун пећске патријаршије прешли су први пут Дунав 20 децембра 1660, код Нове Паланке а са скупљањем почели су у Црвеној Цркви. Други пут кренули су 1666 из Шашковаца (данас село на Косову, припада општини јањевској, срез грачанички) 5 новембра а 24 прешли код Храма (Рама) Дунав. И другог пута почели су своју дужност са Црвеном Црквом. Иако се оба списа односе на исти крај ипак између њих постоји знатна разлика у вредности. За нас је знатно веће вредности прво бележење из 1660, не зато што је старије — разлика је у годинама незнатна — него што је приликом првог бележења забележен знатно већи број насеља.

Први пут је обављен у 83 конака а забележена су давања од 168 насеља и 3 манастира. Од 168 насеља било је 159 села а 9 су била паланке или вароши: Бечеј код Врањева, Бечеј код Фења, Бечкерек, Вршац, Дента, Ковин, Нова Паланка, Рудна, Темишвар. Од манастира су забележени: Кусић, Месић и Шенђурађ.

Други пут је обављен у 49 конака а забележено је у свему 103 насеља од којих су 93 забележена као села а остала, горе наведена, већа насеља, различито. Тако је Арад забележен као „махала“, Дента као „село“, Вршац као „место“, Бечкерек и Бешеново као „варош“, Рудна као „паланка“, Темишвар као „град“ а Липова као „богохраними град“; Бечеј на Тиси, Бечеј код Бешенова и Ковин нису забележени. Од манастира забележени су Дреновац, Кусић, Месић, Партош, Средички, Ходош.

Посао су отправљали, изгледа, овако. Обично би отсели код каквог угледнијег сељака, занатлије(Иље), ретко кад код попа (Деветак, Рудна, Црвена Црква) или код кнеза (Оросин, Павлиш, Улма). Онај, код кога су одсели, забележен је у списку као домаћин. Каткада су и две особе забележене као домаћин (Идварнак, Секић, Ченеј). Колико су се задржавали у појединим местима, није нам познато јер нису бележили. Изгледа да су се свуда бавили по један дан јер Дунав су прешли 24 новембра а у Темишвару, где су провели Божић, био им је 28 конак. У Темишвару су се бавили 10 дана — то су забележили — ваљда стога што је био Божић.

При скупљању се поступало овако. Од сваког су села добијали „на благослов“ или „милостињу“(Берчул), обично у новцу. Свота се кретала од неколико стотина до неколико хиљада аспри, или је давано и у другим новцима. Ову своту донели би или сами сељаци, или кнез и један, два, па и више угледнијих сељака. Тако су нарочито поступали сељаци из околних села. Ретко када би овај сеоски дар донео само поп (Галад, Избиште, Уздин) или кнез (Дента, Иратош, Оросин) и нико више. У катастигу се често спомиње „придоше нам кметови и принесоше (даше) от села“ то и то. Каткада је направљена и по нека примедба. Тако је код села Бућина забележено како осим попа „други нитко не дође“. Код Иванде забележено је за некога Николу Попова како није дошао, ваљда обећао да ће доћи, па није дошао. Код села Пакаса је забележено како „поп Јован обешча прићи“. А код села Парца забележено је како је Веља Дунђер „псов(а) попа“. Каткада су скупљачи били нарочито задовољни са приносом од села те су, поред забелешке о приносу, забележили: „Бог да прости“! (Вашад, Владимировци, Загајица).

Поред овога што је давало село или место као целина давали су и појединци, мушке и женске особе. Давали су колико су хтели или могли а за разне сврхе, за помен, молитву, благослов, литургију, опрост, обшти лист (читуљу) (Дента, Долац), сарандар (Градна Улица), мртвима и живима. Поред тога давано је у име дома, куће, „домаћин са домом“ (В. Николинци) или „домаћин са синови“ (Избиште). Даване су разноврсне ствари. Давала се нарочито стока али претежно крупног зуба: вола („добра“) двогодца, (Сен Маргита), „вола великог“ (Сен Ђурађ), коња, ждрепца „трећака“, (В. Кевериш), „трећака зелена“ (Дињаш). Ређе је давана стока ситног зуба: овнови („четвртак“, М. Баваниште), овце, шиљеже (Кусић) или јунац „двогодац“ (Долац), „трећак“ (В. Кевериш), шкопац (Берчул). Приноси су давани и у новцу, у аспрама, грошевима, арсланима, „жутицама“, (Вршац, Темишвар, Ходош, Телек), „золотама“ (Сен Маргита). А давано је и у другим производима. Тако је као принос забележен восак, „оку воска“, (В. Баваниште, Оросин), „сир воска“(Банлог), „две оке воска“ (Добрица). Давано је такође и платно (у аршинима, Дворино), у чохи (Ван), па и храна у зрну (на шинике, В. Гај), (кило проса? Оросин). Такође су даване, и то доста често, и коже од лисица (Вршац, Еча, Паланка и др.). Давано је и посуђе као чаша (М. Гај), чашица (Бућино, ман. Ходош), врч (Олуш) па и друге потребне ствари као „мешина алаџа“^[3] (Н. Паланка)пешчемал^[4] (В. Гај), табанче^[5] (Дента), кошуља (Модош), чакшире (Модош), марама (Јоцино), седло (М. Николинци), фишеклук (Бечкерек), поњава (Јоцино), бројанице од мерђана (Бечкерек) па најпосле и риба (Ковин). У једном случају, само што се не односи на Банат него на град Кулич, који лежи на Дунаву, у Србији, преко од Ковина, кнез је „рекао за молитву две суве јесетре“. Писали су обично за мртве, за оца, мајку, жену, брата, сестру, кћер, стрица, маћеху, деда али и за живе, највише за оца, мајку, жену, браћу и себе.

[3]

алаџа = шарена хаљина (Вук, Рјечник)

[4]

плави огртач за купање (Вук, Рјечник)

[5]

das Schloss an der Flinte (Вук, Рјечник)

Највише је давано у стоци и новцу али је врло често давано и у једном и у другом облику. Приложници су различито давали; то је ваљда зависило од могућности и склоности приложника. Сељаци су, изгледа, врло поштовали своју цркву. Највише су давани волови, коњи, а сасвим ретко ситна стока и ствари мање вредности. Само, што је врло важно, из катастига се не види, бар не сасвим јасно, шта значи израз „даде“, „плати“ а шта „рече“, „писа“. Биће да прва два израза значе да је приложник и дао а друга два да је обећао, да се обавезао, иначе не би могли разумети фразу „писа и плати“. Код Ковина стоји забележено како двојица „рекоше“ рибу. Исто тако у том смислу и на другим местима (Кулич, Добрица). Само на тај начин можемо да разумемо и другу фразу „даде и рече“ и „писа и рече“ (Модош, Рудна, Добрица). Да је овако потврђује нам и околност што је у извесним местима код неких особа забележен и јемац (Селеуш). У Горњој Махали Денте забележен је као јемац турски чиновник, емин. У колико није било јемаца, вероватно је остављено покрајинским и црквеним властима, да се ове побрину да се ова обећања изврше. Израз „оста“ значи, вероватно, остати дужан.

Нас овом приликом нарочито интересује која су, од данашњих насеља у Банату, постојала и 1660-1666. То су била ова насеља: Арад(ац), Арач(а), Баваниште (Велико и Мало), Баранда, Башајид, Бечеј (Нови), Бечкерек (Велики), Бока, Ботош, Визеждија, Владимировци, Влајковци, Вршац, Гај (Велики и Мали), Глогоњ, Дебељача, Делиблато, Добрица, Долац, Долово, Дупљаја, Елемир, Етин, Жам (Џам), Загајица, Идвор, Иђош (Хиђуш), Избиште, Иланџа, Итебеј, Јанкајид, Јасеново, Кеча, Ковин, Крушчица, Кумани, Кусић, Кутрица, Лец, Маргита, Модош, Мраморак, Неузина, Николинци (В. и М.), Орловат, Оросин, Павлиш, Паланка, Парта, Рабе, Ритишево, Тараш, Тојсиг, Томашевци, Торак, Торда, Уздин (Велики и Мали), Улма, Фатино село (Ватин), Црвена Црква (и Мала Црвена Црква), Црепаја (Велика и Мала), Ченеј, Шупљаја.

Поред ових насеља, на територији нашег Баната, налазила су се у то доба и нека насеља, која су се касније спојили са суседним насељима или нестала. Успомене на ова нестала насеља вероватно су остале још у презименима, именима потеза, њива или делова места. Осим оних места, које смо узгред споменули, као Баваниште (Велико и Мало) у ово су доба постојала и друга насеља као: Абаново или Хабаново Окно код Николинаца; Батка код В. Бечкерека; Бенчилово код Црвене Цркве; Бзовик код Мраморка; Бол код Модоша; Ван код Елемира; Велика Холуша (Олуша) код Башајида; Визић код Неузине; Галад код Башајида; Градна Улица код В. Бечкерека; Гробиште код Вршца; Деветак код Башајида; Детошево код Башајида; Еч (Хеч) код Бечкерека; Жел на месту данашње Опаве^[6]; Зелдуш код Црепаје — Дебељаче; Идварник код Јанкаида; Игентово код Неузине; Иље између Арача и Неузине; Јањево близу Дупљаје; Јеново (Јенчово) код Кутрице; Јоцино Село код Башајида; Кевериш (Велики и Мали) између Павлиша и Влајковца; Кетвил код Уздина; Краљевци код Мраморка; Крњача код Кутрице; Морминта код Великог и Малог Гаја; Оброво код Ватина; Округлица код ман. Кусића; Оча код Николинаца; Парац код Идвора; Позјалово код Николинаца; Ралнаци код Бечкерека; Сакуле код Уздина; Селеуш код Иланџе; Селеуш код Тојсига; Сенкрал код Кумана; Сенмиклеуш код Јанкаида; Сентош код Иђоша; Тополовац код Ботоша; Хечино код Баранде; Хоча код Николинаца; Црвенка код Башајида; Црно Селиште код Ковина; Чоко код Уздина; Шљивовац код ман. Кусића. Од манастира који се тада спомињу а данас не постоје били су Дреновац код Бечкерека и Средички код Вршца (или боље код Вел. Средишта).

[6]

Саопштење Д-ра Мише Матића, адвоката у Вел. Бечкереку.

Пада у очи, да о неким данашњим најјачим српским насељима нема спомена. То су у главном она насеља, која су створена по развојачењу поморишке и потиске границе стварањем границе у Банату. То су насеља: Велика Кикинда, Чока, Беодра, Драгутиново, Меленци, Бочар, Падеј, Мокрин, Алибунар, Фердин, Јарковац, Фаркаждин, Опово, Севкерин, Борча, Овча, Хомољица, Старчево, Јабука и др. Врло је интересантно, да се не спомињу Крстур, Чока, Кањижа, Оросламош и друга некад врло јака српска насеља у куту између Тисе и Мориша која се спомињу у турским тефтерима средином 16 века. Поготово је интересантно да нису забележени Панчево, Бела Црква, Овча и Борча а која су у то доба постојали. Исто је тако чудно да манастир Војловица, за који поуздано знамо да је у то доба постојао, није забележен.

Некада су припадали српском Банату а данас се налазе у Румунији ова места: Арад, Банлог, Берјанош, Бешенова, Билед, Богарош, Валкан, Варјаш, Дента, Дињаш, Вел. Јеча, Иванда, Кнез, Липова, Ловрен, Нађвола, Нађус, Пардањ, Печкерек (Мали Бечкерек), Рудна, Сакалаз, Саравола, Темишвар, Толвадија, Туриђаз, Фелић, Фењ, Фигеж, Чомбол (Жомбоља), Шаг, Шемљуг.

На тој територији лежала су и ова насеља која су се касније спојила са суседним насељима или су се раселила. То су: Берекуца код Рудне; Бодљава у крају Ловрин-Бешенова; Бокобар код Денте; Гај код Рудне; Доње С(а)куле код Шемљуга; Мећ (или Међ) код Бешенова; Моноштор код Кнеза; Опатица код Рудне; Пакас код Варјаша; Панкерек код Рудне; Побад код Темишвара; Телек код Липове; Црвенка према Рудни.

Граница ове области, у којој су скупљани приноси за пећску патријаршију а која је у то доба, као што ћемо видети, била искључиво српска у колико је била православна, текла је од Паланке па источно од Беле Цркве затим источно од Вршца, Жама, Денте, на Рудну па на Темишвар—Арад или, кратко речено, линија је текла од Беле Цркве на Арад. Сав овај материјал, који налазимо у овом спису, само потврђује наше раније мишљење, о етничким односима у Банату до којега смо дошли проучавајући турске тефтере из 16 века.^[7]

[7]

Д. Ј. Поповић, Војводина I, 69.

Што се тиче народности православног становништва може се утврдити да је оно било искључиво српско; Румуна у овим насељима није било. Није их било ни у насељима која данас припадају Румунији. Ми ћемо то да утврдимо. У овом спису имамо забележен управо огроман број чисто српских имена или страних, али у старијем, српском облику. Као мушка имена ређају се у спису ова: Вук, Радић, Груја, Продан, Смољан, Станиша, Мирослав, Вујица, Новак, Стојан, Гвозден, Вучихна, Рађен, Стојадин, Радун, Бежан, Вучић, Андрејаш, Матејаш, Вукашин, Грубета, Славуј, Хреља, Аранит, Миљен, Прерад, Голуб, Грубач, Вујасин, Мишљен, Страхиња, Комнен, Ђурашин, Радак, Радоба, Сладоје, Утешен, Радојица, Радосав, Татомир, Свилоје, Красоје, Радоје, Дејан, Берисав и др. Као женска имена сретамо: Дафина, Дивна, Неранџа, Војка, Вишња, Стамена, Љиљана, Милица, Смиљана, Малина, Грађа, Пауна, Вука, Винка, Ружица, Кошута, Груба, Продана, Стана и др. Календарска су имена такођер заступљена али, чини нам се, у мањој мери. Од влашких имена готово да нема спомена. У том огромном броју имена налазимо само један пут име Дракул(Пакас), али спомињемо, да су сви остали приложници тога места били са чисто српским именима. Затим сретамо пар пута име Фијат (Вијат) и Радул. Ово последње име, са српском основом, и са посрбљеним свршетком, као Радуо (Вел. Николинци, Вишад). Имамо такође забележено и име Братул (Партош) дакле име са српском основом а румунским свршетком. Поред тога налазимо забележено по једном име Гаља (Богарош), Јаношило (Банлог), Јорга (Бечкерек), Јаниш (Кнез) и као презиме Јанкуловић (Вел. Гај). На стране етничке групе сећају женска имена Гркиња (Варјаш) и Фругиња (Бечкерек, Печкерек). Није нам јасно кога је порекла женско име Јахрида (Рудна). У несеоским насељима међу православним становништвом изгледа да је било нешто страног елемента нарочито у Бечкереку и Темишвару.

О ранијем пореклу становништва не може се нешто поближе рећи. По презименима се могу утврдити само сеобе чисто локалног значаја. Тако сретамо презимена: Карловчанин, Бешеновац, Сенћанин, Канчанин (Бечкерек), Крстурац (Детошево), Жамац (Долови), Сенђурац (Идварнак), Улманин (Абаново Окно), Егришанин (Пардањ), Сенмихаљац, Куленовачки, Ботошанин (Градна Улица), Гађанин (Павлиш), Фигетски (Црња), Рудњанин (Силаш), Лукавачки (Средиште). На даљне крајеве сећају презимена: Таковац (Дента), Будимац (Бечкерек), Сигећанин (Јоцино Село), Бошњак, Бошњачки, (Градна Улица, Долац), Херак, Хераковић (Детошево, Варјаш). На порекло из неког насеља сећа презиме Лушчанин. На страну етничку групу сећа презиме Турчиновић (Арад, Градна Улица). Страног је порекла ваљда и презиме Ахадиновић (Велики Гај).

По истраживање прошлости појединих породица врло је незгодно, што у то доба, презиме још није стално него син ствара презиме према очевом имену (Павле Ненковић писа оцу Ненку. Дента и на другим местима), или су појединци добијали име по каквој карактеристичкој особини као: Мали(Идварнак), Дугачки (Градна Улица), Брка (Дента), Алабука (Дињаш), Дилбер (Дента), Старац, Џамбас (Бечкерек), Слепи и др. или по професији: Дунђер, Ковач, Биров (Рудна), Кочијаш (Градна Улица), Башагић (Дента) и т. д.

На питање, како је у то доба изгледао Банат не можемо потпуније да одговоримо. Података имамо врло мало, али и из оно мало података, и по ономе што из тога доба знамо о нашем народу и нашим другим крајевима, чини нам се, да са извесном сигурношћу можемо дати приближну слику тадашњег Баната. Један је путник, при пролазу поред Баната Дунавом, забележио како се дуж Дунава пружа огромна баруштина, више дуга него широка.^[8] У ствари, у овом равном Банату, у којем се, како каже Евлија Челебија „не може наћи ни толико камена колико је зрно боба“, становао је наш народ. Овај део Баната био је у турско доба преплављен мочварама, баруштинама и ритовима. Нарочито су били мочварни крајеви уз Тису и Дунав те су стога, као што смо већ видели, ту и нису налазила већа насеља. Нарочито за јесењих и кишних дана путовање је било немогуће. Ни Евлији се није омакло банатско блато само што га је он на свој начин, преувеличао. Он каже на једном месту, при опису Темишвара, како када пада киша, онда је у околици Темишвара такво блато да се у њему „и слон може да утопи“.^[*] Исто тако није била ни онако велика трава, као што прича Евлија као да се у њој могао изгубити коњаник, али су свакако велики комплекси овога подводнога земљишта били покривени трском, рогозом и шашом те чинили Банат у знатној мери непроходним. О неким изграђеним путевима, у то доба, не може се говорити. Да ли су у Банату као и у другим крајевима османске Турске на важнијим местима били подигнути каравансераји, који су служили путницима, није нам познато; о томе немамо података.

[8]

Rad 71, 17.

[*]

Годишњица 29, 50

На тој бескрајној, мочварној равници једва да су се могла приметити села. У то је доба наш народ живео у земљи и под земљом или у сасвим бедним, ниским кућама — плетарама. Ни о изгледу цркава из тога доба немамо података али свакако да се ни оне нису разликовале од обичних сеоских кућа; било их је и у земуницама. Куће у сеоским насељима биле су раштркане. Села су се могла више познати по воћњацима око кућа него по самим кућама. Како се са слике једног сремског села види наш се народ и то доба служио онаквим ђермом, каквим се и данас служи.

На пашњацима, којих је било врло много, могли су се видети управо огромна стада и чопори оваца, говеда и коња; било је и бивола.^[9] Појединци су имали до 2000 оваца па и више. Сигурно су рањени и свињи, нарочито на селима, где није било муслиманског становништва, али о томе немамо потврде. Козе сигурно нису држали али су се у то доба, нарочито за топлијих годишњих доба, могле видети у Банату камиле. Евлија пише, разуме се, да би био интересантан, како раја у околици Темишвара „када види мазгу, камилу и магарца, боји се од камиле и бежи магарцу, а и мазгу посматрају са страхом“.^[10]

[9]

Гласник историског друштва у Новом Саду I/1, 115.

[10]

Годишњица 29, 50.

Земљорадњом се у то доба врло мало бавило те се сигурно, сасвим ретко, могли видети урађени већи комплекси земље; сваки је тек толико сејао, колико је мислио, да ће му бити доста за живот. Главно занимање било је сточарство.

Како је била организована власт на селу немамо много података али и на основу ово мало података може се са приличном сигурношћу у томе правцу говорити. На челу села били су кнезови — жене њихове звали су кнегињама (Олуш) — редовно један али у већим местима сретамо и по два. Спомињу се и кметови; да ли су тако звани само угледнији сељаци или сељаци уопште, није јасно,(Еминска, Галад, Гробиште, Игентово).^[11] Села нису била велика, са просечно 10 до 30 породица. У селима се налазио готово редовно по један поп, ређе по два, као у Вел. Баваништу, Валкану, Варјашу, Вел. Гају, Дески, Кеверишу, Куманима, Липови, Нађусу, Пакасу, Неузини, Новом Вакупу, Модошу, Селеушу. Сасвим по изузетку било је у селу три попа, као што је случај са Градном Улицом. Три попа забележени су још у Араду. Проте су се налазиле у Бечкереку и у Долову. Попови су били обично жењени људи али је било и јеромонаха и калуђера који су вршиле свештеничке дужности (Бечеј, Неузина, Модош, Рудна).

[11]

О организацији села у Србији под Турцима врло је исцрпно писао Г. Др Т. Р. Ђорђевић, Из Србије кнеза Милоша II, 247-265.

Изгледа, да је био доста чест обичај, да су се људи, када би обудовели, замонашили али живели у својим местима; тако је радило и женскиње. У катастигу сретамо забележене монахиње, било као живе, било као упокојене, у Бечкереку, Деветаку, Кетвилу, Пакасу, Дугом Селишту, Сенпетеру, Итебеју. У Рудни имамо у том правцу интересантан случај. Ту је био домаћин, код кога су ови пописивачи отсели, монах Никодим. Овај монах Никодим, који је свакако раније био ожењен, обудовио па се закалуђерио, „писао“ је, са својим сином Давидом, општи лист своме оцу монаху Гаврилу.

Поред мирских свештеника сретамо се у доста банатских места са калуђерима који су вероватно скупљали прилоге за своје манастире. Највише их сретамо из манастира у данашњој Војводини, нарочито из фрушкогорских, из Крушедола (Избиште, Селеуш), Ковиља (Јоцино Село), Хопова(Варјаш, Нађус, Обровац), из Требиња (Пакас), Милешева (Селеуш, Детошево), и из неког манастира св. Тројице (Деветак) а такођер се и из српске, царске лавре Хилендара (Сенјанош, Улма).

Поред ових калуђера постојали су у Банату и манастири. Не изгледа да су имали велика браства ни да су били богати. Грађевине цркава и манастира нису биле величанствене као у некадашњој средњевековној српској држави; то су биле сиромашне грађевине већим делом од дрвета и плетера а ређе од цигле и камена. Манастира у Банату изгледа било је више него што је то нама до сада било познато. Тако се спомиње Средички манастир код Средишта близу Вршца, манастир Требиње код Пакаса и манастир Дреновац код Бечкерека. У манастиру Требињу и Средичком забележен је као приложник само по један калуђер, док су у Дреновцу забележени као приложници игуман, један јеромонах и два монаха. Не изгледа да су и у нама више познатим манастирима била већа браства и већа богаства. У Кусићу забележен је као приложник само игуман а исто тако и у Сенђурђу; у Ходошу забележени су игуман, проигуман и један старац. Највеће је браство имао, а ваљда је био и најимућнији, манастир Месић. У Месићу забележени су као приложници игуман, два проигумана, два јеромонаха, један даскал и један „скимник“. Врло је чудновато да не налазимо забележене манастире Партош и Војловицу. Тако су, отприлике, изгледала српска насеља и јавне грађевине.

Друкчије су изгледале паланке у којима је било, поред српског, претежно муслиманско становништво. Паланке су биле, као што ћемо видети, у ствари, војничка, пољска утврђења, саграђена од дрвета или плетера у облику четвороугла са 50 до 500 корачаја дужине и ширине. Биле су ограђене јарком, који је обично био испуњен водом а преко којега је водио један покретан дрвени мост. У овом затвореном простору били су, станови за посаду и посматрачница, чардак, са којега је стража пазила, да непријатељ не би напао на предграђе или саму паланку. Паланке су биле подигнуте у ствари против хајдука, ради осигурања путева и безбедности уопште. На утврђењима паланака могле су се, доста често, видети отсечене главе хајдучке. У предграђу, које се делило на махале, могле су се видети џамије са минаретима. Џамије су биле обично подешене од ранијих цркава, којима су били додати минарети од греда или дасака. У предграђима налазила су се седишта власти затим јавна купатила-амами, школе и друге зграде. Око тих јавних зграда у главној улици, званој чаршији, били су најглавнији дућани и занатлије. Није потребно спомињати да је све то, и власт, и трговина, и занати, и обичаји, и начин живота, било по оријенталски. Носиоци власти били су, разуме се, муслимани. У паланкама било је становништво, по језику, много разноврсније и муслиманско и православно. Муслиманско било је пореклом из свих крајева огромне османске империје; православно било је делимично цинцарско и грчко а осим тога налазили су се у паланкама, иако у малом броју, и Јевреји.

Природно да је и по занимању становништво у паланкама или варошима било разноврсније него на селима. Од занатлија сретамо се са ћурчијама, терзијама, асурџијама (Богаруш), табацима(Паланка), дунђерима, чизмеџијама (Паланка), „махмузџијама“ (Варјаш), и трговцима — „Грцима“ (тако сретамо два Грка у Абановом Окну, једног у Оросину и Денти). Налазимо забележене и трговце. Коваче чешће сретамо, нарочито на селу; овај су занат сигурно врло често радили и Цигани али их не налазимо забележене у катастигу. Поред ковача и кујунџија, сретамо, и то релативно доста често, и златаре (Дента, Кендереш, Ковин, Зелдуш, Орловат). У Темишвару је забележен и неки „мајстор“.

У катастигу се поред сељака, занатлија и трговаца спомињу и Срби као носиоци месне и војничке власти, разуме се, ниже. Нарочито се често спомињу одабаше и махалбаше (Дента, Арад, Рудна, Детошево, Олуш). Спомиње се и неки барјактар и јузбаша (Бешеново), па и „дефтедар“ (Вел. Олуша). Спомиње се и један Србин ага (Ковин, а можда и у Мећу) и један спахија. Сасвим ретко, уз име каквог угледног домаћина или попа, стављена је реч „кир“ (Улма, Бечкерек). На мађарску власт сећа реч биров, сачувана у презимену (Рудна). Шта значи реч „мајуржија“ (Кумани) није нам познато.

Како су изгледала поједина већа места у Банату у то доба то ћемо изнети по ономе како их је описао Евлија Челебија. По Евлији Панчево је било у то доба паланка у мочварном крају као „четвороугаона дрвена тврђава са просеком од 100 корачаја“. У овом утврђењу била је посада од 50 војника. У то се доба налазила у Панчеву прилично велика оружница, једна џамија, гостионица и мала чаршија; купатила није било. Поред војних власти налазио се у Панчеву и суд. Куће су биле покривене прућем и трском.^[12] У близини Панчева, преко од Гроцке, налазио се дрвен мост који је, како прича Евлија, био „подигнут на седамдесет дереглија и буради“.^[13]

[12]

Годишњица 29, 40.

[13]

Ib.

Евлија је описао и Вршац, за који каже, да га је подигао „краљ Деспот“ (ваљда мисли на деспота Ђурђа Бранковића). У Вршцу се у то доба налазио суд, коњички кеткуда, јаничарски сердар; посаде у граду и имарета није било. „Град се, како каже Евлија, налази на брегу који се диже до неба чврст је и од камена лепо саграђен. Овде-онде, на појединим местима, био је већ тако разваљен, да су за зимских дана пастири са својим стадима овде боравили те га још више разваљивали. Народ више не станује у граду. Са овога се града, пише Евлија, види на све четири стране на седам конака, јер је са свих страна, и на исток и на запад, равница“.

Испод вршачког града у близини једног језера налазила се паланка која је обухватала 400 корака. У паланци налазило се 20 градских војника и 4 шахи-топа са довољном опремом. У њој се налазила и једна џамија са минаретом од дасака и 8 дашћара за војнике. На источној страни овога утврђења (паланке) налазила се дрвена капија а пред овом покретан, дрвени мост. На западној страни, у малом језеру, ловила се риба.

На југоисточној страни овога утврђења налазило се 300 дрвених, већих и мањих, лепих кућа. Ту се налазила три михраба; први се налазио пред судницом, други у чаршији, на којој се налази и сат. У сваком делу вароши налазили су се и мечети. Био је и један манастир, једно купатило, две гостионице, 110 болти и три задужбинска извора. Куће су биле све од дасака а око њих пространи вртови. По улицама је мало камења јер није велико блато. На истоку, у крају до старога града, налазили су се свуда виногради. „Ваздух је угодан, народ здрав, гостољубив и пријатељски. Црно је грожђе кусно, иако је мало опоро. У вароши је велика јефтиноћа а богато место“.

И тадашња Нова Паланка (дан. Ст. Паланка) није се по облику разликовала од осталих паланака тога времена. На брежуљку, тик поред Дунава, налазио се четвороугаони утврђени простор са две капије: Мала Капија према Дунаву и Велика Капија према граду, „изнад којег се налази висок дворац, у којем је суд.“ Паланка је била опасана широким и дубоким јарком, преко којег је водио покретан мост. Пре него што се дошло у варош, пошто би прешли овај мост, требало је прећи широки дрвени мост, које је водио преко једног рукавца Дунава. Код моста налазило се 50 радњи, једна гостионица и једна џамија. У предграђу су два дела припадала муслиманима а два раји. Налазило се око 300 лепих кућа дашчара, са вртовима и једно купатило. У отменим кућама налазила су се лепа купатила од цигље, у које је увођена вода.

И Бечеј је описао. По Евлији Бечеј је био вакуфско, задужбинско добро. У њему се у то доба налазила војничка посада од 40 момака, порезник, царински инспекторат и јаничарски сердар. Закупнина од царине припадала је темишварској посади. Град на Тиси је диван, четвороугласт, од цигле, а обухвата површину од 500 корачаји. Једна капија звала се пристанишна а друга Огрункапија. Код пристаништа налазила се једна гостионица и 50 дућана. У то доба налазила се у Бечеју џамија, преправљена од цркве, једна медреса, три основне школе, један манастир, једно купатило и 100 кућа. Имао је велику луку; становништво се већином бавило трговином соли и рибе. Евлија хвали становништво као врло гостољубиво, а варош као угодну и красну са много вртова и винограда. Из Бечеја кренуо је Евлија у Бечкерек до кога је путовао шест сати. На путу је, каже он, пролазио поред „цватних“ поља и села.

Истина Евлија зове и Бечкерек паланком, иако то у ствари Бечкерек није био, ни по уређењу, ни по функцији. Бечкерек је, изгледа, одмах по паду под турску власт, 1551, добио знатне повластице од султана, јер се, каже Евлија, „није противио муслиманској војсци.“^[14] Према султановом ферману, прича даље Евлија, Мехмед Соколовић је „град лепо подигао а становништво ослободио од јавних терета и дажбина“. „У овом граду, прича Евлија, све јавне зграде подигао је Мехмед-паша Соколовић а све их подигао од цигле“.^[15] „Од овога града, каже он, као вакуфског поседа, нити ко што узима, нити даје“. „И царина и законски десетак припада вакуфу“. Ово Евлијино причање потпуно је тачно. По основном задужбинском писму, које пре кратког времена објављено, Мехмед Соколовић је у Бечкереку као своју задужбину подигао „лепог изгледа купатило и близу споменутог купатила 22 саграђена дућана“.^[16] „Има нешто земљишта и у чанадском санџаку али од тога ништа не припада санџак бегу.“^[17] У Бечкереку било је седиште суда, муфтије, емина и nakib ül esraf-а тј. старешине мухамедових потомака у некој покрајини или вароши.^[18]

[14]

Годишњица 29,42.

[15]

Karácson J., Evlia Cselebi II, 225.

[16]

Гласник историског друштва I/1, 115.

[17]

Evlia II, 225.

[18]

Саопштење Г. Д-ра Ф. Бајрактаровића, проф. Универзитета.

Изгледа да се Бечкерек, благодарећи султановим повластицама и задужбини Мехмеда Соколовића, убрзо развио у знатно, трговачко и занатлиско место, у „варош“, како је забележен у катастигу. То се нарочито лепо види и из катастига. Са трговином и занатом он се одваја од свих забележених места у Банату у то доба. Међу приложницима забележено је шест ћурчија, четири терзије, четири чизмара, две калајџије, један кујунџија, један туфегџија, један бозаџија. Златарски и кујунџијски занат изгледа, да је и раније био развијен.^[19] По Евлији било је у Бечкереку у то доба доста богатих трговаца званих хаџија а то се потпуно слаже са оним што дознајемо из катастига. Међу приложницима забележено је девет особа са називом хаџија. У већем броју сретамо хаџије још у Темишвару. Изгледа, да је верски живот, међу православним становништвом у Бечкереку, био врло развијен. Бечкерек се у катастигу не назива „богохраними“ град као раније, вероватно стога што у то доба није владика резидирао у Бечкереку. У Бечкереку било је седиште проте и једног попа. Поред толиких сабележених хаџија налазила се и једна монахиња, која је била мати једног хаџије. У Градној Улици било је три попа и једна монахиња, чија је мати у своје време била монахиња.

[19]

Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи бр. 504.

Изгледа да је Бечкерек у то доба био насељен и етнички страним елементом, цинцарским и грчким. На овај елеменат скрећу пажњу и оне многе хаџије и имена која сретамо у катастигу. Тако је забележено име Фета (не знамо да ли је мушко или женско име). Нека Јана приложила је за душу свога оца Јорге а неки Манојло своме оцу Параску. Неки Михајло опет за мајку Агурасти. Затим сретамо имена Сотир, Фијакта. Забележен је и неки Михаило Маханаки. У Градној Улици забележена су три приложника као Грци: Коста, Тома и Димитрије. Изгледа, да су у то доба трговци већ звани Грцима, јер је и неки Милош забележен као Грк. То су подаци, које смо скупили, за ово доба, о Банату и становништву у Банату.

Д. Ј. Поповић

Опис Катастига

Овај рукопис сада се налази у Народној библиотеци под бр. 396 (Љ. Стојановић, бр. 542). Рукопис је добио 1877 из пећске патријаршије митрополит Михајло и дао га Народној библиотеци. Има 46 врло уских листова (10×30 cm.). Рукопис су писале две руке, али измешано; једна, прилично неисписана, претеже у првом путовању, друга, знатно вештија и лепша, претеже у другом путовању. Рукопис је од времена у приличној мери оштећен. Оштећена места обележена су у нашем издању тачкицама, а наше допуне угластим заградама.

Издајући овај рукопис чинимо ове напомене. Акценти су изостављени (они су и иначе у рукопису ретки), исто тако и апострофи који обележавају изостављене делове. Скраћенице су разрешене све, осим 1) лит (у рукопису редовно са ижицом), које значи литургија; 2) прос, место целог: проскомидија; 3) уг, за коју скраћеницу не знам шта значи. Разрешене скраћенице су обележене кад је то било потребно. У транскрипцији су замењени ѡ са о (омега писана редовно у речима: от, оста, и у именима на Іов-, и у већини имена на о), ѯ са кс, щ са шт; ѹ и у је изједначено у у. Осим тога, себе је нешто чешће него себѣ (скоро редовно је писано само себ), и изједначено је у издању у: себе. Најзад, старословенски бројеви су дати арапским цифрама.

Катастиг објављујемо у целини, али не по реду места из рукописа, већ по азбучном реду места (стављајући, разуме се, етапе првог путовања испред другог). Претходно ћемо изложити оригинални правац путовања. Цифром је означен ред етапа. Прво име после цифре означује место у којем су скупљачи отсели, конак, а имена места иза првог имена означују имена оних места, из којих су донети приноси за патријаршију.

Прво путовање

Нахија влашка. Нова Паланка. 1 Чрвена црква; Бенчилово. — 2 Крушчица; ...близ манастира; Кусић, близ манастира; Шљивовац; Округлица; манастир Кусић. — 3 Дупљај; Јасенова; Јањево [само име села, без уписника]. — [Четврти и пети конак у рукопису нису споменути; један од та два конака јесте село:] Суботица. — 6 Загајица; Парта. — 7 Избиште. — 8 Улма. — 9 Мали Николинци; Позјалово. — 10 Велики Николинци; Хоча. 11 Окно Хабаново. — 12 Павлиш; Ритишево. — 13 Кевериш Велики; Влајковци. — 14 Манастир Месић. [Конаци 15-и до 24-и опет испуштени, али рукопис није изгубљен, већ је то проста омашка писарева]. — 15 Варош Вршац. — 16 Средишта Велика. — 17 Крњача; Кутрица; Црвена Црква; Жам. — 18 Јенова [или Енчова?]; Радованци. — 19 Оброво; Фатино; Бућино; манастир Шен-Ђурађ. — 20 Сен-Маргита. — 21 Сен-Јанош; Сен-Михал. — 22 Велики Гај; Мали Гај; Морминта. — 23 Долна Махала варош Дента; Балад; Горња Махала; Омор; Бокобар; Вишад. — 24 [Овај конак испуштен!]. — 25 Банлог. — 26 Толвадија. — 27 Идвор; Парац; Долац. — 28 Чавош; Црвенка; Панкерек. — 29 Варош Рудна; Горња Махала; Гад. — 30 Иванда; Бол. — 31 Дињаш; Шаг; Чевса; варош Темишвар. — 32 Силаш; Сен-Михал. — 33 Побад. — 34 Ченеј; Биљер. — 35 Кеча. — 36 Рабео [или Рабчо?]. — 37 Чрња; Чонбол; Тојсиг. — 38 Хоросино. — 39 Велика Холуша [одмах после тога записује: тожде Холуш! мушки род!]; Селеуш. — 40 Црвенка; Башахид; Јоцино; Детошево. — 41 Галад. — 42 Торда. — 43 Деветак. — 44 Сен-Михал; Јанкаид пашин; Јанкаид Мутевелијин. — 45 Варош Бечкерек; Мартинци, село Ралнаци(?) [ово је писано тако невешто и различито од осталог да можда и не припада овде! доцнији уметак?]; Јанкаид. — 46 Градна Улица. — 47 Арад;...ова. — 48 Елемир. — 49 Ван; Тархаш. — 50 Кумани; Сен-Крал. — 51 Арача; варош Бечеј; Галад. — 52 Хиђуш. — 53 Сентош; Берчул. — 54 Валкан. — 55 Дуго Селиште. — 56 Сен-Петр; Визежда. — 57 Пакас; Варјаш; Нађус. — 58 Фелић; Ходићи; Хетино. — 59 Болдор; Сарафола. — 60 Пардан. — 61 Фен; варош Бечеј; Бол. — 62 Модош. — 63 Итебеј; Торак; Шупљаја. — 64 Деска. — 65 Сен-Ђурађ. — 66 Кендереш; Лец. — 67 Ботош; Тополовац. — 68 Орлохат. — 69 [У бројању конака враћа се за десет; поправља можда онај ранији скок са 14 на 25!]: Томашевци. — 70 Неузина; Игентово; Визић; Зелдуш. — 71 Добрица. — 72 Иланча; Селеуш; село Баранда; Бока. — 73 Лудош; Владимировци; Уздино Мало; Чоке. — 74 Уздино Велико; Козловац. — 75 Сакуле. — 76 Баранда; Хечино. — 77 Жел; -ећа (или -еђа?). — 78 Глогон. — 79 Црепаја Велика; Зелдуш; Дебељача; Мала Црепаја. — 80 Долови; Мало Баваниште. — 81 Баваниште Велико. — 82 Мраморак; Краљевци; Бзовик. — 83 Варош Ковино; Црно Селиште; град Кулич; Делиблато.

Друго путовање

1 Нова Паланка. „Први конак у Влашкој“: Црвена Црква; манастир Кусић. — 2 Загајица. — 3 Избиште; Потпорањ. — 4 Улма. — 5 Николинци Мали; Позјаљево. — 6 Велики Николинци; Хоча. — 7 Абаново Окно. — 8 Павлиш; Кевериш. — 9 Ритишево; Влајковци. — 10 Манастир Месић; [овде и: „монастир Милешева“, и из њега скимник Епифаније; вероватно монах из старосрбијанске Милешеве на путу у Банату?] — 11 место Вршац; манастир Средички; село Мали Кевериш; Мала Црвена Црква; Гробиште. — 12 Средиште; Црвена Црква. — 13 Џам. — 14 Крњача; Кудрица. — 15 Обровац; Фатино. — 16 Маргита. — 17 Сен-Јанош; Владимировци. — 18 Сен-Михал; Морминта. — 19 Гај Велики; Балад. — 20 Мали Гај. — 21 Дента. — 22 Банлуг; Вишад; -оке; манастир Партош. — 23 Долац. — 24 Идвор. — 25 Паланка Рудна; Гад; Омор; Бућино; Шемљуг; Берекуце; Сен-Ђурађ; Опатица; Скуле Доње. — 26 Иванда. — 27 Дињаш. — 28 Град Темишвар [овде белешка у почетку: „Бисмо на Рождаство Христово“, а на крају: „Пребисмо у Темишвару 10 дни“]. — 29 Сакалаз [овде и „монастир Требиње; Филимон, јермонах“ — случај као горе са Милешевом?]. — 30 Печкерек. — 31 Билед; Еча. — 32 Кенез. — 33 Кетвил. — 34 Моноштор. — 35 Дворино. — 36 Нови Вакуп; Иратош; Арад; Арад, махала преко Мориша. — 37 [Десет конака овде писар испустио]; Туриђаз; Ходош. — 38 Нађвола; Телек; богохраними град Липова. — 39 Берјанош; Фигет. — 40 Пакас; Фелич. — 41 Богаруш. — 42 Варјаш. — 43 Нађус. — 44 Мећ [или Међ]? — 45 Бешенова; Ловрен; Бодваља; Сен-Микљејуш. — 46 Валкан. — 47 Теремија. — 48 Детошево; Сентуш. — 49 Холоуш; Дугоселица. — 50 Селеуш. — 51 Јоцино; Еминска Галад; Ходић; Хоросин. — 52 Црвенка. — 53 Иље. — 54 Торда. — 55 Идварнак; Галад. — 56 Деветак. — 57 Сен-Михал; Пашин Јанкаид. — 58 Градна Улица. — 59 Варош Бечкерек; Мартинци; монастир Дреновац; Хеч[ка?]; Батка.

---

Максѷм божїею милостїю патр[їарх пекски]

Сыї светы катастигь монастира светїе и великїе цркве патрїархїе пекске.

Лето 7.169 [1660] мѣсеца дек 2[7] прѣидосмо Дунавь — — — — Паланки. Пакы ведомо да єсть втори путь когда поидосмо на Влашку. Поидосмо из Шашковца лѣто 7.175 [1666] мѣсеца ноемврїа, 5 д(ь)нь, и прѣидосмо Дунавь на Храму мѣсеца ноемврїа 24 д(ь)нь, на светаго великомученика Меркурїа и светїе мученице Ѥкатерине.

Арадъ^[*] (1660)

Домаћинъ Степанъ Ступъчки писа себе обшти лист, и рече коня, оста. Проданъ Дулъгеровићъ писа вола, оста. Попъ Петръ писа вола, оста, и себе 40 лит. Дмитръ Смрътићъ писа вола, оста. Вукъ Сиромашки писа вола, оста. Сима Огняновъ писа вола, оста. Іова Туръчиновићъ писа вола, оста. Смолянъ Петаков писа вола, оста. Смолянъ други писа вола, оста.

[*]

Данас Арадац.

Арадъ (1666)

Неделко писа матери Петрїи прос.

Арад, Махала прѣко Мориша

Кнез гнат [Игњат?] принесе от васе вароши 4.000 аспри, и писа себе кнез прос, и ковач Михаило себе прос. Раосав писа себе прос. Анастаси себе 80 лит. Анданїе писа себе прос. Поп Илїа писа себи обшти лист. Поп Максѷм себе обшти лист. Поп Станиша писа себе прос.

Арача (1660)

Іованъ, што е имао събесед(о)ван(о) [?] с попом Костом [даље празно]. Домаїшнъ Вуица и Миросавъ [изнад првог додано:] рече молитву. Писа Божа Іов[и]н општи лист, оста васе. Кнез Петръ писа себе општи лист, оста. Дмитар писа себе прос, и матери Кати 40 уг. Писа Огнян себе прос и плати. — — пко 40 уг. И писа кнегиня Дафина 40 уг. Писа Петръ Стояновић коня на благословъ, себе општи лист.

Баваниште Велико (1660)

Домаћинъ Милошъ и остали кмети даше от села 1000 аспри на благословъ. Паки домаћинъ Милошъ писа себе прос., оста; Кнез Пея писа себе прос., оста. Грубачъ писа себе 40 лит., оста. Янъко писа себе 40 лит., оста; паки оку воска. Ѥремїа даде 80 аспри. Радичъ писа себе прос., оста. Радуи писа себе прос., оста. Радоѥ писа себе прос., оста. Максим Симићъ писа себе прос., оста 4 аръслана. Остоя ковачъ писа 40 лит. Урош....; Поп Неделко даде 2 гроша. Поп Лаза даде грош. Груя, Гоиковъ синъ, писа себе прос., оста.

Мало Баваниште (1660)

Приходи къ нам Стоянъ и Стоико, и принесоше петъ сът аспри. Паки Стоянъ писа овна четврътака, помен. И Стоико себе помен.

Балад (1660)

Никола Тодоровъ даде пол гроша.

Баладь (1666)

Принесоше кмѣтови от села на благословенїе 1.000 аспри.

Банлогъ (1660)

Домаћинъ Лаза даде 2 гроша и сиръ воска, и даше сви селяни 10 арсланъ на благословъ. Драгоило даде грош на благословъ. Никола даде арслан на благословъ. Мартїнъ даде пол гроша на благословъ. Яношило донесе грош на благословъ. Янушъ кнез [само име!]. — — — Аггелъ даде 100 аспри. — — анъ Хръняковић даде грош. — — — — — — де грош на благословъ. — — — — ић писа вола, оста. Субота, Ненадїнъ син, писа вола, оста.

Банлугь (1666)

Домаћин Пана писа себе обшти лист. Яношъ писа себе 40 лит. Поп Іованъ писа себе прос. Миливои писа себе 100 лит.

Баранда (1660)

Домаћинъ Даба писа себе обшти [лист]; Попъ Іованъ писа себе прос, оста. Петруша писа себе помен. Татомиръ и Стоика писаше Велимиру обшти лист, и рече кона. Грубачъ писа себе прос, оста, Тодоръ Стошовић [Тошовић?] писа себе прос, оста 4 аръслан.

Батка (1666)

Даше кметови — — — — на благословъ; Ѥфремъ ѥрмонах писа себе — — —

Башахидъ (1660)

Прїидоше къ нам кметови.... — а и Живко и принесоше от села — — — [на] благословъ. Живко писа себе прос, плати. — — — писа себе прос, плати.

Бенчилов(о) (1660)

Обрад принесе грош, паки писа своему подручїу Стои помен, и баби Зори помен, и плати все. Писа паки Обрад вола молитви ради и оцу Воину, и деду монаху Рахилїю по помен.

Берекуце (1666)

Сава себе 50 лит; Вуци [тако!] помен. Радосав 40 лит. Петръ 40 лит. Манда помен. Максим 10 лит.

Беряношь (1666)

Домаћин Петар писа себе прос. Поп Іован писа себе прос. И принесоше от села 1000 аспри на благословенїе. Пакы писа — — — — — и Драгое оцу Радулу обшти лист, оста 500. — — ница писа хћери Яны помен. Старац Велимир себе 40 лит.

Беръчулъ (1660)

Прїидоше къ нам кметови Дражета, Ѳома и Радоица и принесоше от села милостиню 1.000 аспри. Паки Дражета писа себе прос, даде 110 аспри; Ѳома писа себе прос, даде 83 аспре; Радоица писа себе прос, — оста, — рече вола. Радованъ Ћуръчїа принесе лисицу на благословъ. Благоѥ писа шкопца, оста.

Варош Бечеи (1660)

Прїиде къ нам попъ Лаза, писа себе обшти лист, и подручїю Каѳи прос, оста; и оцуѥрмонаху Саватїю 40 лит, и матери Петруши 40 лит, оста. Веша писа себе 40 лит., и оцу Маръку 40 лит., и матери Дивни 40 лит., и подручїю Стани 40 лит.

55 конак — Боже, въ име твое. Върошь Бѣчкерекъ (1660)

Попь Максим писа себе општи лист и плати. Домаћин кѷр Сима писа себе прос и плати. Писа Хажи Павль себе општи лист, и плати. Писа Хажи Вуица себе општи лист, и плати. Писа Хажи Маринко 40, и даде два арслана и пол. Писа Лаушъ прос. Писа Сотиръ себе општи лист, оста 5 арслан. Писа Іован себе 40 уг и подручїю Стоики 40 уг, и плати. Писа Вуя оцу Ралети 40 уг, и матери Вуяни 40 уг; оста 107 аспри. Писа Путникъ себе прос, и плати. Писа Несторъ оцу Петку 40 уг, и матери Саздани 40 уг, и себе 40 уг. Писа Цвея матери Ани 40 уг, и оцу Вуку 40 уг. Писа Андрея себе 80 уг. Писа Тодоръ себе 80 уг. Писа Дамнян матери Пелаги 40 уг, и плати. Писа Радомиръ себе прос и плати. Писа Никола Жамбасъ себе прос и плати. Писа Тодор 40 уг. Писа Стоян себе прос и плати. Писа Милутин 40 уг. Писа Дмитаръ Калажїа себе 80 уг. Писа Дмитаръ себе 40 уг, и матери Неранжи 40 уг, и Степану 40 уг. Писа Гаврило оцу Новаку 40 уг, и матери Стани 40 уг. Писа Миха чизмежїа себе 40 уг, и матери Добри 40 уг, и плати. Писа Величко ћакъ 40 уг. Іосифъ писа себе 40 лит. — — ъша писа себе 40 лит. Писа Лаушъ себе 40 уг., и брату Белїи 40 уг. Писа Максим матери Миряни 40 уг. Писа Сима оцу Хръняку 40 уг, и матери Поли 40 уг. Писа Янешъ оцу Михаилу 40 уг. Писа Стефан Будимаць прос, и даде фишеклукъ и три гроша. Писа Сава Куюнжїа себе 40 уг. Писа Фругиня себе 40 уг. Писа Пеица оцу Степану 40, и матери Винки 40 уг. Писа Степан себе 40 уг. Писа Неделко себе 40 уг. Писа Стоян себе 40 уг. Писа Игнять оцу — — 40 уг и себе 40 уг, оста 130 аспри. Писа Михаило оцу Милошу прос. Писа Радаков синъ прос и даде 360 аспри. Писа Савва себе 40 уг. Писа Радосав себе 80 уг. Писа Вукь ћакъ 40 уг. Писа Милош матери Винки 40 уг. Писа Филип себе 40 уг. Писа Хранисав себе прос, даде 3 гроша и по, а оста 170 аспри. Писа Неделко 40 уг. Михаило Маханаки оцу Іовану 80 уг. Радивои 40 уг. Паун помен. — Аћимъ 40 уг. Маринко себе 40 уг. Писа Алекса брату Живку општи лист и плати. Писа Хажи Груица себе општи лист, и плати. Писа Ћураћ себе 40 уг. Писа Михаило себе прос. Писа Дмитар Каштра себе прос и плати. Писа Стея оцу Іовици 40 уг, и матери Милоика [тако!] 40 уг, и себе 40 уг, и плати. Писа Радое себе 40 уг. Писа Милош оцу Ники 40 уг. Писа Крагуи оцу Тодору прос, и плати. Писа Іова тасту Неди 40 уг и плати. Писа Петръ оцу Тодору 40 уг, и плати. Вуинъ писа себе 40 лит, и плати. Радиша писа оцу Миръчети помен. Никола писа оцу Кастри 40 лит.

Върош Бѣчкерек (1666)

Домаћин Тома оцу Богдану обшти лист, и себе обшти лист, и домаћици Ангели обшти лист. Хажи Груица писа матери Пелаћи мо(на)х(іи) обшти лист. Протопопа Петръ себе обшти лист. Радомир писа матери Стоянїи обшти лист. Кнез Лаушь писа себе обшти лист, 400. Радоѥ — — — писа собе прос. Іосиф писа себе обшти лист. Хажи Пу — — писа себе обшти лист. Оста. Сот — — — — обшти лист. Ћакь Вукь писа себе прос. Хажи — — — писа себе обшти лист. Стоян [Се]нћанин писа оцу Живку прос. Ми... кь писа [празно]. Іован писа себе обшти лист 100. — — — никићь писа — — ту Іови прос. Игнятїе писа себе — —. Сима писа оцу Хръняку прос, Раши прос. Хрняк писа оцу Ракы прос. Ѳодорь терзїа писа себе прос. Хажи Марко писа себе обшти лист. Димитрїе — — себе обшти лист. Хажи Петр — — Хажи Павль писа себе прос. Ѳома — — — — — прос, хћери Санди прос. Поп Дамнян себе прос. Фета писа себе прос. Янко писа попу Христи прос, 172. Милутин 40 и лит. Яна писа оцу Іоргу прос. Ћура себе прос. Кар[а] Неша [погрешка место Кир?] писа себе прос, Цвеи 40 лит. Маноило писа оцу Параску[!] прос, 170. Никола писа себе прос. Живко Канчанин писа себе обшти лист, 700. Хранисав писа себе прос. Живко чизмежїа себе помен. Маринко чизмежїа себе 40 лит. Хажи Ћура себе помен. Милаш грькь писа себе прос, и подручїю Ели прос. Марко куюнжїа себе 40 лит. Хажи Каштра себе прос, Фїакти прос. Захарїа писа себе 40 лит. Сава ћурчїа писа оцу Степану прос. Радивои себе помен, Радомиру 40 лит. и Велики 40 лит. Живко писа оцу Костадину 40 лит. Петръ писа оцу Остои прос. Никола писа себе 40 лит. Степан писа себе 40 лит. Радивои терзїа оцу Радошу помен. Ѳома писа себе помен. Коя терзїа даде од мерћана броице. Ћура терзїа себе [и] Мирку 40 лит. Андрѣи ћурчїа писа оцу Авраму прос, и матери Милы прос. Живко чурчїа оцу Или 40 лит., и себе 40 лит. Дамнян брату Живку 40 лит. Рака чурчїа — —у Гвоздену 40 лит. Пана калаижїа оцу — — —ли 40 лит. Пеица Хратковић оцу Ст — —. Радота оцу Антонїю — — — Иовани — —. Неша Михаилу помен, и Ели помен. Цвеа чизмежїа матери Неди 40 лит. Пеа чизмежїа оцу Продану 40 лит. Ћураћ оцу Продану 40 лит. Миха себе помен. Максим туфежїа себе — — —. Нестор ћурчїа себе прос. Петрашко себе 40 лит., Богдани помен. Ћура писа себе прос. Пеа брату Неши помен, и себе помен, Иани помен. Радоѥ чурчїа себе помен, — — —еи себе помен. Крушедолац Іовъ — — — обшти лист. — — — писа себе помен, Бо — — — — — —у помен, оцу Вуи помен. Дамнян себе прос. Марко себе помен. Маврен себе помен. Павал Вуићъ писа себе обшти лист. Живко писа оцу Радичу помен. Илїа бузажїа оцу Михаилу помен, Богдани помен. Іован Карловчанин себе прос. Радоѥ Бешеноваць себе прос, и подручїю. Живко прос. Петко себе помен. Дмитаръ калаижїа писа себе обшти лист. Милошъ писа себе 40 лит. Осто(а) писа себе 40 лит. Татомиръ писа оцу Стаи помен. Степанъ писа оцу Петку 40 лит. Петръ писа себе помен, и оцу Тодору 40 лит. Ѥремїа писа себе помен. Живко писа оцу Ивану 40 лит. Фругиня писа себе 40 лит., и Мил — — 40 лит. Радиша себе помен. Стоян — — — —. Сръд(а)нъ Иовици помен. Михаило писа оцу Богдану обшти лист. Оста 500. Монахїа Саломїа писа себе 40 лит. Ѥфрема писа себе помен. Пелаћїа монахїа писа себе 40 лит. Іованъ писа оцу попу Станку обшти лист. Милованъ писа себе помен. Цвеа себе помен. Атанаско себе прос. Стоян прос. Милић писа себе 40 лит. Лауш — — 40 лит. Анћа писа себе 40 лит., и си— — — —у 40 лит. Рад(о)шин себе помен. Ни — — помен. Дмитръ себе прос. Не— — — — — лит.

Върош Бешенова (1666)

Домаћин Вучихна писа себе прос. Оста 80. Попъ Стефан писа себе прос, обшти лист. Анока себе 40. Баряктар Янко писа себе прос. Пеа Белић писа себе обшти лист. Видак писа себе прос. Оста 120, 40 аспри. — себе обшти лист, — — писа себе прос, обшти лист. В[ид]ак писа себе обшти лист. Оста 500. Коя себе прос. — — Июзбашин писа себе [празно]. Живана помен. — —тко Неић себе прос. Радоица Іован себе 40 [тако, два имена]. Вуица помен. Вукь писа себе прос. Богић грош на благословенїе. Радомир грош на благословъ. Михаило себе — — Вукь себе прос. Милош кнез на благослове грош. Марко — — — благословенїе. Лаза Грубић грош на благослов. Пакы приде Петко от Неволина и Пеа и принесоше от васе махале 4 лисице. Паки писа Пеа матери Стани 40 лит. Павао писа Васи прос.

Бзовикъ (1660)

Попъ Маръннко, кнез Прїа писаше себе прос. Оста 3 гроша 150 аспри. Дъмъянъ писа сину Ћури 40 лит.

Биледь (1666)

Домаћин Никола Брь — — оцу своему Гвоздену прос., и матери Раини прос. Казимыр писа себе обшти лист, и подручїю Ели прос. Оста. Радои [тако!] писа себе прос, и подручїю Стаикы 40 лит. Оста. Михаило писа Стамени прос. Хранисав писа себе обшти лист. Вукосав писа себе обшти лист. Смилко себе 40 лит., и матери Петруши — — Владиславъ матери Деспини прос. — — ло писа себе прос. Берисав себе прос. Лаза оцу Вукою 100 лит. Игнатїе писа себе лит 100. Милосав даде на благословенїе 5 тимун. Ралета себе прос. Рафаило брату Иосифу 100 лит. Вуичета писа себе 40 лит. Иван себе 40 лит. Радоица писа себе 40 лит. Милорад себе 40 лит. Поп Неделко писа себе прос. Вокаило себе помен.

Билѥръ (1660)

Хранисавъ даде грош на благословъ. Казимиръ принесе грош на благословъ. Пак врати.

Бодваля (1666)

Поп Милован писа себе 50 лит.

Богаруш (1666)

Домаћин Дамнян писа себе прос. Попь Даба писа себе прос. Вучко Вукелић писа себе прос. Дмитръ писа себе обшти лист. Лука писа себе обшти лист. Оста 100. Андрея писа оцу Пеи прос. Радоѥ писа оцу Радосаву 40 лит., и матери Каѳи 40 лит. Лаза писа м[атер]и Іовани прос. Живкописа оцу — — — и матери Винки 40 лит., — — — Степану помен лит. Никола писа матери Станачи прос, и оцу Вуи 40 лит. Милошь и Вуица писаше оцу Іови прос. Раде писа себе прос. Миливои писа оцу Авраму помен, и матери Лилянїи помен. Сава писа оцу Вуину помен. Петръ хасуржїа писа себе прос. Оста 140. Воица себе 40 лит. Галя писа себе 40 лит — рекосмо да буде обшти лист док доће — себе прос.

Бока (1660)

Прїиде къ нам кнез Даба и Владислав и попъ Максим и принесоше от села 1000 аспри на благословенїе. Паки писа кнез Даба себе обшти лист. Оста пет сът и 60 аспри. Владиславъ писа себе обшти лист, оста пет сът и 80 аспри. Попъ Максим писа себе обшти лист, оста 600 аспри. Захарїа и Степко [ова два имена прецртана, уз њих ништа није било записано]. Радакъ писа себе прос. Оста. Субо Стефанов писа себе прос. Оста.

Бокобаръ (1660)

Илїа писа вола. Милошъ писа вола.

Болъ [конак 30] (1660)

Старъцъ Ђура Цръни писа себе обшти лист, даде два гроша, и рече вола. Оста.

Болъ [конак 61]

Прїиде къ нам Рад. [име (ако је име?) тако крње забележено!] Цвея Агинъ пак себе обшти лист, оста 9 арсланъ, и Іовица и Милошъ, и принесоше от села 5 гроша на благословъ. Іовица писа себе обшти лист. Милошъ писа себе обшти лист — — — 1 грош. Стея даде грош на благословъ. Ђурица писа вола на благословъ. Радосавъ Бабићъ писа вола. Оста.

Болдоръ (1660)

Домаћинъ [само толико!]

Ботошъ

Домаћинъ Ћира писа себе обшти лист, даде 5 арсланъ. Маѳа Милошевићъ писа себе обшти лист. Оста 609 аспри. Радомиръ Воидраговићъ писа оцу Воидрагу прос, и Маврїну прос, и рекоше коня. Оста. Неша Марковићъ писа себе прос. и рече вола. Оста. Радосавъ писа оцу Груици прос, рече вола. Савва Дїак писа себе 40 лит. Попъ Іованъ писа себе обшти лист, даде 5 грош. Бошко Радковићъ писа себе прос, и плати. Вуица писа себе 40 лит. Домаћица Анница писа себе помен. Живко писа себе Стояновић прос [тим редом речи!] Оста. Милован писа себе 40 лит. Іован — — — оцу Маноилу прос. Оста. Писа Максим себе 40 — — — [пла]ти. Писа Іованъ помен.

Бућино (1660)

Поп Маринко принесе 200 аспри [на благо]словенїе. Други нитко не дође. — — — — — виятъ пана. Приходї къ нам попъ Маринко и принесе чашицу на благословъ.

Бућино (1666).

Писа Сава себе 80 лит. Мирко себе 100 лит. Бранко лит [не каже колико!] Марко помен.

Нови Въкупь (1666)

Арадаць домаћинь [Іо]ван себе прос. Попь Радивои писа себе прос, и подручию Анћи прос. Алекса даде на благословъ 2 гроша. В — — — себе прос. Аврам Ћурчибаша писа себе прос. Милош Ма — — — себе прос. Милета Бороевић себе 40 лит. Хрела писа оцу 100 лит, Марку [празно]. Вукоман писа себе 40 лит. Оста. Суба себе 40 лит. Раћень себе 40 лит. Попь Савва писа себе прос. Радивои себе 40 лит, брату Николи 40, Станисаву помен [В]укь писа себе прос. Стоядин писа оцу — — — — 40 лит. и Стоики 40 лит. Кузман себе помен. Продан Пеић писа оцу Пеи прос. Баба Алинка Манди писа помен. Баба Марга себе 40 лит.

Валъканъ (1660)

Домаћинъ Миливоѥ [празно.] [По]пъ Марко писа себе обшти лист. Плати. Огняна писа себе помен. Селяни принесоше 1860 аспри на благословъ.

Валканъ (1666)

Домаћин(и) — — — и Ћура и Суба писаше оцу — — — прос, и матери Зор — прос. Хаид — — Радивои Ћосић писа себе прос. Оста 80 аспри. Васа Божић писа себе обшти лист. Драгїа писа — оцу Вукосаву 40 лит., и матери Вуяни 40 лит. Радоица оцу Марку помен. Грубица писа оцу — — — Вукадин писа себе помен. [Ку]зман писа оцу Вукою прос, и себе помен. Радоица себе помен. Степан себе помен. Завиша писа себе 40. Русмир помен. Ћаниш оцу Радоици помен. Милошь стрицу Или(и) обшти лист. Оста 280 аспри. Радун оцу Или помен. Никола оцу Иовици обшти лист. Радоица [празно]. Иван оцу Мил(а)ну обшти лист. Негован писа стрицу Секули прос. Оста 380. Живко Іовану помен. Вуица оцу Воину помен. Вукое брату Мил(и)саву прос. Вуко брату прос. Станко стрицу Комнену прос, даде грош, оцу Гвоздену помен, Огняну 5 лит, Вои 5 лит. Благое себе помен. Мали Степан себе прос. Оста 360. Степан писа оцу Иванку прос, и стрицу Нинку прос. Иван писа оцу Остои обшти лист. Гвоздень на благословение 80 аспри. Поп Марко писа себе прос. Попь Пана, попа Марка син, даде грош — — — Сава оцу Авраму прос.

Ванъ (1660)

Домаћинъ Нешко и Цвея даше два аршина чохе на благословъ. Селани принесоше от села милостиню 1000 аспри. Попъ Богое писа себе 80 лит, и рече вола. Авраамъ и Суба писаше вола добра на благословъ. Никола Углѥшинъ писа себе прос, оста 280. Радованъ ковач даде 160 аспри. Новакъ Неделковићъ писа себе прос, плати. Младенъ Цръвенчанин писа 3 арслана на благословъ. Живко Павић писа ждребца. Оста.

Варъяшъ (1660)

Прїиде къ нам кнез Іованъ Вуићъ, Марїанъ Живковићъ, Вуясинъ Хераковићъ и принесоше от села 5.000 аспри на благословение. Паки Вуясинъ писа брату Божи 80 лит. Попъ Владиславъ писа себе обшти лист, и подручїю Гръкини прос. Оста. Паки Вуясинъ писа брату Вуковою обшти лист.

Варяшъ (1666)

Домаћин кнез Никша писа себе обшти лист. Попъ Иван писа себе обшти лист. Поп Пана писа себе прос. Кнез Вукъ писа себе обшти лист. Проданъ Хераковићъ писа себе обшти лист. Оста 400 аспри. Радомиръ Дъмяновић писа себе прос, и оцу Дъмъяну прос. Иванъ писа оцу Богдану прос, и матери Аггели прос. Ву — — урчїа писа себе 40 лит. Янко Ко— — — писа себе прос, Марку оцу писа Ивко прос. Негованъ ковачъ писа себе обшти лист. Оста 200 аспри. Миросавъ писа — — — Оста 320 аспри. Радуо Ковачевић писа 40 лит. Оста — аспри. Радман 40 лит. Сладоѥ писа себе обшти лист. Раосав писа брату Радосаву 40 лит. Деян писа себе обшти лист. Петръ писа оцу Раосаву 40 лит. Оста 40. Брая писа себе — — лит. Грубиш[а] — — — — и Ковяни 40 лит. Оста 40 аспри. Продан — — — прос. Оста 400. Оста 100. Милован писа себе прос. Хоповац Мелентїе писа себе прос. Петръ писа себе 40 лит. Божа брату Кирилу 40 лит. Кнеза Вука домаћица Марїа себе 40 лит. Радакь Радошевић писа себе прос. Оста 360. Янко махмузжїа себе 40, и Вукь матери Іовани 40 лит. и себе 40 лит. Вуковой писа оцу Новаку прос. Оста 360. Драгосав на благословенїе 80 аспри. Радоица писа оцу Степану прос. Субо терзїа на благословенїе 200 аспри и чашу. Остоя писа себе 40 лит. Іовица Ковачевић писа себе 40 лит. Вуковои Нов(а)ковић [празно].

Визежда (1660)

Попъ Лука писа себе 100 лит.

Визићь (1660)

Андрея писа юнъца; оста. Марта писа себе 40 лит. Марїа — — — [Ова два имена са растојањем од Визића! Из другог села можда? Рукопис је на овом месту оштећен!]

Вишадъ (1660)

Радуо писа юнъца. Іованъ писа себе 40 лит, и рече две оке воска.

Вишад (1666)

Кнез Радуо писа себе прос. Паки приходи Стоян и принесе от села 800 аспри. Богь да прости.

Владимировци (1660)

Аранитъ послао два гроша на благословъ, паки писа вола, и от села послао пет аръслан.

Владимировци (1666)

Поп Урошъ писа себе — — Степан писа себе обшти лист. Вукмир — — себе 100 лит. И принесоше от села 1.000 аспри. Богъ да прости.

Влаиковци (1660)

Лаушъ принесе от села 200 аспри, паки даде Лаушъ грош и писа вола на благословенїе.

Влаиковци (1666)

Лаушъ писа себе прос. Лаза писа себе прос. Милутин писа себе 40 лит. Груица писа себе прос. Андреа писа себе 40 лит. Плати. И оцу Ѳодору 40 лит.

Варош Връшъцъ (1660)

Домаћинъ Максим Бабаићъ [даље остало празно!] Радакъ писа себе 40 лит и плати. Аранитъ. Іаковъ писаше попу Ісаку обшти лист. Аћимъ писа себе помен, плати. Рака писа себе помен. Вуковои писа себе 40 лит. Стефан писа себе помен. Писа Негое помен и вола. Оста.

Мѣсто Врьшац (1666)

Домаћинъ Максѷм даде на благословенїе 2 гроша. Попъ Лаушъ писа себе обшти лист, и подручїю Дабиживи прос. Іован писа себе обшти лист. Никола даде лисицу на благословенїе, и Веселин лисицу на благословъ. Кнезь Вуковои принесе жутицу на благословенїе. Фїать себе 40 лит. Жижа оцу Продану 40 лит. Марко себе 40 лит, и брату Араниту 40 лит. Максѵм себе 40 лит. и домаћици Граћи. Негоѥ себе 40 лит, и подручїю Воикы 40 лит. Милош себе прос. — — — терзїа писа Пеи 40 лит. — — — Радакь себе 80 лит. Іован писа себе прос, оста 200 аспри. Нешко себе 40 лит, Аћиму 40 лит. Живко себе 40 лит. Ездимирь себе 40 лит. Живко себе 40 лит., і оцу Велимиру 40 лит. Красое себе 40 лит. Урошь оцу Ћури 40 лит. и Стоики 40 лит. Захарїа себе 40 лит. Ненко себе 40 лит.

Гадъ (1660)

Принесоше от села 2 гроша. Паки Неда, Савинъ брат, писа вола. Комленъ Богданов вола. Якша вола. Оста.

Гадъ (1666)

Неда писа себе прос, и як — — писа себе прос. Славко писа себе прос.

Велики Гаи (1660)

Домаћинъ Якша писа Радовану деду прос, даде 2 арслана, и писа Благою прос; оста све. Пак кнез Раико даде 2 гроша и писа вола. Васил Янъкуловић принесе грош и писа вола. Проданъ Саввићъ даде грош, и вола писа. Владиславъ Воинов даде 100 аспри. Пак Лаза принесе пол гроша и пештемалъ^[*] на благословъ. Бошко писа овна. Попъ Никола писа себе прос, плати, и подручїю Ружици 40, оста. Маѳа писа оцу Марку помен, и рече — — — [м]ку. И писаше от свега села 30 шиник — — — Попъ Савко писа себе прос, плати — — — — — [В]идосави 40 лит. Оста.

[*]

убрус, чаршав.

Гаи Велики (1666)

Домаћинъ Якша писа стрїю своѥму Богдану прос, и Живку брату прос. Проданъ Саввићъ писа себе обшти лист. Попъ Никола писа себе обшти лист. Оста 110. Владиславъ Воиновићъ писа себе обшти лист. Попъ Савко писа себе прос. Ћуръћъ Ахадиновићъ писа себе обшти лист. Стоико Клисурић писа себе прос. Маринко писа себе прос., Вуину 40 лит. Новак себе прос. — — ко писа себе 40 лит. Радованъ писа себе — — — — ашин писа себе прос. Стоянъ себе 40 лит. Милош себе 40 лит. Остоя себе прос. Ивко себе 40 лит. Ћур(ъ)ћъ писа себе 40 лит. Милутинъ писа оцу Степану 40 лит. Лаза писа оцу Младену 40 лит, и себе 40 лит. Аранитъ писа себе помен. Захарїа брату Ивану 40 лит. Дмитрашин писа себе 40 лит.

Мали Гаи (1660)

Прїиде къ нам попъ Петръ и Ћуръћъ и Радїша, и принесоше от села 600 аспри. Пак Ћуръћъ писа и Радїша писа сваки по вола.

Мали Гаи (1666)

Домаћин Радиша Богдановић писа себе обшти лист. Баба Стана писа себе 100 лит. Ћураћ писа себе прос., и брату Захарїи прос. Рая даде от куће — — — — — дома на благословенїе чашу. Рая Жив — — — — обшти лист. Неша писа себе прос. Стоя себе 40. Поп Живко даде на благословенїе 120 аспри. Янко и Сава даше на благословенїе 500 аспри. Марко писа себе 40 лит. Писа Никола себе 80 лит. Захарїа Ћукић писа себе обшти лист.

Галадъ (1660) [41-и конак]

Домаћинъ Никола Марићь писа оцу Петру обшти лист, и плати. Попъ Савва писа себе прос, оста 150 аспри. Вукосавъ даде 2 гроша, писа себе прос, плати. Илїа Доићъ даде грош и писа себе 40 лит. Петко писа себе прос, оста 166 аспри. Ілїа Стоичићъ писа оцу Ћурици помен, и матери Стоики помен; плати. Живко Црънић писа себе прос.

Галадъ [61-и конак]

Прїиде къ нам Милякъ и писа себе обшти лист, плати. Вуя Добрашиновићъ писа себе прос, оста 100. Гвозденъ писа себе 80 лит.

Галад (1666)

Приходи попъ Еремїа съ кметови и принесоше от села 1370 аспри. Пакы писа попѤремїа себе обшти лист. Добрица писа себе обшти лист. Живко себе обшти лист. Петакъ себе обшти лист. Ѳатомир писа себе обшти лист. Гвоздень себе 100 лит. — — на оцу Петку помен.

Еминска Галад (1666)

Приходи кмет Тома и Степан и Продан и принесоше на благословенїе 1600 аспри. Пакы писа Степан себе прос, Продан писа 70 — — — прос. Оста. Тома писа оцу — — — помен, и себе 40 лит.

Глогонъ (1660)

Домаћинъ Милованъ писа прос, рече вола. Принесоше селяни 1000 аспри на благословъ. Вуико писа вола. Оста. Субота писа вола. Нада Чупеновић [или: Надчупеновић?] писа вола. Попъ Стефан писа себе прос. оста 3 гроша. Борићъ писа вола. Остоя писа себе 40 лит. Петко писа вола.

Градна Улица (1660)

Домаћинъ Петръ, Янъ именем, писа себе обшти лист. Димитрїѥ писа себе обшти лист, и Маръко себе прос, и платише све. Паки Янъ писа оцу Ники 40 лит, и матери Деспи 40 лит, паки Маръко писа оцу Станъку обшти лист. Попъ Гаѷріилъ писа себе обшти лист, плати, — и подручїю Стани 40 лит, и оцу Миръчети 40 лит, и матери Стаики 40 лит. Мръкша писа себе обшти лист, и оцу Вуичети и матери Смиляни. Ђура писа сарънад(а)ръ, плати. Монахїа Єлисавта писа себе 40 лит. Даница писа себе 40 лит. Субота писа себе обшти лист, плати, — — — Ѥвта писа себе 40 лит. Младенъ писа оцу Цвеи 40 лит. Петръ Вуићъ писа себе обшти лист, даде 5 грош. Коста Гръкъ писа, даде 5 грош, себе обшти лист. Попъ Захїа даде 3 гроша на благословъ. Томашъ Гръкъ писа себе прос и плати. Петръ Дугъчки [Даље празно]. Дмитръ Гръкъ писа себе 40 лит, и брат Янъку 40 лит. Живко Канаћанин писа себе обшти лист. Фимїа писа себе 40 лит плати. Мелентїе писа себе 40 лит, і Ивинки [тако!] 40 лит. Сръданъ себе 40 лит. Хръняк писа себе 40 лит. Субота Сенмихалъцъ писа себе обшти лист. Маръко писа матери Мари 40 лит. Петрика, Субота Фенїићъ, Вуя Туръчиновићъ [само имена]. Попъ Остоя писа себе обшти лист, плати. Кнез Радоня писа себе 40 лит. Брат му Стоянъ писа себе прос, плати. Стея писа себе помен. Маѳа Батошанинъ писа Вук — — — — — Лаза Бешнякъ [тако!] писа себе — — — Марко Симинъ и Михаило писаше матери Агурастии [тако!] прос, платише. Аѳанаско, брат попинъ, писа себе прос. Стоянъ писа себе прос. Пак домаћинъ Янъ писа баби Тоди 100 лит, и маштехи Стами 40 лит, и подручїю Ћеки помен; плати. Проданъ даде ноже на благословъ. Пегръ Вуићъ писа себе обшти лист, даде 5 [чега!?], плати. Петръ Дугъчки [даље празно, као и горе код истог имена], [тако исто само имена и следећих понављају се:] Томашъ Гръкъ, [Пе]трїка, Субота Фенїићъ, Вуя Туръчиновић.

Градна Улица (1666)

Домаћин Макс — оцу Дмитру обшти лист. Поп Захарїа писа себе обшти лист. Поп Гаѵрил писа себе обшти лист, и брату Атанаску прос и подручїю Стани 40 лит. Пакы поп Захарїа подручїю Стани 40 лит. Писа Бошко себе обшти лист, 100. Из Томашевца Сен Михалиц Субота писа себе обшти лист. Янко Хоросинац [празно]. Андреа Елемирац писа себе обшти лист, 500. Сръдан писа оцу Іоану прос. Лаза писа себе обшти лист, и оцу Пеи прос. Дука писа себе помен. Степанъ оцу Мелетїю монаху 40 лит. Мркаш писа оцу Вуичети обшти лист. Єѵта писа [празно]. Кнез Ћура писа себе прос. Марко писа себе прос, и брату Михаилу прос. Миха писа оцу Радоны 40 лит. Ђурица писа оцу Кои прос. Димитрїе оцу Паику прос, и матери Мари прос. Дмитръ писа себе прос. Марко писа себе 40 лит. и помен. Петръ Ћакь писа матери Маргити прос, и себе прос и Димитрїе писа себе 40 лит. Іоан писа себе обшти лист. Продан Куленовачкы писа себе обшти лист. Бошко писа оцу Николи прос. Іовица оцу Продану 40 лит. — — — Инћи 40 лит. Живко писа себе — — — Стоян писа себе помен. Еѵѳа писа себе прос. Фемїа писа себе 40 лит. Зора себе 40 лит. Іовица писа себе обшти лист. Радосавъ писа матери Смиляни — — Ефросима мо(на)х(ї)а писа себе обшти лист, и матери Елисавти, мо(на)х(їи) прос. Вукь Батушкы писа оцу Милошу обшти лист, 500. Богдан писа себе 40 лит. Младен кочїаш себе 40 лит. Пеша писа оцу Хръняку 40 лит. Ѳодорь писа себе помен. Стоян писа себе прос. — — — — Пеа писа себе 40 лит. — — писа оцу Вуи прос. Радоѥ писа себе помен. Янко писа оцу Томашу прос.

Гробиште (1666)

Принесуше[!] кмѣтови от села 1.000 аспри. Милош писа Павлу 40 лит, и себе 40 лит. Владислав писа Божи 40 лит, и себе 40 лит.

Дворино (1666)

Домаћин Милисавъ писа себе 40 лит. Баба Милїа писа Стояку 10 лит, Раћену и Мари тимон. Мирко писа себе општи лист. Сѵма Секулић писа оцу Секоли[!] обшти лист. Дмитръ писа себе прос. Радован писа себе прос. Баба Тадея даде на благословенїе 20 аршина платна. Марїан писа Іовану помен. Марїанъ на благословенїе 120 аспри. Ћураћ на благословъ 100 аспри.

Дебеляча (1660)

Милош писа себе прос. Оста. Радосавъ писа себе прос. Оста. Средко писа себе прос. Оста.

Деветакъ (1660)

Домаћинъ попъ Коста писа матери монахи(и) Марти обшти лист и оцу Илїи прос, и себе 40 уг. Никола писа оцу монаху Ѳеодору обшти лист, и плати.

Деветак (1666)

Домаћинь Лека писа оцу своему Марку обшти лист. Радосав писа оцу Ла — —, и себе прос. Кръста писа оцу Жарку — —, Сѳефану прос. Попь — — — писа себе прос. Троичанин Неофить, ѥр(монах), себе обшти лист. Стоян оцу Или помен. Захариа писа себе 100 лит. Ћура писа оцу Маноилу помен, и матери Даноили помен. Радивои писа оцу Вуи 40 лит, и матери Ели 40 лит. Хръняк себе 10 лит. Тома п[иса] оцу Радосаву прос, 100. Кузман писа оцу Мирче — — — Марта мо(на)х(їа) себе 40. — — — оцу Новаку помен, и матери Станици помен — — — оцу Или 40 лит. — — ила — себе 10 лит. Михаило писа матери Дафини прос. Степан писа оцу Іовану прос. Вукосав писа оцу Или помен, матери Стани помен. Іован писа оцу Продану помен, и матери Дмитрї помен, Живку помен.Ѳодорь писа себе помен, матери Стоикы помен, и домаћици Марїи помен.

Делиблато (1660)

Михаило Доловъцъ писа себе прос, оста. Брат му Захїа Никола [!] писа оцу Костадину прос, оста.

Варош Дента (1660)

Долна Махала

Домаћинъ Свилоѥ писа себе обшти лист. плати. Баба Малина писа себе обшти лист. Плати. Вучета принесе благословение [!] Попъ Миръко писа себе обшти лист, даде 5 грош. Оста. И подручию Гроздани 40 лит, оста. Василъ ковачъ даде грош на благословъ, писа табанче. Дъмянъ даде грош на благословъ и писа себе 40 лит, оста. Велимир Ћурьчїа принесе грош на благословъ, писа себе прос. Плати. Величъко даде грош на благословъ, и писа себе 40 лит, оста. Кръста тръговьцъ даде грош на благословъ. Ћура даде 80 аспри. Богдан даде грош на благословъ. Дилъбер писа себе 40 лит. Дмитръ тръговъцъ даде грош на благословъ, писа себе 40 лит, оста. Авъвраамъ даде грош на благословъ, писа себе прос. Бежанъ, Богданов брат, даде грош на благослов, и писа себе прос, оста. Вукъ принесе грош на благословъ, пик писа — — — Даб(а) златаръ принесе ма — — — Марко, Фиятов синъ, писа оцу Фияту обшти лист, и плати. Степан Маѳеѥвић писа оцу 40 лит. и плати.

Горня Махала

Попъ Петръ приходи къ нам, други нитко [али готово одмах затим долазе ова имена, која можда припадају Доњој махали:] Живко писа себе, Мирчети брату по помен. Рая Ивановићъ писа себе прос и рече вола. И рече Ѥминъ ага, вели отабаша, би ѥмъц. Радосав писа вола, оста на Ѥмина.

Дента (1666)

Домаћин Аврамь писа [празно]. Андрея писа себе обшти лист-читула. Вук писа себе обшти лист. Петрашь писа себе 40 лит. Дмитрь Гргь [тако] писа себе обшти лист. Видко себе 40 лит. Богосав оцу Милку прос, и матери Стояни прос. Васил ковач писа себе 40 лит. Аврам себе 100 лит, и брату Паны 100 лит. Аранит Башагић писа себе 40 лит. Никола писа себе прос. Новак Вуков писа себе прос. Поп Петръ писа себе прос. Стея писа себе помен. Павал Ненковић писа оцу Ненку помен, и стрицу Марку помен. Ћеоргие писа себе 40 лит, Величко писа себе 40 лит. Милета 40 лит. Никола Бръка себе прос. Петар писа себе 80 лит. Аладин писа себе лрос. Лаушъ писа себе прос., Иован Таковац себе прос., оцу Иовану 40, и матери Ели 40 лит, оста.

Деска (1660)

Домаћинъ Пея, мати му Марта, писа себе 80 лит. Попъ Радованъ даде 150 аспри на благословъ. Попъ Петко писа себе обшти лист, — — и принесоше от села 1000 аспри.

Детошево (1660)

Прїиде къ нам попъ Радунъ и кнез Дмитръ и Овица, и принесоше от села 800 аспри. Паки попъ писа себе прос, плати. — Дмитръ писа себе 40 лит. — Іовица себе 40 лит.

Детошево (1666)

Домаћин Іовица писа себе обшти лист. Кнез Дмитръ писа себе обшти лист. Станко себе 40 лист. Попъ Радунъ себе обшти лист. Ком(н)ен себе 40 лит. Ђурађ себе 40 лит. Радое махалбаша себе 40 лит. Мирко махалбаша себе 40 лит. Радован себе 40 лит. Вранеш махалбаша себе прос. Тома себе 40 лит. Ђоурађ себе 40 лит. Степан себе 40 лит. Гвозден себе 40 лит. Тодорь себе 40 лит. Іовица себе помен. Вуян себе 100 лит. Коста себе 40 лит. Милош себе 40 лит. Павао Кръстурац себе обшти лист. Никола себе 40 лит. Милешевац Стехфан ѥрмонах писа себе прос. Лука Ћурчїа себе 40 лит. Вукела себе 40. Степан писа себе 40 лит. Марїан писа себе 40 лит. Радакь себе 40 лит. Іован себе 40 лит. Петар себе 40 лит. Милован себе 40 лит. Іован себе 40 лит. Радоица себе 40 лит. Стефан 100 лит. Гвозден [празно]. Аврам себе 40 лит. Милакь писа себе прос, 170. Радоица 50 аспри. Херак себе 100 лит. Чава себе помен. Гвозден себе 40 лит. Матеяш себе — — — Мачета себе 40 лит. Воико — — — Манда себе 10 лит. Вучен себе — — —

Диняшъ (1660)

Домаћинъ Новакъ писа себе прос, оста. И рече вола добра, оста. Попъ Аћимъ писа себе обшти лист. Плати. Петъко даде грош на благословъ. Писа Михаило Драгић коня трећака зелена. Писа Дмитарь Халабука себе обшти лист, и даде 310 аспри, а друго оста, от [?]

Диняшъ (1666)

Домаћин Новак писа себе обшти лист.

Добрїца (1660)

Домаћинъ Марїан писа матери Трънини прос, — — — прос. Попъ Радоица писа себе прос. Кнез Милакъ писа себе прос, даде два гроша и рече вола. Оста. Груборъ писа себе прос, даде 2 гроша и рече вола. Иванъ писа себе прос, даде 2 гроша, и рече вола. Миросавъ писа себе 40 лит. Вуянъ писа себе прос, осташе 4 гроша. Милинъ писа [празно]. Гаврїило писа прос, оста 4 гроша. Цвея писа себе прос. Оста. И сину Михаилу. Петръ писа себе прос. Оста.

Долацъ (1660)

Принесоше кметови от села 2000 аспри на благословенїе. Писа Неша Гвозденовић обшти лист. Писа Мата Савић себе обшти лист. Оста. Писа Марко Бошнячки прос, даде грош а оста 320 аспри. Писа Іванъ юнца 2-годца. Писа Радосав вола 3-годца. Писа Милош, Живков синъ, себе обшти листъ. Писа Ђурица Ковачев вола, оста. Писа Новакь вола, Лазинъ брат. Оста. Писа Дамнян оцу Марку обшти лист. Оста.

Долац (1666)

Домаћин кнез Неша писа себе обшти лист — читула. Поп Субота писа себе прос. Мата писа себе обшти лист. Радосав писа себе обшти лист. Оста 400.

Долови (1660)

Домаћин Божа писа себе прос, и писа вола. Оста. Паки приде къ нам протопопа Маринъко, писа себе обшти лист. Савко Кадїићь себе 40 лит. Живко Жамъцъ себе 40 лит. Ская Скокнићъ себе 40 лит. Павлъ, поповъ отцъ, писа себе прос, и попу Средку прос. Оста. Принесоше от села 28 арслан на благословъ.

Монастир Дреновцъ (1666)

Игуменъ Макариѥ — себе прос. Евтїмиѥ ѥрмонах писа себе прос. Данилъ монах писа себе прос. Арсенїѥ монах писа себе 80 лит.

Дуго Селиште (1660)

Домаћинъ Радоня писа оцу Миланку прос, и матери монахїи Анни прос, плати. Попъ Коя писа себе прос, плати. Татомиръ даде грош на благословъ.

Дугоселица (1666)

Приходи поп Коя, Іоаћим и принесоше от села 800 аспри и 4 лисице. Пакы писа поп Коя себе обшти лист. Яћимъ писи себе 80 лит. Радоѥ писа себе обшти лист, и брату Іоаникїю и монаху прос. Недо Вукоевић — — стрицу Радоици помен, и матери — — — помен. Радосав оцу Драги — — —

Дупляи (1660)

Домаћинъ Іовица писа вола добра на благословъ. — Паки писа Рошко Даниловић вола 5-ака. Іован даде грош на благословъ. Попь Стоян принесе грошь на благословъ. Паки писа подручїю. Михаило принесе грош на благословенїе. Писа Ђурица Милин вола 4-ка [тј. четвртака] на благословенїе. Писа Смолянь рекоми Іован вола на благословъ.

Елемиръ (1660)

Домаћинъ Зуръко писа себе 40 лит. Попъ Маръко писа себе прос. Кнезъ Маръко писа себе 40 лит. Принесоше сви селяни 1000 [аспри] на благословенїе. Субота писа прос вола, оста. Ћура писа прос вола, оста.^[*] Груба писа себе прос, и плати. Живко писа себе 40 лит. Маръко писа себе 40 лит. Субота Ѳоминъ писа вола, оста. Милошъ писа вола, оста. Анъдрея — — — — прос. Живко Дабъчевић себе прос и даде 120 аспри, и рече вола. Ћурица писа себе помен. Петко писа себе 40 лит. Русмиръ писа оцу Бели помен. Никола Михловићъ писа вола, оста. Живко писа себе 40 лит. Путник и Благое писаше вола. Іован писа себе 40 лит.

[*]

Код обојице изнад „вола“ записано прос!

Еча (1666)

Принесоше кмѣтови от села 1000 [аспри] на благословенїе и лисицу, и писа Рая себе прос. Радоѥ кнежевъ брату Ћурћу прос. Оста 200 аспри. Раико писа себе 40 лит. Радол писа себе 40 лит.

Желъ (1660)

Домаћинъ Пея писа себе обшти лист. Плати. Весела писа себе 40 лит. Сима Бороѥвићъ писа себе [даље празно]. Остоя писа себе 40 лит. Кнез Петко писа брату Милутину обшти лист. Оста 5 арсланъ. Деспина себе 40 лит. Аћимъ писа себе 40 лит. Сима Бороѥвић писа оцу Петку прос. Оста.

Загаица (1660)

Домаћинъ Иванъ писа себе обшти лист; оста 5 грош. Попъ Авраамъ писа себе прос. Сви селяни даше 1000 аспри на благословенїе. Филлипъ писа вока на благословъ, оста. Янко писа вока на благословъ, оста. Живан Кръстоноша писа юнца, оста. Павлъ писа юнца на благословъ, оста. И сви даше по арслан. Милутин и Остоя писаше вола на благословъ. Пея писа коня. Писа Давидъ Кнежевъ вола 3-ка [тј. трећака], оцу Даби прос и даде коня. Стоиша писа вола на благословенїе.

Загаица (1666)

Домаћин Груя и Милош и Овица писаше от куће на благословенїе 1000 аспри. Богь да прости. Попъ Благоѥ писа себе обшти лист. Радосав писа себе прос. Янко писа оцу Радою прос. Стоша писа себе 40 лит. Радосав себе 40 лит. Кнез Ѥремїа писа себе обшти лист.

Зелъдушъ (1660) [70 конак]

Прїидоше къ нам Никола и Раданъ и Стоянъ и принесоше 400 аспри от села. Паки Никола писа вола. Оста. И Стоянъ писа юнъца. И Раданъ писа вола. Оста. Попъ Татомиръ писа вола. Оста. Проданъ писа себе прос, оцу Радони прос. Оста. И Стоянъ Златарски писа себе прос, и брату Нешку прос. Оста. Ћирїилъ ѥрмонах писа себе обшти лист.

Зелъдушъ [79-и конак]

Янко даде грош. Паки писа себе прос, оста 2 гроша. Пеица писа себе прос. Оста. Пано писа себе прос. Оста. Ісаакъ писа себе прос. Оста. И стрицу Ненади [Тако!]

Иванда (1660)

Домаћинъ кнез Проданъ писа себе обшти лист, даде 5 грош, друго оста. Паки даше сви селяни 4 лисице и 10 гроша. Лаза, Живковъ синъ, писа вола. Оста. Ника, Продановъ синъ, писа вола. Оста. Ѳома писа себе 40 лит. Никола поповъ не доће.

Игентово (1660)

Придоше къ намъ кметови Савва и Радакъ, брат Радобинъ, и принесоше от села 40 аспри на благословъ.

Идварнакь (1666)

Домаћинъ Благое и Андреи. Писа Благое себе прос, и Андреи себе прос. Цвеа писа себе прос. Неда писа себе прос. Никола писа оцу Степану обшти лист. Оста 370. Цвея Мали писа себе прос. Оста 110. Божа писа оцу попу Дмитру 40 лит, и матери Рахили 40 лит. Васил себе помен. Неша писа оцу Живку помен, и матери Ели помен. Татомыр оцу Вулети 40 лит. Живко себе 40 лит. Даба писа оцу Петку 40 лит. Ермонах Максѷм себе помен, Раки помен. Живко Добровою помен. Продан писа себе прос. Кръста себе 40 лнт, Дамнян писа оцу Вучићу 40 и — — — матери 40 лит. Іован Лаза [ова имена празно] Лаушъ оцу Ћури прос, Радоици помен. Радомыр себе 40 лит. Іоанъ писа оцу Петку 40 лит, и матери Ерини помен. Остоя матери Граћи помен. Поп Радован писа себе 40 лит, и попадїи Пауни 40 лит. Петко Сенћурац матери Стани 40 лит, и брату Іовану 40.

Идворъ (1660)

Домаћинъ Яношъ писа себе обшти лист, даде 4 аръслана, друго оста. Сви селани даше 1000 аспри на благословъ. Поп Савва писа себе 40 лит. и Стани 40 лит. Яна, домаћица Яношева, писа оцу Аврааму помен. Стамена писа матери Овки 10 лит. Писа Сава Степановић себе општи лист, оста. Паки писа Мата кнез себе општи лист, оста. Писа Маринко, даде грош. Писа Адам вола, оста. Писа Іован вола.

Идворъ (1666)

Домаћинъ Дмитръ [празно]. Поп Савва писа себе прос.

Хићушъ (1660)

Домаћинъ Стея Грубићъ писа себе обшти лист. Плати. Ѥрмонах Максим писа 40 лит., и Димитрїю ѥрмонаху 40 лит. Попъ Субота писа себе прос. Плати. Ѥръмонах Стефан писа себе 40 лит.

Изъбиште (1660)

Домаћинъ Вучићъ даде 120 аспри. Паки писа вола. — — — нъ Іовица даде 220 аспри. — — — — Петаковићъ писа вола петака. — — — — — Радонић даде 120 аспри на благословъ. — — — — — Обреновић принесе 80 аспри на благослов. [Придоше] къ нам попъ и домаћин — — — — — — — и принесоше 900 аспри от села.

Избиште (1666)

Домаћин Цвея съ синови писаше от куће на благословенїе [даље празно]. Попъ Іовица писа себе прос. Илїа Божїћъ [само име]. Епифанїе, ѥрмонах Крушедолъц писа себе 40 лит. Принесоше кметови от села 1000 аспри на благословенїе.

Иланъча (1660)

Домаћинъ Неделко Анъдреићъ писа себе прос. И Ћуръћъ себе прос. И рекоше вола. Оста.

Илѥ (1666)

Домаћинъ ковач Ћура и Пеа и Неша. Писа Ћура себе прос. Аћимъ оцу Миланку 40 лит. Младен оцу Благою 40 лит. Станко оцу Радивою 40 лит. Миливои оцу Цвеану 40 лит. Кузман матери Вукы помен. Вуковои оцу Радоны помен. Берисав оцу Деяну 40 лит. Милян писа домаћину Вучети помен. Цвеа оцу Стояну помен.

Иратош (1666)

Приходи поп Вукь и писа себе обшти лист.

Итебеи (1660)

Домаћинъ кнез Божа писа себе обшти лист. Пея писа себе помен. Писа Вукосав 40 уг. и плати. Писа Томашъ обшти лист, и Цветку 40 лит. Писа Пеякъ себе 40 лит. Беля писа себе 40 лит. Попъ Іованъ писа себе прос. Неделко писа себе прос. Пантелеи писа себе прос. Степанъ Станоичић писа себе прос. Гаврїилъ писа матери монах(їи) Ѳеодосїи прос. Малета писа себе обшти лист, оста 340. Лаза писа себе 40 лит. Стоянъ писа — — — — лит., и оцу Іовану 40 лит. Груя писа оцу Михаилу 40 лит. Захарїа писа себе 40 лит. Цвея писа себе 40 лит. Раико писа себе 40 лит. Ілїа писа себе 40 лит. Стоянъ Хомалъ даде грош на благословъ. Радакъ писа себе 40 лит. Михаило писа 40 лит. Петръ Кръстоноша писа себе 40 лит. Илиа писа себе помен.

Янкаид (1660)

Принесоше кмѣтови от села 11 арслан, а оста 2 гроша.

Янъкаидъ Мутевелїинъ (1660)

Попъ Иванъ писа себе прос, плати.

Янъкаидъ Пашин (1660)

Прїиде къ нам попъ Вучићъ, и писа себе прос, плати.

Пашин Янкаид (1666)

Писа Мирко себе обшти лист, оцу Томашу помен, матери Манди помен, домаћици Граћи помен, Радосаву 10 лит.

Янѥво (1660)

[Рубрика празна!]

Ясенова (1660)

Принесоше кмѣтови вси 1000 аспри.

Енова (1660) [Енчова?]

Домаћинъ Милошъ писа себе обшти лист и даде 4 арслана, 6 оста. Попъ Никола даде 3 арслана на благословъ. Писа Петръ кнез вола. Писа Захарїа вола. Писа Дмитаръ Дудић вола. Писа Рая Коиновић вола. Писа Марко и Никола вола. Писа Радосав, Живков синъ вола. Писа Іован и Радосалѥв синъ вола.

Іоцино (1660)

Приде къ нам кнез Маръко и Мръћенъ, Іованъ Воишићь, и други Іованъ, Цвея Ћопак, Живко Неорићъ, и принесоше от села 1500 аспри на благословъ. Поп Ѳома писа себе 40 лит. Мръћенъ писа себе прос, плати. — Кнезъ Маръко писа себе прос, оста. Іованъ Воишић себе прос, даде 2 гроша. — Други Іованъ писа себе прос, оста. — Цвея писа себе прос, 3 гроша, оста.

Иоцино (1666)

Домаћин кнез Груица писа оцу Томи 40 лит., Деспини 40. Мръћенъ писа себе прос, и брату Сръћену прос. Винка себе 40 лит. Сръћенъ ковачь писа себе обшти лист. Іова себе 40 лит. Старац Радоѥ писа себе 40 лит. Завиша писа себе 40 лит. Радоица писа оцу — — — прос. Радан — — оноша писа себе обшти лист, 100. Прод — — себе 40 лит. Іован писа себе помен. Чав — писа помен. Радоня себе 40 лит. — — писа себе прос. Станисав себе 40 лит. — — нисав писа Янку 40 лит., и матери Мили 40 лит. Вучихна писа себе помен. [С]игећанин Радоня писа себе обшти лист. Оста 500. Милисав писа себе обшти лист. Сава писа оцу Цветку 40 лит., и матери Рахили 40 лит. Милош писа себе — — Радован помен. Вранеш — — — [Р]адован себе помен. Вукадин — — — обшти лист. Миливои себе помен. Баба Ружица даде на благослов махраму и поняву. Гвоя писа себе помен. Видосав писа себе помен. Вукоман оцу Драги помен. Вуле Вуишић писа себе обшти лист, прос, и брату Берисаву прос. Радман себе 40 лит. Ружица себе помен. Радивои писа оцу Вуку прос. Субота писа себе 40 лит. Радивои себе помен. Кобилац Стефан, ѥр(монах), себе 40 лит. Попь Остоя себе прос. Милѥн себе помен. Познан себе помен. Вукь Ћурчїа писа себе 40 лит. Херак писа оцу Марку обшти лист. Оста 400. Бранко себе помен. Вуя матери Ружици 40.

Кевериш Велики (1660)

Домаћинъ Лука даде 2 гроша, паки писа ждребца трећака. Попъ Миленко даде грош на благословъ. Попъ Стоянъ [празно]. Радованъ даде грош и писа вола. Бошко даде грош, паки писа — — — Никола Стояновић — — — — — оста. Обрад даде грош и писа юнъца трећака. Вукманъ даде грош и писа овцу, оста. Кушута лист.

Кевериш (1666)

Приходише кметови. Писа Нешко себе прос. Неделко себе 40 лит., и брату Луки 40 лит. Паунь писа себе прос. Іован писа себе прос. Марко писа себе — — — Стефан писа матери Иованки 40 лит. Цветко писа себе 40 лит.

Мали Кеверешъ (1666)

Стоян писа себе обшти лист, и от села 500 аспри.

Кенъдерешъ (1660)

Домаћин Ћира писа вола добра. Оста. Попъ Субота писа себе обшти лист. Оста 480. Петъко Слепи писа обшти лист. Дмитръ златаръ [празно]. Хрънякъ [празно]. Писа Аница Вишни 4 уг., себе 40 лит. и Радомиру 1 уг., и Татомиру 1 уг., и Продану 1 уг. Стоико и Остоя принесоше от села 1.000 аспри на благословенїе. Остоя писа себе прос, даде 1 арслан и рече вола добра.

Кенез (1666)

Домаћин Милета писа себе обшти лист. Миливои писа себе прос. Оста 200. Ловрен писа себе прос. Лаза писа себе 100. Поп Іован писа себе обшти лист. Познань и Радивои писаше оцу Милашину обшти лист. Кнез Мрьћень писа оцу Стояну 40 лит., и матери Коси 40 лит. Вуковои писа оцу Радоти помен, и матери Стаики помен. Вуковои Лужчанин Михаилу 40 лит. Миросав писа себе обшти лист, даде 410. М — — — даде на благословеніе 5 тимуна, помен. Вук писа себе прос, и брату Радану прос. Оста, ковач Ећемь плоча(!) Милош себе прос. — — брату Михаилу прос. Вуясин и Сава и Гвозден писаше Милину обшти лист. Вук писа оцу Неговану 40 лит. Милое себе 40 лит. Иоика себе 40 лит. Кузман на благословенїе 80 лит. Лаза себе помен, Яниш себе помен. Раимило себе — — —

Кетвил (1666)

Домаћини Вукъ и Сава писаше Сави прос. Поп Коя писа себе прос. Груя Шкръплић писа себе прос. Божа писа себе 40 лит. Елисавета монахїа писа себе 40. Живко писа себе прос. Максим писа себе 40 лит. Живко писа себе 40 лит. Милош писа себе 40 лит.

Кеча (1660)

Домаћин Стоянъ писа себе обшти лист, даде 420 аспри, и рече вола, оста. Кнез Проданъ принесе от села 1.000 аспри на — — — — — — — — — себе обшти лист; оста. Попъ Ісаакъ писа вола, оста. — — писа вола, оста; и даше по ѥд — — — Кузманъ писа себе обшти лист, даде два гроша, оста 9 грош. Никола писа вола. Вукоманъ принесе грош на благословенїе, паки писа вола. Влаико вола. Познан писа вола; оста. Радомиръ вола.

Варош Ковино (1660)

Домаћин Ђура писа коня, оста, писа себе прос. Милосавъ писа себе прос, и брату Киприану. Станко Тодоровићъ даде грош — — Павловић писа себе прос, оста 100 аспри. Петакъ — — — — Остоя Поповић писа себе 40 лит. Пея кнез писа себе 40 лит., и Фияту 40 лит. Стоян Петковићъ писа Дмитру 40 лит., Иоаћиму 40 лит., и Петку 40 лит. и себе 40 лит., и матери Ѳоми 40 лит. Петръ писа себе 40 лит. Милїа писа оцу Николи 40 лит. Остоя Златаровић писа себе 40 лит., и рече тръмку. Живко писа оцу Захарїи 40 лит. и себе 40 лит., и рече юнца; оста. Іоцко деду Лека-аги 40 лит., и оцу Милїи 40 лит., рече юнца; оста. Попъ Славуи писа оцу попу Георгїю прос, и рече рибу. Гаврїилъ писа оцу Михаилу помен, и себе помен, и рече рибу. Радичъ писа оцу — — вку 40 лит., и себе помен, оста.

Козловъцъ (1660)

Кнез Іова принесе от села 450 аспри; паки писа себе обшти лист; оста.

Кралѥвци (1660)

Даше 150 аспри.

Крушчица (1660)

Домаћинъ Путник — — — ше 300 аспри на благословъ славу и писа — — — лит. Плати.

Кръняча (1660)

Домаћин Іова и брат му Стоянъ даше грош на благословъ. Пакъ писа Іова себе обшти лист и даде 700 аспри, и рече вола. Милета принесе грош на благословъ и писа вола. Попъ Стефанъ принесе грош на благословъ и писа себе прос и подручїю Неделки 40 лит, 170 аспри оста. Проданъ писа вола. Павлъ писа вола. Казимиръ писа вола.

Крьнача (1666)

Домаћин Станисав писа себе прос, и Продану 40 лит. Іова писа себе обшти лист. Поп Стефан писа себе обшти лист, и подручїю Неделкы 80 — — — у Василїю ѥрмонаху 40 — — — — Станы 40 лит. Стоян писа себе прос. Никола писа оцу Раичети 40 лит. Живоинъ писа себе прос. Живко Ковачевић писа себе 40 лит. Веселин писа оцу Радивою 40 лит и себе. Дмитръ себе 40 лит. Радич себе 40 лит. Радомыр писа себе обшти лист. Петръ Милетић писа себе прос. Казимиръ писа себе 40 лит., и Сима 40 лит. Кузман писа от куће на благословенїе 500 аспри. Андимиръ себе прос. Вукмыр писа себе обшти лист. Милосав себе 40 лит. Владисав писа себе 40 лит. Давид писа себе 100 лит. Янош писа се 40 лит. Ћорћа писа брату Павлу прос. Стоянъ писа себе 40 лит. Инћїа себе помен. Ћураћ писа себе 40. Стоян писа оцу Гвоздену 40... Николи 40 лит.

Град Куличъ (1660)

Радосавъ Михаиловић рече за молитву две ѥсетре сухе.

Кумани (1660)

Домаћинъ Коя писа оцу Вуици прос и себе прос, оста 308. Попъ Иванъ писа себе обшти лист, плати. Попъ Никола писа обшти лист, плати. Попъ Ѥремїа даде 3 арслана на благословъ. Паки сви селяни даше 1.000 аспри на благословъ. Захарїа Поповић писа прос — вола на благословъ [прос написано изнад вола]. Ђурица писа себе прос, оста. Іовица писа себе обшти лист, маюръжїа, оста. [тим редом!] Ђука Ковачевъ писа себе прос, оста. Гаврїило Лукић писа себе прос, оста, даде 120 аспри. — — анъ Савићъ [одмах иза тога:] Илїа принесе 2 гроша на благословъ [Не]над Ћурићъ писа себе 100 лит. Живко Ћурићъ писа себе 40 лит. [Следују затим имена без икакве белешке:] Богданъ, Ћурица Аннићъ, Стоићъ Вучихнићъ, Ћура Вуинъ.

Кусићи, близ манастира (1660)

Принесоше 300 аспри — — — Писа Обрен овцу, Илїа Вукомановић овцу, Стоян шилѥже.

[Село код манастира, можда опет Кусићи, али је рукопис ту јаче оштећен, и остале су само речи:] близ манастира (1660)

Принесоше — — — на благословъ 300 аспри. Паки писа Рая — — — Писа Сима овна. Петръ — — — овна.

Монастир Кусићи (1660)

Ігумен І — — — писа себе 40 лит., и плати.

Манастир Кусић (1666)

Писа Іоаникїе Ѥрмонах себе обшти лист.

Кутрица (1660)

Попъ Стоянъ прїиде къ нам и принесе два гроша на благословъ, и съшним Маръко принесе 400 аспри от села на благословъ. Марко писа себе 40 лит.

Кудрица (1666)

Поп Стоян принесе от села 1.000 аспри на благословенїе.

Лецъ (1666)

Попъ Станисавъ писа себе прос.

Богохраными град Липова (1666)

Приходи к-намъ поп Іован и Вукое и принесоше на благословенїе 3.000 аспри, и писа поп Іован себе обшти лист, прос, и Вокое писа себе 40 лит., монахи Анастаси помен, попу Милену 40 лит., Мари помен, Меимар [тако!] Радоман от Херчега писа себе обшти лист.

Ловрен (1666)

Поп Вукадин даде на благословенїе 200 аспри, оцу Андреи помен, матери Даници помен.

Лудошъ (1660)

Домаћинъ кнез Остоа, писа себе обшти лист, оста 5 арслан. Пея Вуиновићъ даде два гроша на благословъ. Даба писа себе обшти лист, оста 8 аръслан.

Манастири

Види: Дреновац, Кусићи, Месић, Партош, Сенђурађ, Средички манастир, Ходош.

Мартинци (1660)

Принесоше селяни от села 600 аспри. Писа Єремїа себе 40 уг. Писа Пава Огняновић Неши 80 уг, и плати, и оцу Ники 40 уг, и Илїи 40 уг. Писа Пеица себе 40 уг, и Продану 40 уг, и оцу Панти 40 уг. П[оз]нан Мирко Батловић оста. Рака и Милутин осташе.

[Мар]тинци (1666)

Принесоше 2.000 аспри на благословъ.

Монастыр Мѣсић (1660)

Храм светаго пророка предтече Іоана, Ігумань Макарїе єрмонах Писа Хажї Спиридон, писа Козма монаху прос и плати. Паки писа єрмонаху Серафїону 40 уг. Ігуменъ Макарїе себе прос. Писа Филипъ єрмонах прос. Писа єрмонах Силоан себе 40 уг. Паки Филип писа Ники оцу помен, и матери Ѥли помен. Попъ Ѳеодосїе писа монаху Ѳеофану 40 уг.

Монастыр Месић (1666)

Храм светаго пророка предтече крьстителя Іоанна. Ігумен Силоань ѥрмонах писа себе обшти лист. Хажи Спиридон ѥрмонах писа себе обшти лист. Проігуман Мелентїеѥрмонах писа себе обшти лист. Даскал Никифорь писа себе прос. Гаѵрїил ѥрмонах писа себе обшти лист. Проігумен Максѵм ѥрмонах писа себе обшти лист. — Монастир Милеш(е)ва!: Писа скимник Єпифанїе себе обшти лист.

Мећь (1666)

Домаћин — — и Максим писаше оцу своему Аксентїю ѥрмонаху обшти лист. Попь Милован писа себе прос. Мара себе помен. Кнез Вукадин писа себе прос. Младен писа себе прос, и брату Радою прос; оста 400. Божа писа себе прос. Вукадин писа себе обшти лист. Оста 570. Вукман принесе на благослове 200 аспри. Радое себе 4 тимуна. Степан писа матери Гроздани прос. Сїима Дарагић писа себе [празно]. Михаило писа оцу Пани прос, и деду Вуку прос. Янко писа оцу Миросаву 40 и матери Мари 40 лит. Іован писа оцу Маринку обшти лист. Іовица себе 40 лит. Павал оцу Обраду 40 лит, стрицу Стояну 40 лит. Іован оцу Радулу 40 лит, Кати 3 лит.

Модошъ (1660)

Домаћинъ Илїа писа себе обшти лист. Попъ Ѥвтимие ермонах[!] писа себе обшти лист. Даде 5 грош и рече добра вола. Попъ Захарїа писа себе обшти лист. Баба Романа даде кошулю на благословъ, паки писа кћери Милїи помен, и себе 10 лит. Милићъ Радоѥвићъ писа себе обшти лист, даде 320 аспри. Владиславъ писа себе прос, даде 2 аръслана, плати. Русмиръ писа себе 40 лит. Вуя писа себе 40 лит. Комленїа писа себе помен. Писа Аврам прос. Гаврїлъ Пановъ писа себе прос, даде 120 аспри. Маѳа писа себе прос, даде 120 аспри, плати. Радомиръ 40 лит. Велимиръ 40 лит. Цвея Вранешев писа себе прос. [Ан]дрея писа себе 40 лит. Петръ писа себе 40 лит. — — исав писа себе обшти лист, оста пет сът 34 аспри. — — даде чакшире.

Моношторь (1666)

Домаћин Илїа писа себе обшти лист. Оста 400 аспри. Баба Агелїа [само име, са стране дописано]. Поп Лука на благословенїе 200 аспри. Богдан писа себе прос. Ѳома писа себе обшти лист. Вукашин писа оцу Вуину 40 лит., и стрицу Раичу 40 лит. Кнез Клисура писа себе 40 лит, и подручїю Ангели 40 лит. Раико писа себе обшти лист. Оста 520, 310, 46[?!]

Морминта (1660)

Прїиде къ нам кнез Вуица и принесе грош на благословъ, пак писа вола. Попъ Стоянъ 120 аспри на благослов, писа себе 40 лит.

Морминта (1666)

Принесоише от села 900 аспри.

Мраморъкъ (1660)

Домаћинъ Дамъянъ и кметови даше отъ села 1.000 аспри на благословъ. Паки домаћинъ писа себе прос лист[!?]. Попъ Адамъ писа себе обшти лист, оста 400 аспри. Богданъ писа себе прос. Монах Никаноръ писа себе обшти лист. — — — ла писа себе прос, оста 2 аръслана. Коста писа себе прос. Гаврїилъ писа оцу Николи 40 лит. Петръ писа себе 40 лит. Стоянъ Кръстоноша писа поменъ, Сими Салаху(?!) оцу 10 лит и матери Ковяни 10 лит. Гуша писа себе 40 лит.

Наћвола (1666)

Попъ Коя писа себе прос. Домаћин Мил(а)нь писа прос. Оста 220 аспри. Мїань даде на благословенїе папуче. Цветое писа на благословъ 20 аспри. Вуясин — — — — на благослов. Кнез Андреи писа себе — — — Оста 200.

Наћусъ (1660)

Попъ Радосавъ писа себе — — — Плати. Прїиде къ намъ Иванъ и Богданъ и принесоше 1200 аспри на благословъ от села.

Наћусь (1666)

Домаћин Никола писа себе обшти лист. Поп Радосав писа [празно]. Вучић писа оцу Вукману писа 40 лит. Милан писа оцу Радману прос. Хоповац Севастїан ѥрмонах писа себе прос, и плати, и матери Чави 40 лит. Стараць Обрад даде на благословенїе — — и писа себе 40 лит. Цвея писа Рад.. и 40 лит. Радивои писа себе 40 лит. Негомыр даде на благослове 80 аспри. Иванко даде на благослов — аспри. Поп Мил(и)сав [празно]. Берисав писа оцу Вуину прос. Гач(а)бар[а](?) даде на благословенїе 80 аспри.

Неузина (1660)

Домаћинъ Михаил даде 2 аръсланъ. Попъ Янићїе ѥрмонах писа Радоби прос, и брату Радою прос. Оста. И рече вола. Степанъ писа себе прос, и брату Суботи прос, и рече вола. Попъ Цветанъ писа себе обшти лист. Оста. Старъцъ Степан писа себе обшти лист, оста 8 аръсланъ. Селяни принесоше 1.000 аспри на благословъ.

Велики Николинци (1660)

Домаћин Углеша даде от куће 2 гроша на благословенїе; паки писа вола. Кнез Пеа даде грош на благословъ. Паки писа вола от куће. Радованъ даде грош на благословъ. Попъ Рая даде два гроша на благословъ. Іованъ даде 50 аспри на благословъ, Паки писа юнца. Іованъ Вуковић даде грош на благословенїе. Паки писа вола. Лаушъ трговъцъ даде грош на благослов. Паки писа себе прос, оста. Михаило даде грош на благословъ. Паки писа вола добра. Степанъ даде грош на благословъ. Миръко даде пол гроша. Паки писа вола, оста. Лаза писа вола, оста. Лука писа вола, оста. Радованъ писа вола. Дмитровъ синъ Остоя писа вола. Фиятъ и Павлъ писаше вола. Мата Рацаковъ принесе грош и писа вола на благословъ. Писа Петакъ вола. Станисав писа юнца.

Велики Николинци (1666)

Домаћин Раосав писа себе обшти лист. Кнез Пеа писа себе обшти лист. Кузманъ писа матери Яноили 2 сарандара. Михаило писа себе 40 лит. Радованъ писа Вуковою прос. Радоѥ писа себе обшти лист. Фиятъ писа себе 40 лит. Мирко оцу Радаку 40 лит. и матери Деспини 40 лит. Адамъ писа стрицу Гвоздену 40 лит. и себе 40 лит. Лаушь писа себе прос. Комнен писа стрицу Радаку 40 лит. Іоаћимъ себе 40 лит. Лиляна писа себе 40 лит. Лаза писа себе прос., Ћинћи 40 лит., Обраду 40 лит.

Мали Николинци (1660)

Домаћинъ Марко съ домом вола на благословенїе, и Паун. Писа Вукадин вола. Писа Радуо прос, оста. Вукмир принесе седло на благословенїе. Попъ Цветко писа вола. Никола Прерадовић вола. Писа Радуль Вучетић коня на благословенїе. Писа Вукмир вола. Писа старац Радое вола.

Николинци Мали (1666)

Домаћинъ Марко писа себе обшти лист. Анока Маркова писа себе 40 лит. Раде кнез писа себе прос, и брату Петру прос. Милан писа себе обшти лист. Писа Ђура Вуиковић себе обшти лист. Вукмыр писа себе [празно]. Пеа писа себе 40 лит. и брату Вуину 40 лит. Іован себе помен. Казимир себе 40 лит., и Якши 40 лит., Дахвини 6 лит. Іован Вуковоевь стрицу Вуковою 40 лит., и Николи 40 лит. Милета себе 40 лит. Андреяш писа себе 40 лит. и Матеашу 40 лит. Комнен писа себе 40 лит., и Воину 40 лит. Стоиша писа себе 40 лит.

Оброво (1660)

Домаћинъ Радивоѥ писа себе обшти лист, даде 3 гроша и рече два гроша и вола; оста. Михаило принесе грош на благословъ. Мара домаћица писа себе 40 лит, плати. Кнезъ Захарїа даде грош на благословъ, писа себе обшти лист, оста вол(?!), друго даде. Попъ Никола даде два гроша на благословъ, паки писа себе прос, оста, и подручїю Миръяни 40 лит. Радосавъ даде грош на благословъ. Кузман Живковъ писа вола. Пана даде грош на благословъ, пак писа вола. Бая даде грош на благословъ.

Обровац (1666)

Домаћин Нестор писа себе обшти лист. Кнез Захарїа писа себе обшти лист, оста 120. Бао писа себе обшти лист, оста 300 аспри. Хоповац Силивестръ писа себе обшти лист, оста. Стоянъ писа оцу Лукачу прос. Радосав 200 аспри. Михаило писа себе прос. Живко себе 80. Даба себе 40 лит. Владислав писа себе 40 лит. Радомир писа себе 40 лит. Пано писа себе 40. Янко себе 40 лит. Кузман даде на благословенїе 240 аспри. Крушедолац Филотеи ѥрмонах писа себе обшти лист.

Хабаново Окно (1660)

Домаћинъ Тодор — — — брат му Марко прос и плати едину — — — — — другу рекоше вола. Даше селяни — — — — — — аспри на благословъ. Попь Іованъ даде — — — — — на благословъ. Ћирко принесе грош. Паки — — — — Ђура писа себе прос. Даше — — — — — — Осташе по 3 гроша. Писа кнезъ Петръ вола на благословъ. Писа Аћимъ вола. Писа Петръ Грък прос, даде два гроша. Писа Дмитарь Гръкь прос, даде 2 гроша. Писа Васил себе 40 уг. и оцу Живану 40 уг, и матери Ивани 40 уг. Писа Вукмир прос и даде два гроша а оста 3. Писа Яношь юнца. Писа Петръ Велимировић вола. Ђирко оста. Ђура оста.

Абаново Окно (1666)

Домаћин Вукмыр писа брату Вучићу обшти лист. Петар писа себе обшти лист. Дмитрь себе обшти лист. Пакы писа Ѳодорь себе обшти лист. Марїан писа себе 40 лит, и подручїю Живани 40 лит. Иосиф ѥрмонах сину Марку прос и себе помен. Янко писа себе 80 лит, и подручїю Ѥлены 40 лит, оста 100 аспри. Милош писа оцу Петру 80 и матери Живани 80 лит. Марко Улманин писа оцу Цветку прос. Оста 140 аспри. Милко писа себе 40 лит. Аћимь писа себе 40 лит, Икони 40 лит. Петръ писа себе 80 лит. Ненад писа себе 100 лит. Младен писа себе 40 лит. Ћураћ писа оцу Миливою 40 лит. Милосав писа оцу Живку 30 лит. матери Стамени 20 лит.

Округлица (1660)

Писаше кметови 200 аспри на благословъ, оста.

Оморъ (1660)

Владислав прїиде къ нам и принесе от села 5 арслан, пак даде грош на благословъ.

Оморъ (1666)

Іован себе прос. Рая помен. Иоцко себе прос. Аранит себе 40 лит. Милош помен. Владисав себе прос. Живан себе прос, и Даби прос. Живко прос. Стоян помен. Стефан помен. Дмитр помен. Ћурица помен. Бранко помен. Исак — —

Орълохатъ (1660)

Домаћинъ Іован писа оцу Продану прос. Попъ Хреля писа себе прос, и рече вола. Кнез Іовица писа себе 40 лит. Лаза Златаровъ писа себе прос, 210 оста. Сима Продановићъ писа себе прос, оста 290, Лукачъ писа себе прос. Оста 260. Проданъ писа себе прос. Оста 390. Павлъ Старчевић писа себе прос. Татомиръ писа оцу Лази 40 лит, и себе 40 лит. Павлъ писа себе 100 лит. Гаврїилъ писа себе прос. Оста. Веля Алексић писа вола. Оста. Іован Раделић писа себе прос — Грубета Іовановић писа — — — — Лаза Радуловъ [празно]. Тодоръ Бабићъ [празно].

Опатица (1666)

Станко себе обшти лист. Радман помен.

Павлиша (1660)

Домаћинъ Марко кнез себе писа општи листъ и даде 3 гроша, а друго оста, рече вола. Попь Живко даде грошь, паки писа вола. Іованъ старьцъ Милутиновић писа себе обшти лист. Писа Радивои Вучковић вола. Писа Петръ Раић вола. Стефан даде грош на благословенїе. Ружица писа оцу Богуту 2 лит, и Феми 2 лит, и себе 1 лит, и Ивану 1 лит. Стефан писа Милици 1 лит. Іован старъцъ даде 320 аспри и рече вола. Живко Гаћанин писа овцу.

Павлишъ (1666)

Домаћин Иванъ писа себе прос, и брат му Іованъ писа себе прос. Живко Іововъ писа себе прос. Захарїа писа себе прос. Гвозден писа оцу Аксентїю 100 лит. Кнез Іован оцу Стоику 40 лит, и матери Селени 40 лит. Станко Ракић писа оцу Радосаву 40 лит. Угрин писа себе 40 лит. Аврам писа оцу Петру 100 лит. Милош писа Радою прос.

Пакасъ (1660)

Попъ Іованъ обешта прити. Домаћинъ Милошъ писа себе обште лист. Андрея Раосалѥвъ писа себе обшти лист. Милошъ и Андрея осташи 1.000 аспри; рекоше коня. Попъ Петръ писа себе прос, и попу — — — прос, и подручїю Мари. Маръко писа себе 80 лит. Вукашин писа оцу Маръку 40 лит. Никола писа себе 40 лит. Іованъ Лаловићъ писа оцу Лалу прос. Монахїа Марта писа себе 40 лит. Петръ Іовичићъ писа оцу 40 лит, и матери Іовани 40 лит. и Якову 40 лит, и себе 40 лит. Плати. Дамъянъ писа оцу монаху Рафаилу 40 лит. Бошко Вуимиловъ писа оцу 40 лит, Яни 40 лит. Воинъ писа себе 40 лит. Вуядинъ писа оцу Томашу 40 лит, и себе 40 лит. Вуица Лаковићъ писа себе 80 лит. Янко писа оцу Маръку 40 лит, матери Стани 40 лит. Раосавъ себе 40 лит. Марко себе 40 лит. Дракулъ себе 40 лит. Петръ себе 40 лит. Вукъ себе 40 лит. Вуковои себе 40 лит. Драгутинъ себе 40 лит. Иван себе 40 лит, паки Иванъ 40 лит.

Пакась (1666)

Домаћин — — — — писа подручїю Елени обшти лист. Иовица писа оцу Раосаву обшти лист. Поп Петръ себе обшти лист. Поп Гаѵрил себе прос. Воинь, поповь отъць, писа себе прос, и сину, попу Лукы, прос. Оста 400. Петръ Иовичићь писа себе обшти лист. Оста 70. Вукь Радивоевић писа себе прос. Милован писа себе 80 лит. Янко писа себе обшти лист. Оста 400. Драгутин себе 40 лит. Марко писа себе 40 лит, и подручїю Стани 40 лит. Кнез Марко писа себе прос. Иван Петровић писа себе 40 лит. Радич даде на благослове 6 тимун. Тома на благословь 8 тимун. Мил(е)нко Іован Лаковић писа себе прос, оста 80 аспри [два имена једно за другим!] Сава писа себе 40 лит. Вуковои писа себе 100 лит. Цвеа себе 40 лит. Іован писа оцу Раосаву обшти лист. Никола писа себе прос. Оста 240. Вулета себе 40 лит. Вуксан матери Іовани 40 лит. Иво матери Маши 40 лит. Мата матери Мар — — Петар писа себе 40 лит. Вукадин матери Дафини 40 лит. Обрадь писа себе обшти лист. Оста 500. Іован писа себе 40 лит. Иван Аранитовић писа матери Кати прос. Раосавь писа себе 40 лит. Пакы писа Иван Аранитовић себе 40 лит. Остоя писа матери Яши 40 лит, и себе 40 лит. Оста. Гръдан даде на благословенїе 12 тимуна. Милошь писа оцу Вуи 40 лит. Вукь — — на благословенїе 8 тимуна. Рад — — — — оцу Даби 40 лит, и матери Станоики 40 лит. Груица писа оцу Николи помен. Кост — — писа себе 40 лит. Милїа писа себе 40 лит. Комленъ писа оцу Воину — — — Іованъ те — — а писа себе помен. — — — — Писа Бошко и Вукадин оцу Вуимилу прос, и матери Яни прос. Вукашин писа матери Ели прос, и оцу Марку прос. Оста. Требиняц — — — ермонах писа себе прос. Иван брату — — — — 30 лит, и сестри Томи 40 лит. Вукь оцу Раду 40 лит. Пивлянин Нифун писа себе обшти лист. Іован 40 аспри на благословъ. Ѳодорь оцу Ивану 40 лит. Андрея писа себе прос.

Нова Паланка (1660)

Хажи Живко — — — — — Цветко табак грош на благословъ. Вукъ даде лисицу на благословъ. Паки сви варошани даше 400 аспри на благословъ.

Нова Паланка (1666)

Домаћин Михаило даде на благословенїе едну мешину алаџу, и васи варошани 2.000 аспри. Вукоѥ чизмежїа писа оцу Милошу помен, и подручїю Икони помен, и себе помен, и даде на благословенїе.

Такождеж и мне Арсению даже — лето 7.182.^[*]

[*]

Овај Арсенијев запис је на л. 25 б, а списак приложника је на л. 46 б.

Место Паланка (1674)

Домакин Яков писа 40 лит. — Михаило [празно]. — Вуча 10 лит — Васа — — — Іован — — — Ко... Янїкие 10 лит. — ....сав 6 ....... 10 — Филип 10 — Бранко 10 — Груїца.

Панкерѣкъ (1660)

Придоше Радован и даше 500 аспри и домаћица Проданова даде грош на благословенїе, и попъ Живко. Паки Радован коня на благословенїе. Писа Проданъ вола.

Паръцъ (1660)

Прїиде къ нам поп Паунъ и Прѣдрагъ и Станко, и принесоше от села 800 аспри на благословенїе. Паки писа попъ себе прос, и рече вола. Прѣдрагъ писа вола; Станко писа вола — оста. Веля дулъћеръ псова попа[!]

Паръданъ (1660)

Домаћинъ Іованъ писа себе обшти лист, плати, оста 3 арслана. Попъ Неша писа себе прос. Маѳа писа себе прос. Милошъ писа себе прос. Милїа писа себе 80 лит. Принесоше от села 1400 аспри на благословъ. Маѳа Бороѥвићъ писа себе прос, даде све. Плавъша писа себе прос, даде 170, оста... Радуо писа себе прос, даде 220. Неша писа себе прос, оста 260. Михаило писа себе 40 лит. Вукашинъ писа себе 40 лит. Аранитъ писа себе 40 лит. Марко Гарача писа себе 40 лит. Иванишъ Бошняк писа себе 40 лит. Маѳеяшъ Вулановић писа себе 40 лит. Милинко писа себе 40 лит. Радка Мрачићъ писа себе 40 лит. Лаушъ писа себе 40 лит. Остоя Ѥгришанин писа себе 40 лит. Михаило Жаковъцъ [празно].

Парта (1660)

Приїдоше къ нам кметови Іяков кнез и Милутин и Даба и принесоше 200 аспри на благословенїе. Паки писа кнез ждребца. Оста. Даба даде грош на благословъ.

Монастир Партътош (1666)

Ігумен кѵр Стефан писа себе обшти лист — Богь да прости — и сину Петру помен, и матери Ѳодори помен. Госпава помен. Степан помен. Поп Братуль даде на благословъ —

Печкерек (1666)

Домаћин кнезь Цветко писа себе прос. Радован писа себе прос, матери Милици помен. Іовань писа себе лит. [не каже колико!] Баба Фругиня писа себе прос. Живко себе 40 лит. Радоѥ на благословенїе 5 тимуна. Милош писа [празно]. Савва себе прос. Раде писа себе обшти лист, на благословенїе 120 аспри. Ездимиръ писа себе 40 лит. Максѵм принесе 5 тимун на благословъ.

Побад (1660)

Домаћинъ Секула даде грош на благослов, паки писа вола. Петръ Радовановъ писа себе помен; и даше от села 5 арслан и пол. Кнез Вукъ писа вола. Прїа писа вола; оста.

Подпоран (1666)

Приходи кмет Станимир и при[несе от] села 1000 аспри на благословенїе.

Позиялово (1660)

Принесоше кметови 500 аспри. Писа Филип и Никола вола. Писа Милко и Милош вола. Писа Гоико кнез вола. Томаш — —

Позялѥво (1666)

Приходи к нам Радакъ и принесе от села на благословенїе 1.000 аспри, и писа себе обшти лист.

Рабео (1660)

Домаћини Стефанъ и Петко даше грошъ и писаше вола на благословъ. Поп Цвея писа себе прос.

Радованци (1660)

Принесе кнез Срѣзое от села 200 аспри.

Ралнъци^[*]

Писа Остоя себе обшти лист. Писа Радулъ обшти лист. Писа Дим[ит]ри брату обшти лист. Писа Козъма своему брату обшти лист.

[*]

Запис о овом селу и приложницима из тог села, писан врло невештом руком, која се у целом катастигу понавља само још на л. 46 б, где један сасвим неважан запис попа Христофора, датира запис у доба патријарха Арсенија.

Ритишево (1660)

Приходише къ нам кметови. — Радоѥ даде грош на благословъ и писа вола. Петръ даде грош на благословъ и писа вола. Іовица даде грош на благословъ и писа вола.

Ритишево (1666)

Домаћин — — Радоѥ писа себе обшти лист. Кмет Петръ писа себе обшти лист. Иван писа себе обшти лист. Казимиръ писа себе прос.

Варош Рудна (1660)

Домаћинъ Крагуи, одабаша, писа себе обшти лист. Плати. Раданъ, одабаша, писа себе обшти лист, даде 5 грош и рече вола. — — —а, одабаша, даде грош на благословъ. — — — Никола писаше обшти лист; оста. — — —ъ даде 3 гроша, писа себе 40 лит. Проданъ даде грош. Живко Прїић и Ђура писаше прос., даде два гроша и рече вола. Тодоръ Степанов писа юнца. Оста.

Горня махала

Кузъманъ бировъ писа вола; оста. Илїа писа себе прос.

Паланка Рудна (1666)

Домаћинъ монах Никодимъ и синъ му Давид даше 1.000 аспри, писаше оцу монаху Гаврїилу обшти лист. Живко Прїићъ писа себе обшти лист. Проданъ писа себе обшти лист. Живко Крагуѥвъ писа себе обшти лист. Марко Субићъ писа себе прос. Попъ Дъмъянъ писа себе 40 лит., и подручїю Яхриди 40 лит. Станимир писа оцу Вуку помен. Татомиръ писа себе 40. Кузъманъ писа себе помен.

Сакалазь (1666)

Домаћинъ Ра(да)к писа себе 80 лит. Неша писа себе прос. Радован себе прос. Фїатъ себе 40.

Монастыр Требине

Филимон ѥрмонах писа себе обшти лист.

Сакуле (1660)

Домаћинъ Живко и Младен писаше себе по 1 прос. оба, оста 8 аръслан. Попъ Максим писа себе прос.; оста. Пеша Тамарићъ писа себе прос.; оста. Ісаакъ писа себе прос, оста. Рече вола. Божа писа вола. Савва Іаковлѥвић писа себе прос.; оста. Живко Сремъцъ писа себе прос.; оста. Величко даде чашицу на благословъ. Фиятъ Яношевъ писа себе прос., и рече вола. Оста.

Сарафола (1660)

Прїиде къ нам попъ Маѳа и кнез Радоица и принесоше от села 1.700 аспри, и 300 аспри оста, на благословъ. Паки поп Маѳа писа себе обшти лист. Плати.

Селеушь [39-и конак] (1660)

Поп Трифун писа себе општи листь, и плати, и подручїю Ѥрини 40 лит.; плати. Паки прїиде къ нам поп Трифунъ и Яъко и Михаило, и принесоше 3.000 аспри от села на благословъ, и писа Янко себе 40 лит. и Михаило себе 40 лит.; оста 1.000 аспри, ѥмъцъ Аксентїе Милешевъцъ.

Селеушъ [72-и конак] (1660)

Приходи къ нам Дмитръ и Никола и даше по 1 арслан, и принесоше от села 620 аспри на благословъ.

Селеушь (1666)

Домаћинъ Сава писа обшти лист. Кнез Ћерманъ писа себе обшти лист. КрушедолацѤротеи ѥромонах писа себе прос. Янко писа себе прос. Огнян — — матери Стоини прос. Миливои писа брату Іовану 40 лит., — — Сими 40 лит. Попъ Савва писа себе прос. Поп Дамнянъ писа 40 лит. Милинъ писа себе обшти лист. Ян[ко] оцу Илїи 40 лит. Илїа писа себе 40 лит. Василъ писа себе 40 лит. Вуковои писа — — Живко писа оцу Ћурћу 10 лит. Прѣрадъ писа себе 40 лит. Радоица писа себе 40 лит. Мыхаило писа брату Ћурћу 40 лит., и себе 40 лит. Оста. Рада — — — прос.; оста 40 лит. Саво Драгїићъ — — — [О]браду прос. — — лѥнъ писа матери Лиляни 40 лит., оцу Вучку 40 лит. Маѯим писа оцу Голубу 40 лит. Радованъ даде 50 аспри на благословъ. Михаило Миленовићъ писа оцу Милѥну прос. Маѳеяашъ писа оцу Вуици помен. Илїа писа себе 40 лит. Иванъ писа матери Вуки 40 лит. Лукачъ писа себе 40 лит. Комленъ писа себе 40 лит. Симо писа себе 40 лит. Ѳадеа писа себе помен. Живко писа себе помен. Тома писа себе 40 лит.

Радомиръ писа брату Радоици 40 лит. Миливои писа оцу Кузману помен. Кузманъ писа оцу Радою помен. Вуясинъ писа оцу Миланку помен. Малета писа оцу Раяку помен. Марко писа оцу Берисаву помен. Сава писа домаћину Вучићу помен. Петръ себе помен, Раосаву 8 лит. Вукосавъ писа оцу Огняну помен. Никола писа оцу Михаилу монаху 40 лит. Іосиф писа Сабли помен.

Сенъ Ћуръћъ (1660)

Домаћинъ Благое писа себе обшти лист, даде 3 арслана, друго оста. Попъ Ћурица писа себе обшти лист, оста 370. Принесоше селяни 1.300 аспри на благословъ. Авраамъ Радовшићъ писа себе прос. Станимиръ писа себе прос, оста 3 арслана. Ћуръћъ писа себе 40 лит. Марко писа себе 40 лит. Остоя Кръстоноша, брат му Маръко, принесоше грош на благословенїе, паки писа прос. — — — оа Бозеяцъ писа себе 40 лит. Хърнакъ — — Гаврїилъ Дулћеръ писа вола великога; оста.

Сен Ћураћ (1666)

Лазар оцу Даби прос. Радивои оцу Симеону монаху 100 лит. Филипъ себе 100 лит.

Монастир Шенћураћ (1660)

Ігумен Іосиф писа себе прос. и даде 2 гроша.

Сенъ Яношъ (1660)

Домаћинъ Живанъ писа себе прос., и даде 3 арслана, и рече вола; оста. И даше от села 300 аспри. Савва писа вола, оста. Попъ Проданъ писа вола, оста. Марко писа Кузма вола [тако!]; Марко себе 40 лит. Хранисав писа вола добра. Петко принесе грош, пак писа вола. Стефанъ Радосалѥвић даде грош, пак писа вола на благословъ.

Сен Яношъ (1666)

Домаћинъ Крагои писа себе обшти лист. Марко писа себе обшти лист. Живан писа себе обшти лист. Сава писа себе обшти лист. Бошко даде на благословенїе 3 арслана. Лаушъ писа себе 40 лит., и оцу Лукачу 40. Дїонисїе Хилендаръць ѥрмонах писа себе обшти лист, оста 260.

Сенъ Крал (1660)

Гаврїилъ Пеинъ писа себе обшти лист, даде 1 арсланъ. Живко Миръковић писа себе обшти лист, даде 1 арслан.

Сенъ Маргита (1660)

Домаћинъ Вуимилъ писа себе обшти лист, даде 5 грошъ, и рече вола. Илїа Филипповићъ писа себе обшти лист, даде 5 грош и рече вола. Сънкоса писа себе помен. Попъ Марко писа себе обшти лист, даде 5 грош, и рече вола. Страхиня принесе грош на благословъ. Степан Саввићъ писа коня, оста. Комленъ принесе грош на благословъ. Проданъ Савићъ принесе грош на благословъ, пак писа вола; оста. Іованъ Ћурићъ принесе пол [не вели чега!] на благословъ и писа вола. Величко даде грош на благословъ, и писа вола. Петръ Ѳомашевићъ писа коня. Стефанъ Поповићъ даде грош, писа овна, писа брату Николи 40 лит. плати. Комленъ Бачванин даде золот на благословъ. Милованъ Брестовичанинъ даде грош на благословъ, пак писа вола; оста. Лаушъ Захарїићъ даде 30 аспри. Раленъ даде 30 аспри. Илїа Дъмъ— — даде пол гроша на благословъ — — — — писа себе помен. Цвета — — — — — кћери помен, плати. — — — Татомиръ даде грош на благословъ. Маръгарита писа себе помен, и оцу Радосаву помен. Плати. Вуя писа вола куранда.

Маргита (1666)

Домаћин Илїа Филиповић писа себе обшти лист. Вуимило писа себе обшти лист. Проданъ писа себе обшти лист. Степанъ писа себе обшти лист. Страхиня себе 40 лит. Захарїа себе 40 лит. Живко писа оцу Ћури 40 лит., и матери Аггелїи 40 лит., и себе 40 лит. Вуя писа себе обшти лист, оста 250 аспри. Милован себе 40 лит. Пано себе 40 лит. Никола писа себе 40 лит. Радован Гроздани 40 лит. Продан писа себе 40 лит. Комнен грош на благословенїе. Стефан себе лит. 40., Дамняну 40 лит. Милован писа себе прос. Величко писа себе 40 лит.

Сен Миклѥюшь (1666)

Приходи ка нам Лаза [ништа више!]

Сенъ Михалъ [21 конак] (1660)

Прїиде къ нам попъ Кузман, принесе два арслана на благослов; пак писа вола. Филлипъ принесе грош, пак писа вола добра. Сима даде пол гроша, пак писа вола. Милош принесе грош, пак писа вола. Лукачъ принесе 80 аспри, и писа вола. Маръко даде грош и писа вола. Радосав пол гроша и писа вола, оста.

Сен Михалъ [32 конак] (1660)

Оста тако.

Сен Михал [18 конак] (1666)

Домаћинъ Урошъ писа себе обшти лист, и Путник прос. Павал писа себе обшти лист, оста. Андреи писа себе прос. Филипъ писа себе прос.

Сенъ Михалъ [44 конак] (1660)

Домаћинъ Вуико писа себе 40 лит. и Обраду 40 лит., Ивану 40 лит. Попъ Пеица писа себе прос, плати. Паки прїдоше къ нам кметови и принесоше от села милостиню 1500 аспри. Вуа писа оцу Мирчети 40 лит., и Лазару 40 лит, и себе 40 лит. и плати. Пеякъ себе 40 лит. Проданъ писа себе 40 лит.

Сен Михаль [57 конак] (1666)

Домаћини Продан и Ћура. Писа Ћура себе обшти лист. Пеакъ писа себе 40 лит., и подручїю Петруши 40 лит. Баба Ерина себе 40 лит., и помен. Іован Мирчетић писа оцу Мирчети прос., и брату Вуи прос. Ђура Ракић [празно]. Гаѵрило писа брату Сави помен. Петрь писа матери Вели 40, оцу Живку 40. Собота оцу Томи прос, матери — — — Стани прос. Живко писа оцу Вуку помен, и матери Дикли прос. Аврам оцу Радосаву помен; матери Ели помен. Баба Стамена писа себе помен. Цветко писа Стояну помен, и матери Марѳи помен. Субота писа оцу Ивану прос. Цвеа писа оцу Пани 40 лит., и матери Бели помен. Младен писа оцу Мили прос., Ковяни помен. Френац писа брату Живку прос., и синовцу Михаилу прос. Маѯѵм писа матери Мари помен. Живк — — — Ћура — — сы помен, и матери Ѳодори помен — — — ота писа брату Груици помен. Еловацъ и Стоян писаше оцу Углеши прос. Ник — — писа себе помен. Милош писа оцу Сави помен. — — — — оцу Воину помен, матери Ели помен.

Сенъ Петръ (1660)

Домаћинъ Ћека писа себе обшти лист, даде 5 грош. Плати. Попъ Ѥвтимие писа себе обшти лист, и подручїю Даноили прос. Вукмиръ кнез писа себе обшти лист. Кнезъ Милакъ писа себе обшти лист. Савва Радомиров писа себе прос, и матери монахїи Анастасїи прос. даде 3 грош, Плати све. — — — писа себе прос. Плати. Богое писа себе обшти лист, оста 480 аспри. Прерад писа себе 40 лит. Ѥрмонах Аѯентїе писа себе обшти лист, Савви ѥромонаху 40 лит, и Манди 40 лит. Ѥрмонах Силвестръ писа себе обшти лист.

Сентошъ (1660)

Домаћинъ Сладоѥ писа оцу Ћурашину прос, и брату Савви прос. Кнезъ Мишлѥнъ писа грош. Грубеша писа брату монаху Георгїю прос. Савъва за молитву плати. Попъ Стоянъ даде 3 арслана на благослов. Вукоѥ даде ѥднъ грош. Мишлѥнъ ковач 8 грош. Утешенъ писа оцу Милѥну 40 лит. Никола писа оцу Іовану 40 лит.

Сентуш (1666)

Приходи поп Продан и кнез Грубеша и Сладое и Миросав и Утешенъ и принесоше от села 1.300 аспри. И даде поп лисицу на — — —, и писа Грубеша себе 100 лит, и Сладое себе 100 лит, и Миросав себе 40 лит, и Утешенъ себе 40 лит.

Силашъ (1660)

Домаћинъ Ћеръманъ и попъ Петръ писаше Радивою прос, и монах Герасим прос. Даше 300 аспри, оста 600 аспри. Михаило Руднянинъ писа себе обшти лист, даде два гроша, оста 8.

Скуле Донѥ (1666)

Ѳодоръ оцу Радосаву прос. Илїа себе [празно]. Стоика помен.

Средишта Велика (1660)

Домаћинъ — — ка даде грош на благословъ, паки писа вола. — — — — анъ даде грош на благословъ и писа себе прос. — — — инъ даде грош на благословъ и писа вола. Благоѥдаде грош на благословъ, паки писа себе — — и подручїю Милици 40 лит.; оста. — — — за даде грош на благословъ, паки писа — — — подручїю Смиляни 40 лит.; оста. Паки сви селяни даше 1.000 аспри на благословенїе. Живко писа вола; оста. Радоѥ писа вола. Воинь Лукавъчки писа вола оста. Стефанъ Мавреновић даде грош и писа вола. Радиша писа 40 лит., и рече вола. Аранитъ Яшићъ писа вола; оста.

Средиште (1666)

Домаћинъ Кузман писа себе прос. Стоядин писа себе обшти лист. Груица Џаић писа себе обшти лист. Воинъ Лукавъчкы писа себе обшти лист, даде 273, а оста 190. Ћураћь писа себе прос. Марко писа себе обшти лист. Радован писа себе прос. Хранисав писа себе прос. Груица Фенчевић писа себе 100 лит. Милошъ себе 40 лит. Станисав [празно]. Радован себе 40 лит. Аранит писа себе 40 лит. Никола себе 40 лит. Остоя писа себе прос. Владисав писа себе прос.

Монастѵр Средички (1666)

Гаѵрил ѥрмонах писа себе прос., обшти лист.

Суботица (1660)

Домаћинъ О — — —

Таръхаш (1660)

Ћура ковач писа себе прос.

Телекь (1666)

Приходи ка нам Радота и принесе 1 лисицу. Пакы принесе попь Коя от васех кметова 2 жутице на благословенїе.

Варош Темишъваръ (1660)

Крагуи одабаша писа себе обшти лист, плати. Попъ Драгоило писа себе обшти лист, плати, и подручїю Ягоди прос., плати. Іованъ Ћурчїа писа себе прос., плати, 2 гроша оста. Паки приходихъ въ Тамишъвар — Милош Обрадовићъ Радомиру 40 лит., и брату Теофилу лит., и брату Вукашину 40 лит. Петко Хажїа писа себе обшти лист и подручїю Анни 40 лит., и баби Анни 40 лит. Радивоѥ себе 40 лит., и оцу Крагую 40 лит., и матери Деспини 40 лит., и маистору Ісааку 20 лит., и подручїю Іованки 20 лит. Андрея себе 40 лит., и оцу Мирчети 40 лит., и матери Милици 40 лит. Милош себе прос. Хажи Андрея себе прос. Михаило одабаша себе прос. Ћурица Руж(и)ћъ писа себе обшти лист. Рака писа себе 40 лит., и оцу Лази 40 лит., и матери Комленїи 40 лит. Алимпиѥ себе 40 лит., и оцу Марїану 40 лит. Маринъ, булюкбаша топчиски себе 40 лит., и Стои 40 лит.

Град Темишвар (1666)

Бисмо на Рождаство Христово. Писа Маринко ковач 200 аспри. Богдан писа себе прос. Марко себе прос. Протопопа Благое писа себе обшти лист, и подручїю Петруши прос. Домаћинъ Іован писа себе обшти лист — читула. Козман писа матери Петрї прос., и Янкы прос. Обрад себе прос., и подручїю Вишны прос., оста. Божа себе обшти лист, Іяков себе 40 и Степану 40 лит., Вукы 40 лит. Ћира даде на благословенїе 2 гроша и по. Радивои себе прос., и маистору Исаку 40 лит. Марїанъ себе обшти лист. Оста 100 аспри. Сава писа оцу Марку 40 лит., и матери Живи 40 лит. Іован писа себе прос. — — — 120. Андреи писа себе обшти лист. Радосав Форга писа себе прос. Оста 120. Радивои себе обшти лист. Милисав писа себе прос. Живко ковач себе прос. Поп Гвозденъ писа себе обшти лист. Пея Ћурчибаша писа оцу Стою 40 лит., и себе 40 лит. Никола даде на благословенїе 2 гроша. Станиша писа себе прос. Никола дае [!] себе 40 лит. и Янкулу 40 лит. Стоян писа себе прос., и брату Огняну прос. Петръ себе 40 лит. Милош писа себе обшти лист; оста. Радоя себе 40 лит. Радулъ себе 40 лит. Ковач Степан писа себе прос. Іван писа себе 40 лит. Марко даде на благословенїе грош. Михаило писа себе 40 лит. Радосав — — — прос. Сава писа себе. 40 лит. Иван екм — — писа себе 40 лит., и оцу Мати 40 лит., и Кати 40 лит., даде в тимун Стоико ѥкмежїа писа себе 40 [нејасно ко је дао тимуне?] Павал Хажи Ђурица даде жутицу, писа себе прос. Хажи Вартоломеи писа оцу Андреи 40 лит., и маистору Соло — — 40 лит., и брату Петру — — Степан на благословенїе — — — — Влаико писа себе прос. Милош себе 40 лит., оцу Иовици 40 лит. Обрад себе помен, Одабаша Степа [изнад тога: Янош] писа себе 100 лит. Кома писа домаћину Петку прос. Петръ писа себе 40 лит., и даде ћепе на благословенїе. Вучићъ себе 40 лит. Коста себе 40 лит. Груица себе 40 лит. Милутин себе 40 лит. Кундакчїе Радивои себе помен, Гаѵрило себе помен. Бећари: Милош себе помен. Дмитръ себе 40 лит., оцу Яны 40 лит., Радосав себе 40 лит. и Ћурћу 80 лит. Гаврило себе помен, оцу Радивою помен. Вучићъ себе 40 лит., Иовану 40 лит. Ѥремїа себе помен, и оцу Петру помен. Веселин помен, Дмитру помен. Іован себе помен, Младену помен. Іован себе 40 лит., Плавши 40 лит. Радиша себе 40 лит. Живко себе помен. Паунъ кожухъ на благословенїе. Штеро себе 40 лит. Писа Ника себе 40, оста. И брату Дими 40 лит.; оста. Писа Яна себе помен, и маики Авенди [!] помен, и оцу Николи помен. Писа Ћирякь себе помен, оста. И оцу Атанасию помен, и маики Сариани помен. Оста. И брату Николи помен; оста. Писа — — себе 40, и маики Яни 40 лит. Писа Иво себе 40, и брату Ян — —, и брату Зафи 20 лит. — — — Писа Ника оцу Томи 20, Ерги 20. Писа Вук себе 40. Писа Живко себе помен. Стоя себе помен. Яня себе 40 лит. Лука себе 40 лит. Сп.... иня писа оцу Дамняну 50 лит., — — Феми 40 лит. Сѵма себе 40 лит. — — — Пребисмо у Темишвару 10 дны.

Теремїа (1666)

Домаћин Вуица писа брату своему попу Вукашину прос., и себе прос. Радован писа себе обшти лист. Милан Вукосалѥвић писа оцу Вукосаву обшти лист. Оста. Іован писа оцу Миросаву обшти лист. Оста. Попь Милосавь писа себе прос. Пеяш — — оцу Радовану прос. Про — — — себе прос. Оста. Бая себе прос. — — — Вуину 40 лит., и себе 40 лит. Оста. Селак — — оцу Дамняну лит. — — — Гвозденовић писа брату Вуковою прос. — — писа оцу Ву — — — 40 лит., и себе 40 лит., Новакь писа себе прос. [Ру]смыр писа оцу Драгы 40 лит., Миланку 40 лит. Стоико писа оцу Іовану [празно]. Ћура Тадїић себе помен. Кнез Мил(и)сав себе прос. Маѯѵм себе помен.

Толвадїя (1660)

Домаћинъ Іованъ, Радосалѥвъ синъ, даде 2 гроша от куће. Іованъ. Бабићъ писа вола двогодца. Дъмъянъ, спах[їя] Божинъ брат, даде грош и писа вола на благословъ, оста. Ела писа себе 4 лит. Милица писа себе 2 лит. Неделко даде грош на благословъ. Аранитъ Суботићъ писа вола. Степанъ даде грош на благослов.

Тоисигъ (1660)

Принесоше кметови 5 аръслан — — даде 2 гроша.

Томашевци (1660)

Домаћинъ Беля писа себе општи лист и даде 210 аспри, и рече вола добра; оста. Принесоше кметови 1.000 аспри на благословъ. Писа Іовица себе прос.; оста 270 аспри. Писа Хръняк себе прос.; оста. Писа Живко себе прос.; оста. Писа Никола себе прос., и плати. Писа Путник себе помен. Писа Кръста себа 40 уг; оста. Писа — — анисавъ и Милићъ даше грош, паки — — — [в]ола; оста. Михаило писа себе 40 лит. Филипъ писа себе 40 лит.

Тополовъцъ (1660)

Прїиде къ нам попъ Стефанъ, Іовица, и принесоше от села 800 аспри. Попъ даде 300 аспри на благословъ; паки Іовица оцу Радовану прос. Оста. Раякъ оста. Маѯим. Раико. [само имена]. Пеица писа себе 40 лит. Іованъ писа себе 40 лит.

Торъкъ (1660)

Приходи къ намъ попъ Маринъко и даде на благословъ 30 аспри и принесе от села 700 аспри.

Торъда (1660)

Домаћинъ Іованъ писа себе обшти лист, даде 5 аръслан и рече вола; оста. Попъ Субота писа себе прос., и плати. Старъцъ Павлъ писа себе прос, и брату Маѯиму прос, оста. Цвея Ћуръчия даде 110 новъцъ на благословъ. Милета писа себе обшти лист, даде 3 аръслана, оста 7. Вучићъ даде 100 новъцъ на благословъ и писа себе — — —, и баби Овани 40 лит; оста. Баичета, брат поповъ, даде [грош] — — Баичета други даде пол гроша — — — — — писа себе помен, и плати, и Ели и Стояну — — —

Торда (1666)

Домаћинъ Марко Санковић писа оцу Исаку [тако!] обшти лист. Оста 500. Іован писа оцу Вулети 40 лит. Данилъ монах себе 40 лит. Цвеа — — — себе помен. Мар — — оћиму 40 лит. Крьс — — писа оцу Суботи обшти лист, 400. Божа писа оцу Или обшти лист, 500. — — ко писа оцу Даби прос; оста 170. — — — писа оцу Стеи прос; оста 240. Стоян писа себе — — — Стоиша себе помен. Милета писа себе 40 лит. Даба писа оцу Вучихни обшти лист. Бая писа оцу Вукою 40 лит, и матери Янки 40 лит. Пе — — писа оцу Вукъдрагу прос; оста... — ванъ писа оцу Марку 40. Вуя писа оцу Лукачу помен. Андреа писа оцу Аврааму — — Ћира писа оцу Вучићу помен. Трифунь матери Даноили помен. Поп Іован даде на благословенїе 120 аспри. Аврам матери Продани помен.

Турићазь (1666)

Домаћин Миросав [било написано: Илија, па прецртано] писа брату Драгосаву обшти лист, и оцу Иовану. Лаза писа себе обшти лист. Оста 440 аспри. Продан писа оцу Вучку обшти лист. Оста 300. Попъ Костадин писа себе обшти лист. Оста 440. 160[?] Кнез Коя писа себе прос. Илїа писа оцу Филипу обшти лист. Оста 400. Савко писа себе обшти лист. Никола писа себе обшти лист. Оста 500. Петръ себе прос.

Узъдино Велико (1660)

Домаћинъ Миха писа себе обшти лист. Оста 5 арсланъ. Попъ Исакъ даде на благословъ два арслана. Остоя писа себе прос. Оста.

Узъдино Мало (1660)

Приходи къ нам попъ Милутинъ и Живко и Симо и принесоше от села 800 аспри. Паки Живко писа себе прос, и Симо писа себе прос. Оста.

Улма (1660)

Домаћинъ поп Русмиръ писа себе и брат Раику обшти лист. Плати. Лаушъ принесе грош на благословенїе. Кнезъ Фиятъ принесе грош на благословенїе. Паки сви селяни даше 1000 аспри на благословъ. Писа Кузма вола и Младень на благословь. Писа Васа вола. Писа кнез Фият вола. Лаза вола. Писа Стоян вола. Писа Лаушь вола. Писа Живко ковач вола. Писа Вуинъ Мирковић вола. Писа Ст—миръ юнца 2-годца. Писа Пана вола добра. Писа Станко кнежевъ вола. Писа Цвея, даде пол гроша на благословенїе. Живко Раинићь писа себе прос; оста. Ивко, брат му, оста так. Писа вола. Оста.

Улма (1666)

Домаћин кѵр Фїать писа себе обшти лист. Оста 190 аспри. Ћура писа себе прос, и брату Маѯиму прос; оста. Аранитъ Рашаићъ писа себе обшти лист, даде 200 аспри. Друго оста. Кнез Станко писа себе прос. Оста. Радоня Стелановићь писа себе прос. Оста 200 аспри. Поп кѵр Русмыр писа себе обшти лист. Стоядин писа себе прос. Оста 200 аспри. Сабля писа оцу Гоику 100 лит. Петронїе, ѥрмонах Хилиндарацъ, писа — — обшти лист. Даде грош, плати. Сѳефан писа себе 40 лит. Даба писа себе 40 лит. Живан писа себе прос., и брату Іовану прос. Остоя писа себе прос; оста. Младенъ писа себе прос. Васа писа себе 100 лит.

Фатино (1660)

Прїиде къ нам кнез Живко, и принесе 500 аспри от села, и даде грош на благословъ. Сава, Михаиловъ брат, принесе грош на благословъ, писа оцу Раику прос; оста. Маръко Радосалѥвъ пол гроша.

Фатино (1666)

Писа Михаило себе обшти лист. Михаило писа себе обшти лист, даде 470, оста 200 аспри. Живко писа себе обшти лист, оста 500. Попъ Дмитръ писа себе прос. Іоаникїе на благословенїе 200 аспри. Исаило писа себе прос. Радое себе 40 лит.

Фелићъ (1660)

Домаћинъ Павлъ даде 2 гроша. Никола даде 2 гроша. Ковачъ Іованъ 3 гроша себе прос. Попъ Ѳома 3 гроша. Богданъ писа себе 40 лит.

Фелић (1666)

Придоше кметови и принесоше от села на благословенїе 1240 аспри. Богь да прости. Кнез Никола писа себе прос. Живко Арадскы писа себе прос. Ивань себе прос. Обрад оцу Цветку прос. Іован писа оцу Живку 40 лит.

Фенъ (1660)

Домаћинъ Вучина писа себе обшти лист. Плати. Принесоше селяни 1.000 аспри на благословъ. Остоя писа матери Ерини прос. и себе. Попъ Стоянъ писа себе обшти лист. Плати. Іованъ писа оцу Пеи. Живъко 40 лит. Іованъ, Никинъ брат, писа себе прос, и рече вола; оста. Остоя писа оцу Петку 40 и матери Ковъяни 40 лит. Савва Гручићъ[!] писа себе 40 лит. Іованъ Стеић писа оцу Стеи 40 лит, и Аћиму 40 лит. Неда Вучетићъ писа себе 40 лит, паки писа вола; оста. Маръко писа себе 40 лит., паки писа вола; оста. Тодоръ писа себе 40 лит., паки писа — — —

Фигеть (1666)

Приходи ка нам кметь Милиша и Радоица и принесоше от села 400 аспри на благословенїе. И писа себе Милиша обшти лист. Оста 70 аспри. Радоица себе обшти лист, даде 9 тимун.

Хетино (1660)

Раякъ принесе отъ села пет арсланъ.

Хечъ[ка?] (1666)^[1]

— — тко писа себе прос. Никола — — — — обшти лист. Субота писа себе прос. Мирко — — — прос. Вуя писа себе прос.

Домаћинъ Сава писа оцу Вуи прос и матери Лилъяни прос. Петак писа Благою прос. Нешко писа стрицу Груици прос. Захарїа писа себе 100 лит. Живко писа оцу Милаку прос и матери Него... и прос; оста. Сима Ћурићь писа оцу Ћури прос, и матери Феми прос; оста. Сава писа оцу Стеи прос, и матери Яни прос; оста. Пея писа оцу Михаилу прос, и матери Дафини прос; оста. Живко писа оцу Милошу помен. Яћим писа оцу Лукачу 40 лит. Остоя писа оцу Петку 40 лит. Марко писа оцу Илїи 40 лит. Маѯим оцу Петаку писа 100 лит. Цвея писа оцу Грубети 40 лит. матери Дости 40 лит. — — писа себе помен. Іованъ писа оцу — — — прос. Дака писа домаћину — — — прос. Баичета писа оцу Авраму помен. Іова писа оцу Дмитру помен. Іо(в)ан оцу Павлу помен, Марку помен. Лаза писа себе помен. Никола писа оцу Гвоздену прос. Младен Станку писа 40 лит. Сима писа оцу Марку помен, Комнени помен. Ѳома писа оцу Андреи — — — Коса писа Вуици помен.

[1]

На овом месту је рукопис оштећен.

Хечино (1660)

Приходи къ нам попъ Петръ — писа себе прос, оста — и Живко. Принесоше от села 460 аспри и 3 лисице.

Ходићи (1660)

Попъ Стоянъ прїиде къ нам, писа себе обшти лист, плати.

Ходићь (1666)

Приходи поп Игнятїе и кмѣтъ Радиоои, и принесоше 400 аспри. Паки писа поп себе прос.

Монастир Ходошь (1666)

Приходи ка нам ігумен Маѯѵм и стараць Ананїа и принесоше от монастира на благословенїе 6 жутица и чашу. Пакы писа ігумен себѣ обшти лист. Огнян писа себе — — — Проігумен Ѳадеи писа себе прос.

Велика Холуша (1660)

Домаћинъ Вукадинъ писа брату Радивою и Степану и Продану и Драгоилу и себе по 1 40-цу. Плати. Писа попъ Никша прос. Радоица даде грош на благословъ. И даше от села 45 аръслан на благословъ. Степанъ, зовом тефтедаръ, писа себе обшти лист. Даде 6 грош, плати све. Михаило мах(а)лъбаш(а) писа себе прос, даде 3 арслана. Ненад писа себе 40 лит., оста. Вукъмиръ писа себе помен. Іованъ писа себе — — — Утешен писа себе 40 лит. Вукъ — — — — писа себе 100 лит. Драгосав му — — — — — на благословъ. Раичъ писа себе — — — — —

Тожде Холоушъ. Писа Мартин себе 40 лит. и плати. Огнянъ писа оцу Мишлѥну 40 лит. Кнез Рад(а)нъ даде от свое махале 5 арслан на благослов. Попъ Михаилъ писа себе 40 лит. Лаза писа себе 40 лит. Костадинъ писа оцу Драгосаву 10 лит. Божа писа себе помен. Милета писа себе 40 лит. Цвия писа себе 13 лит. Раденко писа оцу Негомиру 4 лит. Милинъ писа себе 40 лит.

Холушь (1666)

Домаћин Вуковои писа себе обшти лист. [Кне]з — — тан себе обшти лист. — — писа оцу — — ѯу помен, и матери Ивани помен. Огнян себе 40 лит. Милован себе помен. Продан писа себе обшти лист. Мартин мах(а)лбаш(а) писа себе прос. Поп Нихша писа себе обшти лист. Мирчета писа себе 40 лит. Іован писа себе прос. Оста 360. Раић себе помен, и Вуини помен. Вуковои себе помен. Продан помен. Кнез Вуя писа оцу Степану 40 лит. и матери Вишнїи 40 лит. Поп Михаило себе обшти лист. Милета себе 40 лит. Іован себе 40 лит. Вукь Добричићь писа Радивою прос. Кнѥгиня Ангелїа себе помен. Кнез Никола себе 40. Драгосав писа оцу Цветку 40 лит., и себе 40 лит. Арсенїе писа оцу Тодору 40 лит, Вуку помен, Радулу помен, Богдану помен, Новаку помен. Вучић писа оцу Раосаву 40 лит., и себе 40 лит. Гвоязден [тако!] оцу Вукою 40 лит. Херак оцу Павлу 40 лит., Авраму помен. Іовица Мил(е)нку 40 лит., Остои 40 лит., Миросаву помен, Мари помен, Раину помен. Милосав махалбаша писа себе прос. Милићь писа оцу Петку 40 лит. Ілїа оцу Раичу 40 лит. Петръ оцу Вукмиру 40, и стрицу Дуки 40. Вукеля матери Іовани 40 лит. Петронїа монахїа себе помен, и даде врьћу [тако!]. Дмитръ оцу Вучку помен. Радин писа себе — — — Марїань писа матери Вуки помен — — — — Завиша Янчић писа себе прос. Оста 200 Радивои себе помен, — — — — Вукадину помен. Никола писа оцу Миланку помен. Вучић оцу Тодору 40 лит. Мишлѥн оцу Дамняну помен. Сава писа себе 40 лит. Гроуя себе помен. Ћоура себе помен.

Петръ себе помен, Неделкы помен, Неделку помен, Дмитру помен, Сладую помен, Стояну помен, Овану помен, Степану помен, Дамняну помен, Ћурћоу помен. Гвозден Хрьняковић писа себе прос. Радоица оцу Луки 40 лит. и себе 40 лит., Нинку помен, Радулу помен. Ћура себе помен.

Гвоздень помен, Вукосаву помен, Тодору помен, Іовану помен, Петру помен. Радко помен, Раину помен. Иван себе помен, Вуку помен, Радивою помен. Вукман себе 40 лит., Новаку помен, Дмитру писа 40 лит., и матери Дахвини 40 — — — Раданы 40 лит. Божа писа оцу Радивою 40 лит. Дмитръ себе помен, Станици помен, Радовану помен, Бору помен, Бегою 40 лит. — Раико себе помен.

Хоросик (1666)

Приходи кнез Іован и принесоше от села 800 аспри. Паки писа кнез на благословенїе грош.

Хоросино (1660)

Домаћинъ кнез Раданъ писа себе обшти лист, оста. Попъ Мирко писа себе обшти лист. Плати Янко гръкъ даде оку воска и 200 новъцъ на благословенїе. Іованъ даде грош на благословъ, и писа вола; оста. Маринко даде грош на благословъ, и писа вола; оста. Ћира даде 70 аспри на благословъ. Савко даде грош на благословъ. Ратко даде грош на благословъ; и писа вола: оста. Павко даде грош на благословъ. Писа вола; оста. Радосавъ даде грош на благословъ и писа вола; оста. Вуица даде грош на благословъ, и писа кило проса. Милошъ даде грош. Путникъ пол гроша, и писа кило прос. Петръ даде грош на олагословъ, и писа вола.

Хоча (1660)

Прїдоше къ нам кметови Станко и Савко и Богданъ и принесоше 500 аспри на благословенїе. Паки Станко писа вола, Савко писа вола, Богданъ писа овцу.

Хоча (1666)

Приходи ка нам кмет Савко и писа себе прос. Стоядин, кнежевь брат, писа себе прос. И принесоше от свега села 400 аспри. Богъ да прости.

Чръвена Црква [први конак] (1660)

Домаћинъ попъ Ісаакъ даде грош на благословъ; паки писа оцу попу Думъяну 40 лит. Стара пападїа Стана писа матери Купини 40 лит; плати. Сви селяни на благословъ 800 аспри. Іоанъ писа брат Живку 40 лит; плати. — — — нъ писа матери Мили помен, оцу Павлу помен; — — — оцу Раици помен — — — и Марїи помен и плати. — — — оцу Раичети помен, — — — ни помен и плати. Раосавъ писа матери Аггели 40 лит. Мирко писа оцу Добросаву помен; оста; и матери Коруни помен, оста.

Цръвена Црква [27-и конак] (1660)

Прїде къ нам Радоня и Иванъ и принесоше от села 200 аспри на благословъ. Паки старъцъ Проданъ вола. Крагуи писа вола; оста Гвозденъ писа вола. Стоядинъ писа юнца. Ћинатъ Владїсавъ писа юнца. Богданъ писа вола. Дмитръ писа себе 40 лит. Вукмиръ писа вола. Стоянъ писа себе 40 лит. Жив Новосельцъ писа вока. Велинъ Лазићъ писа вока. Давидъ — — — Ратко писа вола. Гвозден Аврам.... вола; оста.

Цръвена Црква [први конак] (1666)

Домаћинъ Новак даде от куће на благословенїе 500 аспри, и васи селяни даше от села 2000 аспри.

Цръвена Црква [12-и конак] (1666)

Попъ Владиславъ писа себе обшти лист. [Овде је дописан Арсеније, исти који на л. 25-б, види у почетку другог путовања — Нова паланка:] Паки даде 5 грош и по.

Мала Црвена Црква (1666)

Придоша кметови и принесоше — — — — — на благословенїе.

Цръвенка [28-и конак] (1660)

Придоше кметови Петко и Лауш и принесоше, и даде Петко два гроша и Петко писа себе прос, и плати.

Цръвенка [40-и конак] (1660)

Домаћинъ кнез Иванъ писа себе обшти лист, и плати; оцу Кръстану. Радоня писа себе 40 лит. и брату Давиду 40 лит. Миланко писа себе 40 лит. Петко писа оцу Миръку 40 лит. Стоянъ Жаръковићъ писа себе обшти лист, даде 5 аръслан, плати све. Милїа принесе пол гроша, писа себе 40 лит. Стоянъ принесе пол гроша. Цвея даде пол гроша. Вуинъ писа оцу Ивану обшти лист, и плати, оста 7 аръслан. Іована кнегиня писа себе помен, и Неделку помен. Вуинъ ковачъ писа себе 40 лит. Попъ Божа писа себе 40 лит.

Црвенка (1666)

Домаћин — — — себе прос, и брату Малети прос. — — — писа матери Елисавети монахїи 40 лит. Кнез Вуинь писа стрицу Іовану и брату Връсаику прос. Миланко — — — Милаку 40 лит, и стрицу Мил — —, брату Станку 40 и — — 40 лит; оста 260 аспри. Вукь себе помен. Петко писа оцу Мил — — 40 лит., и матери Любици 40 лит., оста 6 тимуна. Вуица писа брату Мили 40 лит. и оцу Ивану 40, и себе 40 лит. Яг — — 40 лит., Дамнян писа матери — — — прос. Цвеа брату Или — —, оцу Вукосаву 40 лит., и матери Мици 40 лит., Васа писа оцу Вуку 40 лит. Драгїа писи оцу Радоици 40 лит. Іован писа оцу Милану прос. Писа Рака оцу Пеа прос. Поп Захарїа Богдану 40 лит., Миляни 40 лит., Яков писа [празно]. Иванъ писа себе прос. Давид писа оцу Ћурћу 40 лит., и матери Милїи 40 лит. Кръстанъ писа себе 40 лит. Миросав оцу Радану 40 лит., и себе 40 лит. Богое себе 40 лит. Пеакъ писа оцу Нинку помен.

Црепая Велика (1660)

Домаћинъ Неша писа прос, оста 4 гроша. Писа попъ Остоя себе прос, Ћурица писа прос., оста 5. Нешко даде грош на благословъ. Паки писа вола. Стефан писа ждребца. Урош писа вол — прос. Павлъ писа себе прос, оста. Велимиръ себе 40 лит., и Радованъ себе 40 лит; оста. Ѥремиа писа себе прос; оста. Аранит писа себе прос; оста. — ака принесе грош на благословъ. Паки писа себе — — — оста.

Мала Црепая (1660)

Тома писа себе прос. Остоя писа себе прос, о — — Стоику [даље празно]. Костадинъ писа себе прос; оста. Попъ Филимиръ писа себе проъ даде 300 а(спри), и рече вола, и подручїю Петруши 40 лит; оста. Петрс, даде грош на благословъ — ея писа себе прос, и братоу Пеши прос; оста.

Чръня (1660)

Домаћинъ старьц Богданъ писа себе обшти лист. Аранит, брат му, оста. Проданъ Голићъ писа себе обшти лист; оста; даде 2 и пол. И даше сви селани 1000 аспри на благословенїе. Вукоманъ даде грош на благословъ, и писа себе прос. И Ћуръћъ себе прос. Фиятъ даде грош на благословъ, паки писа себе прос, оста. Маѯим Вуићъ писа себе и оцу Вуи, и матери Стоики, и брату Лази. Даде коня. Писа Груица брату Араниту 2 лит. Писа Милош Фитетскїи прос себе.

Цръно Селище (1660)

Приде къ нам Живко Вуков, писа оцу Вуку 40 лит., и себе 40 лит. оста 40 аспри. Пана писа оцу Радосаву 40 лит и себе 40, оста.

Чавошъ (1660)

Домаћинъ Марко вола. Кмѣтови принесоше от села 930 аспри на благословъ. Писа Стоян Матеивић са братїами себе општи лист; оста. Писа Аћим арслан и по. Писа Живко Диклић вола. Писа Рака вола, оста. Лаза и син му Вуя даше грош, и пис(аше) вола.

Чевса (1660)

Прїиде къ нам И — — — Писа Илїа вола; оста. — — — и Милошъ и принес — 3 арслана и лисицу — — — вола; оста.

Ченеи (1660)

Домаћинъ Іованъ и Кръста, попъ Неделко писа себе обшти лист. Плати.

Чоке (1660)

Попъ Аѳанаско писа ждребца. Милета писа себе 40 лит. Сима даде грош и пол. Кузманъ писа себе прос, и рече ждребца. — —зах Митровићъ писа себе прос, рече кона. [Пр]инесоше от села 1.000 аспри на благословъ.

Жамъ (1660)

Прииде къ нам кнез Ѥремиа и даде грош на благословъ и писа вола; оста. Попъ Вучихна писа вола; оста. Петко принесе грош, писа вола; оста. Никола Огнановић принесе грош, писа вола. Даба принесе грош, писа; оста. Вуя Николинъ принесе грош, писа вола.

Џамъ (1666)

Писа кнез Єремїа себе обшти лист. Петко Владиковчанин писа себе обшти лист. Даба писа себе прос. Никола писа себе обшти лист, оста 400 аспри. Паки даше от села 800 аспри на благословъ.

Чонболъ (1660)

Попъ Вуя писа себе прос и подру[чїю]. Стоянъ писа себе помен. Плати.

Шагъ (1660)

Прїиде къ нам попъ Вуя, писа себе 100 лит., и от села принесе 6 арсланъ.

Шливовац (1660)

Писа Цвея овцу на благословъ, и даше 200 аспри на благословенїе от села.

Шемлюгъ (1666)

Милан писа себе обшти лист. Милош себе прос. Еремїа баба Тихоли прос. Іован помен. Стоян помен. Радосав помен. Марко Пиняш Петру прос. Божа Остои прос.

Шупляя (1660)

Прїиде къ нам Радоня и други Радоня, Акимов брат, и принесоше от села 7 аръслан.

---

Примедба. Три назива места у катастигу не могу се дешифровати јер су непотпуна (оштећењем рукописа):

1) У првом путовању, у селу Желу јавили су се и уписници из села

— ећа (или: — еђа?)

Захарїа и Радованъ принесоше — — — а 300 аспри Поп Вуя, кнез Божа, Негованъ [само имена!]

2) У првом путовању, уз Арад, има крња реч — ова, која је можда име села (само један уписник!).

— ова

Марко Одабаша даде 2 гроша.

3) У другом путовању, у селу Банлугу јавили су се уписници из места

— оке

Принесоше кметови — — — аспри и 1 лисицу на благословъ.

Саопштио Св. Матић

---

Исправке приређивача и сумњива места:

Приређивач: Пројекат Растко 2005.

Стр.  1: један рукопис пећке патријаршије → један рукопис пећске патријаршије

Стр.  4: који су у име патриархово → који су у име патријархово

Стр.  4: сасвим изузетне вредности, → сасвим изузетне вредности.

Стр.  5: људе сточари → људе сточаре

Стр.  6: „трећака“, (В. Кевереш) → „трећака“, (В. Кевериш)

Стр.  6: „четртак“ → „четвртак“

Стр.  6: („оку воска“, В. Баваниште, Оросин) → „оку воска“, (В. Баваниште, Оросин)

Стр.  6: (на шинике, (В. Гај) → (на шинике, В. Гај)

Стр.  6: (кило проса? (Оросин) → (кило проса? Оросин)

Стр.  9: скупљани приносу → скупљани приноси

Стр. 10: становништвом изгледа де → становништвом изгледа да

Стр. 13: Рудна, Детошово → Рудна, Детошево

Стр. 14: Ваздух је угодан → „Ваздух је угодан

Стр. 15: Има нешто земљишта → „Има нешто земљишта

Стр. 15: благодарећи султановим повластицима → благодарећи султановим повластицама

Стр. 15: Златар и кујунџијски → Златарски и кујунџијски

Стр. 16: Бечкерек се у катистигу → Бечкерек се у катастигу

Стр. 16: скреће → скрећу

Стр. 16: да се у → да су у

Стр. 16: која смо скупили → које смо скупили

Стр. 16: 1877 из пећке патријаршије → 1877 из пећске патријаршије

Стр. 21: [погрешка место Кир?) → [погрешка место Кир?]

Стр. 27: Маѳа Батошанинъ писа Вук — → Маѳа Батошанинъ писа Вук — —

Стр. 30: стрицу Радоици помен, и матери - → стрицу Радоици помен, и матери —

Стр. 32: Пея писа себе помен → Пея писа себе помен.

Стр. 32: Енова [Енчова?] → Енова (1660) [Енчова?]

Стр. 35: Захарїа Поповић писа прос - → Захарїа Поповић писа прос —

Стр. 35: [одмах из тога:] → [одмах иза тога:]

Стр. 40: Комленъ писа оцу Воину - → Комленъ писа оцу Воину —

Стр. 41: још на л. 46б → још на л. 46 б

Стр. 41: доба патриарха Арсенија → доба патријарха Арсенија

Стр. 43: — кћери помен → — — кћери помен

Стр. 44: Баба Ерина себе 40 лит.. → Баба Ерина себе 40 лит.,

Стр. 49: кмѣтъ Радиоои, и принесоше 400 аспри → кмѣтъ Радиоои, и принесоше 400 аспри.

Стр. 49: [Кне]з - → [Кне]з —

Стр. 51: матери Мици 40 лит , → матери Мици 40 лит.,

Стр. 52: Шупляя 1660 → Шупляя (1660)

Стр. 21: писа собе прос (писа себе прос)

Стр. 30: писи (писа)

Стр. 31: лнт (лит)

Стр. 49: Радиоои (Радивои)

Стр. 50: олагословъ (благословъ)

Стр. 51: писи (писа)