субота, 05. мај 2012.

SIRMIJUMSKI HIPODROM NAJVECA RIMSKA GRADJEVINA VAN ITALIJE



                               Sirmijumski hipodrom

Posmatrajuci koloseum Flavijevaca u Rimu,turista ostaje zapanjen pred grandioznoscu ocuvanih ostataka ove gradjevine,ali ce ostati uskracen za informaciju da to nije najveca i najmonumentalnija gradjevina rimske civilizacije.Laskavu titulu najvece gradjevine ipak je nosio rimski hipodrom,poznatiji kao CIRCUS MAXIMUS,sagradjen u vreme vladavine imperatora Kaligule.Circus Maximus je imao impozantne dimenzije.bio je dugacak 527 metara.sirok oko 100 i primao je,po nekim istrazivanjima,oko 100.000 gledalaca....Dugo se smatralo da je sledeci po velicini bio cuveni Carigradski hipodrom,ali su istrazivanja vodjena u Sremskoj Mitrovici 70-ih i 80-ih godina proslog veka,utvrdila da je drugi hipodrom u Rimskom carstvu,po velicini,ipak bio Sirmijumski.Medjunarodna arheoloska ekipa,sastavljena od strucnjaka Muzeja Srema,arheoloskog instituta,Smithsonian instituta i Denison univerziteta,otkrila je ostatke Sirmijumskog hipodroma,prvenstveno gledalista,trkacke staze i centralne spine,ukrasene egipatskim obeliskom,koji je otkriven jos 1939.godine.Dimenzije hipodroma,posle obimnog istrazivanja,utvrdjena su na 521 metar duzine i 100 metara sirine,sto je samo mala razlika naspram Circusa Maximusa,tako da mozemo slobodno tvrditi da je kapacitet gledalista bio isti,oko 100.000 numerisanih mesta...Datovanje hipodroma je vrlo precizno utvrdjeno u vreme vladavine imperatora Licinija,negde oko 313.godine.Medjutim,postoje neke tvrdnje i otkrica koja Liciniju samo pripisuju obnovu vec postojeceg zdanja.a sam pocetak izgradnje smestaju u period cara Galerija,tetrarhijskog vladara kojem je Sirmijum bio prestonica.Ovo,relativno kasno datovanje ne znaci da Sirmijum nije imao prostor za igru i ranije.Na stubu cara Trajana u Rimu,istrazivaci S.Frere i F.Leper su utvrdili da na jednom reljefu postoji prikaz sirmijuma i njegove ratne luke,a na periferiji utvrdjenja,na tom reljefu,prikazan je veliki koloseum.O tome svedoce i mnogi prikazi na rimskim opekama i kamenim spomenicima,pronadjenim u Sremskoj Mitrovici,koji prikazuju gladijatore i njihove borbe.Cak je i u antickim letopisima zabelezeno da je najcuveniji rimski gladijator LYAOS odneo nekoliko pobeda u sirmijumskom koloseumu....No,vratimo se hipodromu.Uz ovu gradjevinu nalazila se i sirmijumska carska palata:bila je povezana sa trkalistem nizom hodnika koji su vodili do carske loze na sredini gornjeg sprata gledalista.Postojanje carske loze je utvrdjeno i datovano,a imala je dimenzije 9.7 x 3.7 metara.Sam hipodrom bio je toliko visok da je jedan deo njegovog spoljnog zida sluzio i kao gradski bedem.Koliko je to bilo svedoce nam i podaci da je sirmijumski bedem bio visok od 12 do 17 metara.Sirmijumski hipodrom je krajem IV i pocetkom V veka doziveo sudbinu drugih objekata namenjenih javnoj zabavi u istocnom delu carstva.

Originalna ograda sa sirmijumskog hipodroma,sekundarno ugradjena u austrijsko-ugarsku gradjevinu u Sremskoj Mitrovici

Kraj cirkuskih igara u panonskoj metropoli kao da je simbolicki obelezen nalazom vece kolicine konjskih skeleta u skrivenom hodniku,u koji su uginule zivotinje bile bacene.U petom i setom veku,arena trkalista,prekrivena je kucercima,ostacima privremenih carskih i varvarskih garnizona,ili stanista populacije,koja je,bezeci pred ognjem i macem,trazila spas iza mocnih zidina hipodroma.....Osim na kamenim spomenicima sa imenima gladijatora,sirmijumski hipodrom spominje se i u nezaobilaznom delu Amijana Marcelina "RES GESTAE".Amijan,opisujuci ulazak imperatora Julijana Apostate u Sirmijum,pominje da je car drugi dan tokom posete gradu priredio trke dvokolicama na opstu radost naroda.Na prostoru hipodroma,1867.godine pronadjen je miljokaz posvecen caru Konstanciju II,koji je,u stvari,bio postament za carevu skulpturu u prirodnoj velicini.Ovaj miljokaz sada se nalazi u Becu,u lapidarijumu Kunsthistorisches muzeja.i najocuvaniji je miljokaz pronadjen u istocnoj Evropi....Hipodrom u Sirmijumu imao je i istaknuto mesto u ranohriscanskim spisima.Osim na Artemidinom mostu,mnoge presude Hriscanima izvrsavane su i na prostoru ovog zdanja.Cak se i u spisu PASSIO SANCTI DEMETRII navodi kako je prijatelj Svetog Dimitrija,Nestor,pobedio gladijatora Lyaosa,ljubimca cara Maksimijana,bas na prostoru sirmijumskog hipodroma.Tragovi postojanja sirmijumskog trkalista vidljivi su i danas,posto su delovi rezbarene kamene ograde ugradjeni kao dekoracija na mnogim javnim zgradama u Sremskoj Mitrovici,iako se sam hipodrom nalazi jos pod zemljom,nesto sverenije od ostataka carske palate koji su konzervirani i prezentovani javnosti.Viminacijum nema nista od toga,iako po novinama poslednjih dana citamo da je on imao jedini amfiteatar u Srbiji.Novinarska sramota,bez dokaza tvrditi da je Viminacijum uopste imao amfiteatar je bezobrazluk,a kamoli nepominjati sirmijumski,vec otkriven pa ponovo zatrpan.


                       freska dvokolica sa sirmijumskog hipodroma,rekonstrukcija

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.