недеља, 06. мај 2012.

SVI SRPSKI CAREVI (prava lista)






Piše: Radovan Kovačević


U našoj štampi i javnim glasilima prave se neoprostive greške prilikom navođenja broja
 srpskih careva u srednjem veku. Obično navode da je car Stefan Dušan jedini car iz dinastije Nemanjića, eventualno pomenu još i
njegovog sina Uroša kao drugog cara, a poznato je da su Nemanjići
 srpskoj istoriji podarili četiri zakonita imperatora, i to prema najkritičnijem tumačenju istorije od strane prozapadno orijentisanih srpskih
istoričara. Od zakonitih vladara car Stefan Dušan (kralj 1331 – 1345, car 1345 – 1355), je svakako najpoznatiji i najveći vladar našeg srednjeg veka, ali ne treba
zapostaviti ni Uroša (car 1355 – 1371), koji je u nekoliko bitaka pobeđivao mađarskog kralja Lajoša, iako ga je narodna pesma nepravedno predstavila kao
“nejakog”. 


                                                       Car Stefan Uros IV Dusan



                                                                Car Stefan Uros V


Car je bio i Dušanov (polu)brat Simeon od 1359 – 1372, doduše sa prestonicom u Tesaliji, i njegov sin Jovan Uroš od 1372 – 1381. Jovan Uroš se
kasnije zamonašio, i
 poživeo sve do 1423. godine, a poznat je kao glavni ktitor manastirskog kompleksa METEORI.



                                                      Car Simeon Nemanjic



                                   Car Jovan Uros Duka Paleolog Nemanjic ( Sin Simeonov)

Carem se nazivao i sestrić cara Dušana, Konstantin Dragaš, iako ga naši istoričari titulišu kao “gospodin”, ali njegov novac koji je opstao do naših dana
nedvosmisleno pokazuje da se on smatrao zakonitim Srpskim carem.A to nam potvrdjuju i nalazi novca iz njegovog perioda sa natpisom ЦР КОНСТАНТН,potpuno zapostavljeni u izucavanju,iako predstavljaju nepobitan materijalni dokaz.



                               Car Konstantin Dragas,sa krunom ,levo,kcerka Jelena u sredini
                                  ( nikako "gospodin" vec car,inace bi bio bez krune )


Tokom XVI veka u okolini Subotice i Segedina, carem se prozvala i jedna od najmisterioznijih ličnosti naše istorije, car Jovan Nenada, u narodu poznatiji kao “CRNI
ČOVEK”. Jovan Nenada se predstavljao kao potomak srpskih i vizantijskih careva (što je vrlo moguće), ali nije naišao na podršku srpskih vođa u Ugarskoj, koji su
samo gledali lični interes i svoju podršku su pružali ili austrijskom caru Ferdinandu, ili ugarskom kralju srpskog porekla Jovanu Zapolji, iako je car Jovan Nenada
imao brojniju vojsku i od Ferdinanda i od Zapolje, koji su se utrkivali da ga pridobiju na svoju stranu. Jovan Nenada je ubijen u selu Tornjošu, koje i danas postoji
kod Subotice. Ubistvo je naredio Valentin Terek, koji je bio unuk Saudži beja, prognanog sina sultana Murata I, a asimilovan u Mađara, plemić na čijem je posedu
car Jovan i organizovao svoju državu.


                                                           Car Jovan Nenada


Pošto je dokazano u novijoj istoriji da su i takozvani “makedonski” carevi iz XI-XII veka bili Srbi, i njih slobodno možemo svrstati u srpske careve, tim pre što je
jedan od njih bio i dukljanski kralj, nesumnjivo pripadnik srpskog naroda. U većini radova srpskih i stranih istoričara bez razloga nazivani Bugarima, Makedoncima
pa čak i Jermenima (Jireček), sinovi Brsjačkog kneza Nikole i vizantinke Ripsime - David, Mojsej, Aron i Samuilo, nesumnjivo su bili Srbi i to su potvrđivali tokom
svoje vladavine. 



                           Sarkofazi cara Samuila,cara Gavrila Radomira i cara Jovana Vladislava

                                                                         Car Samuilo

                                                                Car Jovan Vladislav



                                                                      Car Petar Deljan

Posle II svetskog rata u cilju »ravnopravnosti« naroda proglašeni su Makedoncima, a to uopšte nije imalo ni smila, ni istorijske osnove, kao ni
takozvana država Slovenaca u srednjem veku, Karantanija, koja je bila u stvari tvorevina franačkog trgovca Sama i nalazila se na teritoriji današnje Austrije, kao i
čuvena Ugarsko-Hrvatska “nagodba” kojom su se “ujedinili” Ugri i Hrvati. To bi bilo kao da govorimo o srpsko-turskom carstvu posle Kosovske bitke. Jednostavno
su Mađari došli, napali i uništili Hrvatsku kneževinu i nema reči ni o kakvoj zajedničkoj državi.A takozvana PACTA CONVENTA ne postoji u originalu,vec samo u nekakvom prepisu nekoliko vekova kasnije,da li je to tacan prepis i da li je uopste postojala ,sa naucne tacke, ne mozemo tvrditi, i taj prepis od strane franjevaca slobodno mozemo odbaciti i smatrati za politicku propagandu.
Vratimo se sinovima kneza Nikole. Najsposobniji među njima, Samuilo izborio se za vlast i proglasio carem 976. godine. Osvojio je skoro čitavao Balkansko
poluostrvo i vladao sve do 1014. godine. Samuila je nasledio njegov sin Gavrilo Radomir vladajući samo godinu dana, a pogubio ga je brat od strica i sledeći car
Jovan Vladislav. Prilikom opsade Drača 1017. godine umro je Jovan Vladislav, a nasleđuje ga sin Gavrila Radomira i mađarske princeze, Petar Deljan. Petar je na
vlast došao tek 1040. godine, 23 godine posle cara Vladislava, i počeo je vlast negde u okolini Niša, a ne u Makedoniji.
Deljana je na jednoj gozbi otrovao sin cara Vladislava, Alusijan, koji je svoje carsko dostojanstvo predao bez otpora vizantijskom caru Konstantinu IX Monomahu,
1042. godine.
Srbi iz južne Srbije (Makedonije) nisu se ni tada smirili, već su novi ustanak podigli 1073. godine pod vođstvom Đorđa Vojteha, i za cara su proglasili sina
dukljanskog kralja Mihaila, Konstantina Bodina. Kao veliki Srbin, Bodin je ozbiljno shvatio dodeljeno mu carsko dostojanstvo i krenuo je da ujedinjuje i oslobađa
srpske zemlje i razjedinjena plemena. Bodin je oslobodio velike delove Srbije, od Srema do Soluna, ali ga je u otsutnom momentu napustila sreća, i iznenađen od
strane Vizantinaca, dok je boravio u Nišu, decembra meseca 1075. godine, krenuo im je u susret i kod mesta Taonija, po velikom snegu, beše potučen i zarobljen.
To nije bio kraj Bodinove vlasti, jer je on nekoliko godina kasnije nasledio oca, kralja Mihaila, na dukljanskom prestolu i postao jedan od najznačajnijih srpskih
kraljeva.
To su svi carevi koje je istorija pouzdano zabeležila, a treba napomenuti da odnos naših istoričara ni prema kraljevima nije bio ništa bolji. Uporno Stefana I,
Nemanjinog sina nazivamo Prvovenčani,a zaboravljamo kralja Mihaila Vojislavljevića koji je bio zvanični prvi srpski kralj. Nije ni čudo što nam svi otimaju i
svojataju kulturno i istorijsko nasleđe kada ga se mi sami odričemo.




                                          Konstantin Bodin,prvo srpski car, pa dukljanski kralj

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.