BEKSTVO CARSKE PRINCEZE KONSTANCIJE (Stradanje jedne rimske princeze)

                                    Flavia Maxima Faustina Constantia

Posle smrti nesrecnog imperatora Konstancija II,iza njega je ostala samo jedna kcerka,koja je vreme najvise provodila u ocevom dvoru u Sirmijumu.Rodjena oko 350.godine u Sirmijumu pod imenom Flavia Maksima Faustina,po ocu prozvana Konstancijom,bila je,po pricanju Amijana Marcelina,veoma lepa i blistavog uma,a uz to i najpozeljnija udavaca kao pripadnica najpoznatije i najplemenitije porodice.Unuka Konstantina Velikog i kcerka Konstancija II,privlacila je poglede skorojevica i njihovih sinova koji su se docepali prestola,koristeci smutno vreme sredine IV veka.Njen izbor je pao na Gracijana,buduceg imperatora i sina legalnog cara Valentinijana,rodjenog takodje u Sirmijumu,sa kojim je zajedno odrasla u dvoristu carske palate.I Gracijan je bio veoma naocit mladic,i kako ga opisuje Amijan Marcelin:"...telo mu je bilo misicavo i jako,kosa sjajna,ten blistav,oci sive,a gledao je uvek ukoso i ozbiljno;lep stas,srazmernih udova,dopunjavao je prikladan.velicanstven,carski izgled..."
Okruzena smutljivcima i karijeristima raznih vrsta,kojih je dvor bio prepun,Konstancija je vreme najvie se provodila van grada,u carskim letnjikovcima i lekovitoj banji Aquae Sirmiensae (Erdevik).
Posto je vec bio ugovoren datum vencanja i nacin proslave tog dogadjaja,Konstancija je odlucila da nekoliko dana pre tog cina provede u poznatom carskom letnjikovcu,Vili Pistrenzis,koja se nalazila na mestu danasnjeg Sida na lokalitetu Beljnjaca.Udaljena dvadesetak milja od Sirmijuma,Vila Pistrenzis je bila omiljeno mesto za odmor od svakodnevnih drzavnickih duznosti mnogih rimskih imperatora,a prvi je otkrio cari okolne prirode i postavio temelje dvora Marko Aurelije za vreme ratova kojie je vodio protiv Germana iz svog glavnog staba koji se nalazio u Sirmijumu.
Tih dana 374.godine,u provinciju Valeriju (Baranja i zapadni Srem),upali su Kvadi,izuzetno ratoborno germansko pleme,sa nekoliko hiljada konjanika.
Njihov upad bio je posledica nabusitosti i pokvarenosti tadasnjeg rimskog generala Maksimina,koji nije prezao ni od brutalnih ubistava suparnickih glasnika,iako je vazilo pravilo da se poslaniku glava ne sece i da nikakvo zlo ne sme da mu se ucini.
Naime,Maksimin je iz obesti pogubio kvadskog kralja Gabinija koji je dosao na prijateljski razgovor kao saveznik rimske drzave.Maksimin je,zajednio sa svojim zamenikom Marcilijanom,pozvao Gabinija na gozbu,i nakon nje je presreo kvadskog kralja i njegovu pratnju i mucki ih pogubio.
Nemirni Kvadi su pokrenuli napad iz osvete i mnoga naselja u Panoniji bila su spaljena i opljackana.Poneseni pocetnim uspesima krenuli su prema Sirmijumu,i na putu im se nasla Vila Pistrenzis.U vili se tada nalazila princeza Konstancija,spremajuci se za svadbu,i upravo je rucala kada su Kvadi otpoceli napad na letnjikovac.Od malih nogu naucena vojnim i ratnim vestinama,nije podlegla panici,vec je zajedno sa prisutnim carskim gardistima pokusala da se odupre napadu varvara.
Uvidevsi da je ,zbog brojnosti varvara,svaki otpor uzaludan,a da bi se sprecila sramota zarobljavanja carske princetze i buduce carske supruge,hitro se docepala vec spremljenih dvokolica,i galopom se uputila prema Sirmijumu.Ni Kvadi nisu mirovali,vec su videvsi princezu kako bezi,obustavili napad na vilu i krenuli za njom.
Put dug skoro 26 rimskih milja,Konstancija je ocajnicki pokusavala da predje,iako su je,na samo nekoliko stotina metara iza,gonile gomile germanskih konjanika.
U samom Sirmijumu nisu nista znali o tome,i prefekt Ilirika i pretorijanske garde,Gaj Anicije Petronije Prob,inace plasljiv covek,lagodno je provodio svoje vreme.Kad je video oblak prasine kako se priblizava gradu,toliko se uplasio da je,kako nam svedoci Amijan Marcelin,pokusao da pobegne i grad prepusti varvarima.Gradjani su ga jedva sprecili u tome,zahvaljujuci mladom i hrabrom upravniku provincije Panonije,neustrasivom Mesali,koji je sa jedne kule posmatrao razvoj dogadjaja.Mesala je poznavao Konstanciju i nije mogao mirno da posmatra njen ocajnicki pokusaj da pobegne od razularenih Kvada.Kada je primetio da su princezine sanse male za uspesan beg,uzeo je svoje dvokolice i sam izleteo iz gradskih kapija u susret Konstanciji.U zapletu koji je vredan najcuvenijih holivudskih spektakla,Mesala je uspeo da Konstanciju prebaci u svoje dvokolice i krene prema gradskim kapijama.U poslednjem trenutku su supeli da udju u grad,na samo nekoliko desetina metara ispred germanskih konjanika.Zahvaljujuci upravniku Panonije,Mesali,sprecena je nevidjena sramota zarobljavanja princeze Konstancije koja se potom udala za Gracijana,i njegovim usotolicavanjem za imperatora i sama postala caricom,ali nikada nije zaboravila Mesalu i njegov poduhvat,vredan divljenja i ravan najcuvenijijm viteskim poduhvatima i antickog i srednjevekovnog sveta.
Tragovi vile Pistrenzis ostali su do nasih dana.
Krajem XIX veka,na njenom mestu iskopan je do tada nevidjeni sarkofag,izradjen od najkvalitetnijeg mermera i sa ukrasima ravnim carskim sarkofazima.danas se nalazi u Beckom muzeju,i pripadao je,ili nekom od pripadnika carske porodice,ili nekom od upravnika vile.
Igrom slucaja,pocetkom devedesetih godina XX veka,prilikom gradnje temelja za kucu,na lokalitetu Beljnjaca u Sidu,otkriven je jos jedan,skoro isti rimski sarkofag,koji se danas nalazi u dvoristu galerije "Sava Sumanovic" u Sidu.
Ti sarkofazi uz mnogobrojne pojedinacne nalaze i uz svedocanstvo Amijana Marcelina,pripadnika pretorijanske garde,svedoce nam o istinitosti opisanih dogadajaja i dramaticnih desavanja na sumraku rimskog carstva.