SMRT MARKA AURELIJA

Rimski car-filozof Marko Aurelije umro je u Sirmijumu 180.godine od kuge,a ne kao sto se u filmovima i dobrom delu literature navodi u Vindoboni(Bec).Takvo shvatanje je proizaslo iz cinjenice da je u trenutku smrti vodio rat protiv Germana,ali Germansko pleme Markomani,koje se i pominje u tom ratu,naseljavalo je teritoriju danasnje Backe.
Istocno od Sirmijuma,na potesu Crepovac,pronadjena su dva rimska miljokaza,jedan iz 161.godine i drugi iz 198.godine,a oba obelezavaju rastojanje do Sirmijuma od tri rimske milje.Na prvom miljokazu pominju se imperatori Marko Aurelije i Lucije Ver.Na tom lokalitetu je bio stacioniran najveci deo rimske vojske koju je Marko Aurelije okupio za rat protiv Markomana,dok je sam car bio smesten u palati u Sirmijumu(peri ta basileia).
Podatak o boravku Marka Aurelija u gradu nalazi se u delu Filostrata,u opisu puta Heroda Atika;Atik je zeleo da se opravda od neke optiuzbe Atinjana i pronasao je cara u Sirmijumu.Filostrat je naveo da je grad sluzio kao polazna tacka i glavni stab u ratu protiv Germana.Spis koji je sastavio Filostrat je veoma znacajan zato sto je i najstariji pomen carske palate u Sirmijumu,ali to ne znaci da ona i pre toga nije postojala,jer je i car Trajan zimu 100/101.godine proveo u gradu,zasigurno u palati.Pisac Herodijan ,takodje,pominje da je car ziveo u Sirmijumu,kao i da je u gradu neko vreme (170-174) boravila i carica Galerija Faustina sa kcerkom.U Sirmijumu je Marko Aurelije primio i vladara Jaziga ,Bakadaspesa, koji je dosao da moli za mir,ali ga je car odbio.Herodijan izricito navodi da je car Marko Aurelije umro u Sirmijumu od kuge 180.godine,gde je i spaljen,a pepeo mu je prenesen u Rim.Za Vindobonu nema ni jedan podatak,osim pronalaska Aurelijevih spisa,ali naki delovi njegovih filozofskih razmisljanja pronadjena su i u drugim mestima.Iako istoricari napominju da je te spise ("samome sebi") Aurelije i pisao u Sirmijumu,filmski reziseri su neumoljivi.Na dusu im se stavlja i proglasavanje njegovog sina Komoda za zlikovca,iako je bio miljenik naroda i vladao cak 13 godina.