субота, 05. мај 2012.

SRPSKO BLAGO U DUBROVNIKU







Kao najstabilnija i najpouzdanija srpska drzava,Dubrovacka republika je bila riznicar i cuvar bogatstva srpske vlastele i vladara.Uz pripadnike okolnih oblasnih gospodara,dragocenosti su u dubrovackim bankama i riznicama ostavljali i pripadnici velike gospode,svestenstva i same vladarske porodice.Zbog tadasnjih drustvemo-politickih prilika, mnoge poklade i depoziti nikada nisu ni podignuti,vec su,ili sacuvani,ili su posluzili za finansiranje dubrovacke flote i trgovackih poduhvata.Mnogobrojne povelje vladara iz dinastije Vojislavljevica,Visevica i Nemanjica su sacuvane i predstavljaju neprocenjivo kulturno i naucno blago srpskog naroda.To sto Dubrovnik istorijskim falisifikatima nije vse srpski grad (nek se podsmeva ko hoce,ali istina je istina) ,ne menja znacaj i pripadnost samog grada i njegovih stanovnika tokom citavog srednjeg i dobrog dela novog veka.O znacaju hrvatske svesti u gradu svedoci Marin Drzic (sada ga slave kao njihovog velikog pisca,sic!),dubrovacki plemic.,i u svom delu "Dundo Maroje" (ko je citao,taj zna) gde je sluga Gulislav,Hrvat,jasno oznacen kao stranac i pripadnik Dubrovcanima stranog naroda i kulture.Dum Marin se cak sprda i sali sa pripadnikom te tzv.tisucljetne kulture.Da ne spominjemo sta su o Hrvatima mislili Ivan Gulndulic,Mavro Orbini i Ivo Vojnovic (sada svi njihovi!),najcuvenija imena dubrovacke knjizevnosti.Treba li spomenuti i da je otac Rudjera Boskovica rodjen u Krusevcu,i da se odatle preselio u Dubrovnik,a sada je "hrvatski" naucnik.To ipak nije tema ovog teksta,vec ono sto je zaslugom istorijskih okolnosti ostalo izvan srpske drzave,a za nju ima neprocenjiv znacaj.
Glavni bankari i primaoci srpskih poklada bili su,uz samu dubrovacku drzavu,i lokalni plemici i bogatasi.Medju njima,imenima se isticu:Blaz Kabuzic,Marin Gradic,Martol Sorkocevic,Tola Delafota,Niksa de Basa,Rusko Tudrovic,Alojz Zuinjevic,Damjan Djordjic, i Dobrusko Latincic.Depoziti polozeni kod ovih privatnih lica nepovratno su izgubljeni,ali oni kod same drzavne uprave dubrovacke republike,u vecem slucaju su sacuvani.Najznacajniji poklad su ostavili kralj Vladislav i Vuk Brankovic.Vukov poklad je izvucen od strane njegovog sina Djurdja,a poklad kralja Vladislava je ostao u Dubrovniku tokom mnogo vekova i neki njegovi delovi spominju se i u XIX veku.Depozit porodice kralja Vladislava bio je smesten u pet kovcega,i po popisu iz gradskog dubrovackog arhiva sadrzavao je:dve platnene zavese izvezene svilom,pamucnu zavesu kao zaklon od sunca,122 srebrna tanjira,20 srebrnih zdela,14 komada zlatnog posudja,crveno-plavu ratnu zastavu,tri zenske zlatom ukrasene kosulje,10 kraljevskih haljina i 8 kraljevskih znamenja.Ratna zastava kralja Vladislava,izradjena u crveno-plavoj boji,spominje se jos 1867.godine i pouzdano se zna da se jos nalazi u Dubrovniku,a druga njegova zastava koja se ne pominje u pokladu,nalazila se 1880.godine u seoskoj crkvi u sremskom selu Morovicu.Na toj zastavi,naslikan je na jednoj strani Arhangel Mihailo,a na drugoj Hristos,Sveti Dimitrije, i sunce,sa srpskim natpisom gde se pominje crkva kralja Urosa, Svete Trojice u Crnoj Gori i grad Prizren.Sudbina drugih delova Vladislavljeve poklade nije pouzdano utvrdjena,ali se neki delovi pojavljuju u dubrovackom muzeju,doduse,sa legendom da pripadaju nekom drugom vladaru ili istorijskoj licnosti.
Od bogatih poklada izdvajaju se jos i mamuze Vitomira Preljubovica,zlatne mindjuse i srebrni pehar Pedra Lopeza (najamnika cara Dusana),zlatno posudje Sandalja Hranica,zlatni pojas Slavomirovica tezak cak 11 funti zlata,.Poklade su ostavljali i Jelena Hrebeljanovic(Balsic,Hranic),koja je ostavila kapu ukrasenu zlatom,biserima i dragim kamenjem,zatim Vojislava,sestra Vuka Brankovica,ostavila je jednu zlatnu krunu i cetiri para srebrnih nausnica,vlastelaVojislavljevica ostavila je dijademu,sastavljenu od 29 srebrnih plocica.Vlastelin Ninac Cihoric je,u poklad kod Djordjica,polozio dve dijademe izradjene od zlata sa safirima,rubinima i krupnim biserom,a vojvoda Mrksa Sicevski -pojas od srebra i srebrni pehar.Posto je istorijski pouzdano utvrdjeno da su poklade ostavljali i kralj Uros I,kralj Dragutin,kralj Stefan Decanski,car Dusan,despot Stefan i mnogi drugi,mozemo samo zamisliti kakvo se blago krilo u dubrovackim riznicama i bankarskim kucama.Nesigurnost gradova u unutrasnjosti,a stabilnost i bezbednost Dubrovnika,najvise su doprinosili tome da je posle smrti cara Dusana,polozeno najvise poklada i depozita.U notarski zapisima dubrovackih cinovnika kaze se da je blago kralja Vukasina Mrnjavcevica,koje je kasnije podigao njegov sin Andrejas,iznosila nekoliko hiljada litara srebra.Nagli prodor Turaka i relativno brza propast srpske srednjovekovne drzave,uzrokovali su konfiskaciju odredjenih depozita za koje je dubrovacko vece smatralo da nikada nece biti podignuti,jer su naslednici doticnih porodica izumrli.Stvari od izuzetne lepote poklanjane su raznim katolickim manastirima,a one izradjene od tkanina i ostalih kratkotrajnih materijala,ostavljene su u arhiv i riznicu grada Dubrovnika.Sada je vreme da drzava Srbija pokrene inicijativu da se savcuvane dragocenosti popisu i vrate pod okrilje nase drzave kao kulturno blago od velikog znacaja.Posao nije lak,ali nije ni preterano komplikovan.Za vecinu stvari p
ostoje popisne liste u Dubrovackom arhivu,a jedini problem bi mogla da napravi drzava Hrvatska i njeni "istoricari" koji sve to smatraju nasledjem hrvatskog naroda.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.