субота, 05. мај 2012.

FORTUNATUS SICULUS OSSIA L'AVVENTUROSO CICILIANO Srednjovekovni italijanski roman o SRBIJI,




                             naslovna stranica obnovljenog  italijanskog izdanja iz 19.veka


Italijanski srednjovekovni roman pod ovim nazivom napisao je najbolji prijatelj cuvenog Dantea Aligijerija,Bozone de Gubijo iz Umbrije,pisac i politicar iz severne Italije.Rukopis je ,po E.Macantitiju,nastao pre 1400.godine, i opisuje pustolovine petorice vitezova i barona koji su posle sicilijanskog vecernja (1282.godine) posli u daleki svet da bi potrazili nove pustolovine.
Pred polazak,posetili su jednog slavnog grckog pustinjaka koji je vreme provodio u pecini na obroncima vulkana Etne.Avanture dvojice barona nisu dalje opisivane u romanu,a ostala trojica su otputovala na suprotne strane sveta:baron Antonio Amiraljo u Englesku,baron Djani il Kjaro u Tunis,a baron Ulivo da Fontana je otisao brodom iz Ankone u Srbiju,i zajedno sa jos deset pratilaca stupio u sluzbu raskog kralja,koji je u borbu mogao da povede 20.000 konjanika.
Ulivo je ubrzo postao marsal i vrhovni zapovednik srpske vojske,i ucestvovao je u nekoliko vojnih kampanja srpskog kralja,od kojih su neke sasvim izmilsljene,dok druge imaju istorijsku osnovu.
Prvo se rat vodio sa knezom od Moreje na Peloponezu,a grad Patras opsedan je cetiri meseca.Njega je tek Ulivo osvojio sa 1.200 konjanika,od kojih je jedna trecina bila dobro naoruzana,a ostatak je imao samo luk i samostrel.Ulivo je primorao gradjane na predaju,posto je 12 gradskih poslanika zadrzao kao taoce i zapretio njihovim pogubljenjem ukoliko se grad ne bude predao.
Posle osvajanja Patrasa,Ulivo je po naredjenju kralja otisao u vojni pohod na istok ,sa 400 konjanika-francuskih i nemackih najamnika-i to kao pomoc jermenskom kralju (RE D'ERMINIA) ,koji je vodio ogorcene borbe sa vavilonskim sultanom.Na tom pohodu,marsala i barona Uliva su pratili Antoniono,despot raskog kralja,Alman Nemac,i njegov sinovac Redjieroto,nemacki vitez Lodorig,baron Dramoneto od Bele Ruze i vitez Aldiman.Posle uspesnog pohoda protiv Vavilonaca i povratka u Rasku,izbio je rat izmedju Srba i Madjara.Ugarski kralj je za svog prvenca i naslednika trazio najlepsu srpsku devojku,a to je bila kraljeva kcerka kojem je madjarski vladar uputio dvojicu poslanika.Ali,zbog madjarskog pustosenja stare srpske oblasti i mnogih zlocina,srpski vladar odbio je ovu ponudu.Na saboru svih srpskih plemica,vojvoda i barona,Ulivo je odrzao govor u kojem je pozvao Srbe na osvetu i rat protiv madjarskih zlikovaca.
Na poziv glasnika srpska vojska se okupila na jednoj velikoj ravnici,kroz koju je proticala bezimena mala reka,i otpocela bitku sa Madjarima.Praceni zvucima ratnih instrumenata,Srbi ,pod vodjstvom kraljevog sinovca Antonija,zestoko su napali Madjare kopljima,stitovima i macevima.Sve je,ipak,bilo uzalud dok se Ulivo nije bacio napred kao ricuci lav (A GUISA DI LIONE CHE RUGGIA),napavsi samog ugarskog kralja,i kopljem ga oborio sa konja.Madjari,koji su pomislili da im je kralj mrtav,odneli su ga u obliznju tvrdjavu,gde se kralj osvestio i ostao u zivotu.
Posto su Srbi izvojevali veliku pobedu i zaplenili silno blago,Ulivo se sa 80.000 dukata vratio u Mesinu i sastao sa jos dvojicom barona pustolova koji su ostali u zivotu Antonijem Amiraljom i Djanijem il Kjarom.Ulivo je tada saznao da mu je zena umrla,a sin postao slavan vitez sicilijanskog kralja.
Povukavsi se iz pustolovnog zivota,trojica vitezova su od zaradjenog novca podigla benediktinski manastir Svetog Nikole kod Mesine i zenski manastir Svete Klare kod Palerma.
Ovaj veoma popularan srednjevekovni roman,preveo je i objavio u Rimu 1885.godine G.Macantiti,posle velikog uspeha prevoda iz 1832.godine,koji je izdao F.G.Not iz Firence.Roman je zahvaljujuci ovim prevodima bio veoma popularan u Italiji tokom XIX veka,ali kod nas gotovo da i nije bilo spomena o njemu,osim iz pera retkih istoricara

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.