субота, 05. мај 2012.

CETVORICA OVENCANIH (PASSIO QUATTRO CORONATI)



                  autor teksta na snimanju dokumentarnog filma "Passio quattro Coronati" (video)

Vekovima paznju istoricara i arheologa privlaci ,u crkvenim krugovima,poznata legenda o "cetiri sveta mucenika ovencana slavom" ili PASSIO SANCTORUM QUATTUOR CORONATORUM,poznatija kao legenda o Fruskogorskim mucenicima.

Prica je sacuvana u mnogim starim latinskim rukopisima koji se cuvaju u Vatikanu,Parizu,Milanu,Veroni,Bernu i Minhenu,a postoje i drugi spisi kao sto je jedan grcki iz XII veka.
Rukopis koji se cuva u Minhenu,poznatiji je pod imenom Sirmijumski Jevandjelistar (Evangeliarium Sirmiensium),pisan je u samom Sirmijumu sredinom 4.veka,zaveden je pod kataloskim brojem Ms.Lat.6224,i na njegovim koricama su nabrojana sva imena sirmijumskih ranohriscanskih mucenika.
Mozemo procitati imena : Sveti Irinej,Sveti Dimitrije,Sveti Hermagora,Sveti Maksimin,Sveta Maksimina,Sveta Vasila,Sveta Anastasija,Sveti Amvrosije,Sveti Nikostrat,Sveti Klaudije,Sveti Simplicije,Sveti Simpronijan,Sveti Kastorije,Sveti Sinerot,Sveti Montan,Sveti Sekund,i veoma poznati svetitelj za srpski narod Sveti Martinus,rodjen u Sirmijumu krajem 3.veka,poznatiji kao episkop grada Tura,u nasem narodu veoma je popularan i krije  se iza imena sveti Mrata (Mratindan-Martindan).




                                                                  Cetvorica ovencanih

Ovim svetiteljima treba dodati i ucenika apostola Petra i Pavla,prve sirmijumske  episkope,Epeneta,Tita i andronika,kao i dvojicu kasnijih svetog Sebastijana,episkopa u vreme avarske najezde,i srpskog prosvetitelja svetog Metodija,panonskog episkopa sa sedistem u Sirmijumu.
Svi ov svetitelji bili su uvrsteni u pravoslavne mucenike i svetitelje,sto nam svedoci cuveni sirijski brevijar,a i spiskovi svetitelja usvojeni na prvom vaseljesnkom saboru u Nikeji i cuvene Justinijanove novele.

Treba dodati da su fruskogorski mucenici,po jednom hagiografskom spisu,rodjeni u gradu Bassianae kod danasnjih Donjih Petrovaca,gde im je i posvecena bazilika otkopana 1936.godine.

Dogadjaj se desio 305.godine,kako je zabelezeno u spisima,u verme vladavine Dioklecijana i njegovog savladara,surovog Maksimijana,rodjenog Sirmijca.

U legendi pise da je car Dioklecijan imao velike kamenolome na Fruskoj gori i odatle se u Sirmijum i druge gradove dovlacio kamen izuzetnog kvaliteta PORFIR i TASOSKI mermer.

Jednog dana je Diklecijan resio da licno obidje gradiliste i prisustvuje vadjenju i obradi kamena.
Iskoristio je priliku  prilikom prolaska za Sirmijum iz njegove dunavske luke,a sam kamenolom je nekoliko desetina metara uz taj put.





                               Bicevanje i bacanje u Savu Cetvorice ovencanih

Tada mu se dopala jedna vrsta crvenog kamena slicna porfiru,pa je naredio da mu radnici i majstori naprave kip boga Sunca na kolima sa cetiri konja,i da to sve bude izradjeno od jednog monolita.I nadzornici i radnici,njih 627 na broju,nasli su se u velikoj nevolji,jer je bilo jako tesko naci tako veliku zicu kamena.

Ali medju radnicima,po legendi,nalazila su se i cetiri potajna Hriscanina :Klaudije,Kastorije,Simpronijan,Nikostrat,kojima se pridruzio i mladi ucenik Simplicije.

Uzdajuci se u svoju veru,oni su pronasli odgovarajuci blok i izradili skulpturu visoku 25 stopa.Dioklecijan je bio vrlo zadovoljan delom i podelio je radnicima velike i bogate poklone.Medjutim,odmah je naredio da se na mestu kamenoloma tzv DEBELOM BREGU ,sagradi jedan hram i u njega smesti pozlaceni kip boga Sunca.

Debeli breg (Mons Pinguis) nalazio se uz sam put Sirmijum-Bonnonia Malata (sdanas Banostor) i poznat je po tome sto je to put koji je vezivao sam grad Sirmijum i njegovu dunavsku luku,zabelezen je u mnogim antickim spisima,a narocito prilikom prolaska cara Julijana apostate u delu „Res Gestae“ Amijana Marcelina.

Ista Hriscanska grupa dobila je prvo zadatak da izradi kamene stubove i kapitele za hram,zatim skoljke za cesmu i bazen za vodu sa mnogim umetnickim statuama i najzad figuru boginje pobede Viktorije,boga ljubavi Amora i boga zdravlja Eskulapa.
                        sa snimanja dokumentarnog filma o Cetvorici Ovencanih






Kada je,posle izvesnog vremena,Dioklecijan video izradjene skulpture ,obradovao se i rekao:"...srecan sam sto ste tako vesti,ali zasto niste izradili i Eskulapa,boga svakog zdravlja? Idite s mirom i izradite mi taj kip,izradite i lavove koji bljuju vodu i orlove i jelene i mnogo drugih zivotinja..."
Klaudije,Kastorije,Simpronijan,Nikostrat i Simplicije ponovo su se bacili na posao i za cetiri meseca izradili sve osim Eskulapa.

Pred dolazak cara svi kipovi su bili poredjani na jednom polju,okruzeni radnicima i nadzornicima.Dioklecijan je ponovo uzalud trazio Eskulapa,a tada su mu nadzornici,vec ljubomorni na uspehe Hriscanske grupe,otkrili njihovu tajnu.Car je isprva pokazao veliku blagost,ocekujuci da ce se Hriscani ipak pokoriti njegovim zahtevima,ali je kasnije,iznenadjen njihovom upornoscu,i podstican od nadzornika,naredio da moraju javno da prinesu zrtvu bogu Sunca po starom obicaju,ili ce biti umoreni strasnim mukama.

Doklecijan je hteo da ih surovo kazni cak u Rimu,pa su iz Sirmijuma krenuli preko mosta Bassentis (most za Bosnu),negde zapisan i kao Artemidin most.Ali nagovaranja od strane cara tzrajala su duz dobrog dela puta,i transport koji je u to vreme bio jako dugotrajan,prekinut je ubrzo sto su presli Drinu.

Nikakva nagovaranja nisu uspela da pokolebaju ove svetitelje, i Hriscani su isibani,a zatim jos zivi zatvoreni u olovne sanduke i baceni u Savu kod danasnjeg Samca.

Po cuvenom kalendaru mucenika iz 354.godine,njihovo stradanje desilo se 8.novembra  305.godine.
                          sa snimanja dokumentarnog filma o Cetvorici Ovencanih







Po misljenju istoricara,legenda sadrzi verne dogadjaje donekle samo uokvirene mitskim oreolom.


Vec u VI veku,u Rimu,na Labikanovom putu bio je podignut hram ovim sirmijumskim mucenicima,a prenesena su i njihova tela,tajno izvadjena iz Save.Taj hram i danas postoji u Rimu i nosi ime BASILICA SS QUATTRO CORONATI,a u kripti su i danas vidljivi sarkofazi u kojima mucenici pocivaju.

Mucenike je u Rim preneo pred avqarskom najezdom 582.,godine,tadasnji sirmijumski episkop Sebastijan,zeleci da spase sve sto je bilo sveto, a nalazilo se u cuvenoj „majci svih gradova“ kako je Sirmijum nazvao Amijan Marcelin.


U srednjem veku su kamenoresci iz Sirmijuma (Fruskogorski mucenici) uzivali veliku slavu.Njima su posvecene mnoge crkve u Engleskoj,Belgiji,Francuskoj i Italiji.Udruzenja kamenorezca su ih smatrala za svoje zastitnike i to postovanje se odrzalo do danas.U Rimu,Firenci,Arecu i drugim gradovima nalaze se njihovi likovi na kamenim spomenicima,gde su prikazani kao patroni kamenorezackog zanata.Kasnije su postali zastitnici slobodnih zidara (masona),narocito u Engleskoj i zapadnoevropskim gradovima Antverpenu,Brizu,Briselu i Luvenu.



Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.