петак, 04. мај 2012.

SRPSKE KRUNE - SACUVANE I NESTALE





Najnoviji zahtevi Albanaca za povratak predmeta iz srpskih muzejskih institucija,koji su nekada krasili vitrine pristinskog muzeja,pokrecu pitanje i povratak srpskih dragocenosti iz stranih muzeja.Ovom prilikom pokrenucu pricu o srpskim kraljevskim krunama,od kojih se samo jedna nalazi u posedu naseg naroda.
Po saznanju istrazivaca,postoje cetiri srpske krune koje su do sada sacuvane.Kruna Karadjordjevica,izlivena od delova Karadjordjevog topa,jedina je srpska kruna koja se cuva na teritoriji danasnje Srbije.Donedavno je i kruna Stefana Decanskog cuvana u istoj drzavi,ali odvajanjem Crne Gore,ostala je u "inostranstvu".Krunu Stefana Decanskog posedovala je Karlovacka mitropolija koja ju je poklonila crnogorskom vladiki Petru Petrovicu Njegosu prilikom njegovog susreta sa tadasnjim mitropolitom.Kruna se cuva na Cetinju i utvrdjeno je da je vreme njene izrade kraj XIII i pocetak XIV veka.Poslednji put je upotrebljena prilikom krunisanja knjaza Nikole za crnogorskog kralja 1912.godine.Tom prilikom iz simbolike se knjaz Nikola krunisao jedinom pouzdano sacuvanom krunom Nemanjica.Postoje podaci i da Nemacka kruna Hofenstaufena,takodje vizantijskog tipa,ima srpsko poreklo i da je pripadala nekom od nasih srednjovekovnih vladara.Zbog nemogucnosti ispitivanja,nemoguce je to i dokazati.
U glasniku istorisjskog drustva u Novom Sadu,u broju 22,izdatom 1935.godine,nalazi se jedan vrlo zanimljiv clanak Suboticanina dr Alekse Ivica koji pominje jos dve srpske krune.Naime,u svom radu dr Ivic spominje jednu srpsku krunu koja se cuva u beckoj Dvorskoj riznici.Tu krunu je knezu Stefanu Bockaju predao veliki vezir Lala Mohamed 11.novembra 1605.godine na Rakoskom polju.Bockaji je ovu krunu poneo sa sobom u svoj grad Vac.Sledeceg dana 12.novembra,pred Vacom,Bockaija je cekala delegacija grada Kronstata(Brasove) i poklonila mu drugu krunu,takodje srpske provenijencije.
Ignac Aurelius Fesler nam je u svom delu "Die geschichten der Ungern und ihrer Landsassen",izdatoj u Lajpcigu 1849.godine,na strani 589.detaljno opisao i deputaciju Kronstata i srpsku krunu koji su ovi doneli knezu Bockaju na dar.Krunu Fesler opisuje kao zlatnu srpsku despotsku krunu koju su gradjani Kronstata zaplenili u jednom boju sa Turcima.Sa krunom su mu predali i jedan zlatni srpski pojas koji je,po recima Feslera,takodje pripadao srpskim despotima.O ove dve srpske krune koje su predate knezu Bockaiju,podrobnije pisu Kosicki sudija Jovan Bekicki,i istoricari Sirmaj,Druleta i Homonaj.Za krunu koju je predao vezir Lala Mohamed,znamo pouzdano da je u beckoj Dvorskoj riznici,a za krunu koju su predali gradjani Kronstata-da se nalazi u depou budimpestanskog muzeja.
Nasa drzava treba da istakne zahteve da se ove krune vrate u posed srpskog naroda,kojem i pripadaju.Mnoge srpske dragocenosti su prenosene u Austriju i Ugarsku,a ni Rusija nije bila imuna na prijem tih predmeta.U muzeju u Petrogradu se cuva zlatom vezeni pojas sevastokratora Branka Mladenovica,oca Vuka i rodonacelnika Brankovica.Bezeci od Turaka,srpski princevi i vlastela,zajedno sa svestenstvom i narodom.,dosavsi u juznu Ugarsku,nosili su sa sobom i svoje pokretno imanje koje je ne retko sadrzavalo i vladarske insignije.i dragocenosti.Generacijama cuvane dragocenosti su tako nasle poslednje odrediste u dvorskim riznicama i kolekcijama zapadne Evrope.Mnogi srpski oficiri i velikodostojnici su svoja pokretna imanja,zenidbom i prodajom,prepustali u ruke Madjara i Nemaca,vecinom beckih i pestanskih stanovnika.Ali ne samo srpske srednjovekovne tekovine,nego i tekovine Srba,austrijskih podanika,koji su u novoj otadzbini pokazali veliki kulturni i ekonomski priogres,slivale su se vekovima,lagano,u Bec i Budimpestu.Ovo se dogajdalo narocito posle oslobodjenja Madjarske od Turaka,kad se Bec i Pesta naglo razvijau.U ova dva grada su se puna dva veka doseljavali penzionisani granicarski visoki oficiri srpske nacionalnosti,noseci sa sobom mnoge dragocene pokretnosti.Isto tako mnogi Nemci i Madjari,generali i drugi oficiri,koji su sluzbu proveli u sredini naseg naroda,dolazili su u Bec i Budimpestu,noseci citave karavane skoro svega sto je predstavljalo nasu vrednost sa bilo kog stanovista.
U Becu i Budimpesti nalaze se mnogobrojne antikvarske prodavnice i kuce.U svakoj od tih radnji uvek se moze pronaci poneka stara srpska knjiga,srpski srednjovekovni novac,stare srpske postanske marke,slike i ikone,oruzje i drugi predmeti.Po recima dr Ivica,koji je,jos sredinom 20-og veka,kupovao srpske predmete u ovim prodavnicama,mogao se sastaviti citav muzej srpskih predmeta i dragocenosti.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.